Boljević: Nedovoljno se u našem društvu govori o svim aspektima državne vlasti  i njenoj kontroli

Ministarstvo za evropske integracije

U organizaciji Odbora za ljudska prava Niš (CHRIN) i koalicije Pravosudna baza jug (PBJ), sudija Vrhovnog suda i počasna predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević održala je u Nišu predavanje pod nazivom „Novi pravni okvir za sudstvo“. Auditorijum su činili mladi pravnici sa juga Srbije, zaposleni u sudovima, tužilaštvima, advokaturi, medijima i nevladinim organizacijama, koji pohađaju obuku „Jačanje kapaciteta za vladavinu prava – jug Srbije“. Predavanje koje je održano u Nišu, iskoristili smo kao priliku da načinimo intervju sa Boljević Draganom.

InfoVranjske.rs: Koliko su inicijative kao „Pravosudna baza jug“ bitne za razumevanje pravosuđa i pravosudnog sisetema u Srbiji?



Dragana Boljević: Nedovoljno se u našem društvu govori na praktičan način o svim aspektima državne vlasti  i njenoj kontroli, o građanima kao subjektima, i o zajedničkom interesu koji s tim u vezi imaju građani i sudstvo.

Građani, čija prava „ustavljaju“ politička vlast (zakonodavnu i izvršnu) da postane neograničena i nekontrolisana i sudstvo koje ta prava štiti tu su na zajedničkom poslu.Zato je veoma  korisno za podizanje pravne kulture u Srbiji preduzimati aktivnosti poput Pravosudne baze jug. 



Sa prvog predavanja koje je održano u Nišu.

InfoVranjske.rs: Kako ocenjujete rad Ministarstva pravde u Srbiji?

Dragana Boljević: U postojećim okolnostima u kojima je Srbija proklamovala svoj proevropski put i u okviru odnosa snaga u političkom životu, ministarka Popović je pokazala, naročito u periodu od 2021 do 2023 kada je rađeno na promeni Ustava i pravosudnih zakona, realističan i elastičan pristup i razumevanje za potrebu da se u pravosuđu načine poboljšanja. 

Naravno da je moglo biti učinjeno i više  bolje, ali ono što je učinjeno za vreme njenog mandata je značajno. 

Meni se već neko vreme čini da sudijama nisu glavna briga političari. Novi pravni okvir za pravosuđe omogućio je solidan odnos između tri grane vlasti i dovoljnu institucionalnu nezavisnost sudstva, osim u pogledu materijalne nezavisnosti. Nedostaci u pogledu materijalne nezavisnosti se odnose kako na one sistemske (u smislu nedovoljnog uticaja na sudski budžet), tako i personalne (u smislu plata i penzija odgovarajućih dostojanstvu i teretu odgovornosti funkcije koju sudije vrše). 

Sudije sada, a još više tužioci, mada ja prvenstveno o sudijama govorim, moraju da se okrenu sebi, da se pogledaju i realno procene šta sad oni kod sebe treba da promene, na čemu da insistiraju u svojim redovima. 

Mi imamo sudije, i među onima sa kraćim sudijskim stažom, koji odlično rade svoj sudijski posao, ali nemaju priliku da to znanje „upotrebe“ u punom obimu, da ga prenesu drugim sudijama ili da im se poveri odgovornost za druge poslove u okviru sudstva (rukovodilački, u obuci sudija) koju bi oni sigurno mogli da iznesu, dajući odličan primer kako ti povereni im zadaci mogu da se obavljaju na dobrobit svih. Takve sudije, ako bi im se dala prilika, utiču i na one manje motivisane da podignu svoje kapacitete, što se onda povoljno odražava i na sudstvo u celini.

Osim toga, malo je sudija, i uopšte ljudi koji se bave sudskim sistemom i imaju odgovornost za njega, koji razumeju širi kontekst, uslove u kojima sudstvo funkcioniše, njihovu međusobnu zavisnost, posledice koje nisu odmah vidljive, jer nastaju nakon više godina, zavisno od tih uslova i to ko je za šta odgovoran. Takvo znanje pravnici slabo dobijaju prilikom školovanja i na fakultetu. I same sudije, tokom obavljanja sudijske funkcije, nemaju odgovarajuću i raznovrsnu kontinuiranu obuku, pa i o tome kako funkcioniše sudski sistem, a morale bi da je imaju. Srbija nema pravosudni institut koji bi proučavao ta pitanja. Tako da se suštinski jedino Društvo sudija, koje je 2001 i osnovalo Pravosudni centar, preteču Pravosudne akademije,  evo već skoro tri decenije bavi istraživanjem konkretnim funkcionisanjem sudskog sistema i predstavlja svojevrsnu školu za svoje članove – sudije koji uče o tome koje su pretpostavke neophodne za dobro funkcionisanje sudstva i ko je od društvenih subjekata odgovoran da obezbedi te pretpostavke. 

Zvaničnu biografiju Dragana Boljević možete pročitati OVDE.

Na primer, za neusaglašene sudske odluke mnogi bi, pa i sudije, „okriviti“ samo sudije. A pritom, od kad su se promenili procesni zakoni i inicijativa u sudskim postupcima „predala u ruke“ strankama, u jednoj te istoj situaciji mogu biti donte suprotne odluke, zavisno od toga da li je stranka predložila ili nije izvođenje određenog dokaza, ili da li je, ili nije, stavila određeni predlog u žalbi.

Takođe, kad imate zakone koji se menjaju na godišnjem nivou, pa i češće, pa i retroaktivno (autentičnim tumačenjima zakona koje sve češće daje Narodna skupština), i to zakone koji su najčešće nedosledni i protivrečni i unutar sebe i ostalim zakonima, izvesno je da će takve zakone sudije različito tumačiti. Konačno, u takvim uslovima, kad se dese sistemske anomalije da sudovi konstantno dobijaju toliko predmeta da u radu po sudiji ima po hiljadu predmeta i više (a takva je situacija u beogradskim sudovima u kojima se, ugrubo, rešava oko polovine svih predmeta u Srbiji i još ponekim većim sudovima), onda je jasno da sudija neće imati mnogo vremena da se posveti tumačenju prava, izučavanju sudskih odluka u sličnim situacijama itd.

Ukoliko želite da pročitate više i predavanjima koje organizuje Pravosudna baza jug, to možete učiniti klikom ovde.

Kad se sve to malo dublje pogleda, onda je jasno da su za neujednačene sudke odluke, osim sudija, i ne manje od njih, odgovorni i oni koji pripremaju i donose zakone kojim uređuju sudski sistem. 

To slabo znanje o funkcionisanju sudstva je ozbiljan nedostatak, naročito sada kada su Visokom savetu sudstva poverene ogromne odgovornosti za funkcionisanje sudskog sistema, uključiv i izbor svih sudija i predsednika sudova. Jer, za članove tog tela koje treba da upravlja sudskim sistem tako da obezbeđuje i štiti nezavisnost sudija i sudova, sudije bi trebalo da biraju sudije koje razumeju sudski sistem i imaju dovoljno iskustva u njemu, s jedne strane i koje su, s druge strane, pokazale i dokazale da imaju integritet. Po mom mišljenju, izbor odgovarajućih predstavnika sudija u Visoki savet sudstva i fukcionisanje Saveta biće najveći izazov za funkcionisanje sudstva u budućnosti.

Sve vesti na temu „Pravosudna baza jug“ možete pratiti OVDE.

InfoVranjske.rs: Kako ocenjujete rad pravosuđa kada je reč o medijskim slučajevima? Da li bi oni mogli brže da se procesuiraju i na koji način?

Dragana Boljević: Nije lako sudijama u medijskim predmetima, naročito kada postoji opšte neznanje o funkcionisanju sudskog sistema i kada javnost samo pridaje značaj kontroverzama i ne želi da vrednuje sudske odluke iz kojih je očigledno da je sudija postupio nezavisno i nepristrasno, pa i na štetu  stranke koja ima veliki politčki uticaj, a kojih ima itekako.

Što se tiče trajanja postupka, treba znati da sud ne može da pokrene postupak, pokreće ga stranka (a stranka je i javni tužilac). A kad postupak bude pokrenut, sud sudi prema dokazima koje je stranka dužna da predloži i dostavi. U principu, od toga kako se stranka ponaša tokom postupka, a svakako i da li sud njime vešto (ili ne) upravlja, zavisi koliko će postupak trajati.  A od toga kakve dokaze stranka ponudi zavisi i kakva će odluka suda biti doneta. 

U krivičnom postupku, ako nema dovoljno dokaza iz kojih bi moglo da se utvrdi da je okrivljeni nesumnjivo izvršio ono što mu se stavlja na teret, sud je dužan da donese oslobađajuću presudu. Tužilaštvo, a i policija, trebalo bi da strepe od toga da li će takva odluka biti doneta. Jer, oslobađajuća presuda je pokazatelj da rad tih institucija nije bio dovoljno dobar. Javnost u takvim slučajevima ne bi trebalo da okrivljuje sud. Trebalo bi da bude svesna da tako funkcioniše pravna država.

Ja se ne bavim krivičnim pravom, ali se i meni čini da bi ponekad ti postupci mogli i kraće da traju. Ali mi kolege krivičari kažu da postoje i objektivni razlozi zbog kojih to ne bude uvek tako, zbog čeg treba da ovo pitanje postavite njima – sigurno ćete dobiti potpuniji odgovor. 

Što se tiče medijskih predmeta u građanskim sporovima, po mom mišljenju, oni se okončavaju u razumnom roku i u prvostepenom postupku i u postupku po žalbi, sasvim uporedivo sa sličnim predmetima u ostalim evropskim državama.

InfoVranjske.rs: Da li sporove protiv loklanim medija,  možemo gledati kao novčano iscrpljivanje, jer iznose i po dve do tri hiljade evra, što su velike sume ako se pogledaju lokalni mediji?

Nisam u potpunosti upoznata sa takvim sporovima.  Ipak, po mom mišljenju, sudovi svakako da moraju da budu veoma oprezni u takvim slučajevima. Oni moraju polaziti od toga da propise tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje, a to najpre znači praksi Suda u Strazburu, koja je veome razvijena u tom domenu. To znači da sudovi treba pažljivo da balansiraju između prava na dostojanstvo, na privatnost, pretpostavku nevinosti i slično, sa jedne strane i prava na obaveštenost i slobodu medija, s druge strane, tako da nijedno od tih prava ne bude nepravično i nesrazmerno povređeno u datim okolnostima. To međutim zaista nije lak posao.

Ali ono što je jasno jeste da ako se mediji pridržavaju novinarskih standarda onda ne mogu da snose  odgovornost za ono o čemu izveštavaju.

Pa i ako su povredili neki od profesionalnih principa, sankcija mora biti prilagođena društveno-ekonomskim uslovima u kojima medij funkcioniše,ona ne sme pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. To znači da, s obzirom da su lokalni mediji u nezavidnoj ekonomskoj situaciji, sankcija ne sme da bude u funkciji gašenja medija. Treba uzimati u obzir i to da li je tužilac pokušao da umanji štetu korišćenjem drugih zakonskih sredstava zaštite, kao i to da li je tuženi medij onemogućio tužiocu da umanji štetu objavljivanjem odgovora ili ispravke. Po mom mišljenju, za istinsku satisfakciju u određenim slučajevima dovoljno je i samo objavljivanje presude. 

Pročitajte i OVO: Otvorenost podataka ključna za pravosuđe

InfoVranjske.rs:  Pravosuđe u Srbiji prošle je kroz reforme, koje nisu ostale zapamćene po uspehu. Da li je danas situacija u pravobranilaštva gora ili bolja nakon (i takvih) reformi?

Dragana Boljević: Zaista je protekla četvrt stoleća obeležena neprestanim promenama u pravosuđu koje su samo po nazivu bile reforme, a u stvari su donele više štete nego koristi. Naročito ona koja je pripremana od 2006, a sprovođena od 2009 do 2012. 

Poslednja, koja je sprovođena od 2021 do 2023, i koja je promenila ustavni i zakonski okvir pravosuđa, ima potencijal, uz rizike koje sam napred navela, da bude uspešna.

Što se tiče pravobranilaštva, i ono je poslednjih tridesetak godina delilo sudbinu urušavanja državnih institucija. Mislim da je došlo vreme da pravobranilaštvo ponovo preuzme odgovornost za svoj rad, da se obnovi sposobnim pravnicima, i vrati svest o tome da je ono to koje bi trebalo da odlučuje, na osnovu svog stručnog znanja, koji je najbolji način za zaštitu državnih imovinskih prava i interesa.

Pratite rad Pravosudne baze jug i na YouTubu kanalu.

InfoVranjske.rs: Kako komentarišete nestajanje predmeta iz sudova u Srbiji? Da li Vas to zabrinjava?

Dragana Boljević: Nisam upoznata s tim. Ja sam sudija skoro već 35 godina  i ne znam da je to ikada bio ozbiljan problem.  Čula sam da je tokom pripreme za početak rada novoustanovljenih sudova u bitno redukovanoj sudskoj mreži 2010. godine bio zagubljen jedan manji broj predmeta (nikad nisam naišla na zvaničan podatak o tome), ali ne znam da se to ponovilo.

Pročitajte još i ovo: Dragana Boljević – Sudstvo u Srbiji mora ostati NEZAVISNO

Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.



  • Ostavi komentar