Ko je bio doktor PALAMAREVIĆ: Operisao TUMOR težak 43,5 kilograma 1938. godine

Doktor Slobodan Palamarević, jedno je od imena koje su pratioci društvenih mreža portala InfoVranjske.rs predložili za novi naziv Bolnice u Vranju. Hirurg Slobodan Palamarević, svakako je najzaslužnija ličnost za razvoj hirugije u Vranju.

Palamarević je rođen 1906. godine u Skoplju, kao mlađi od dvojice sinova kumanovsko sveštenika Teodora Palamarevića i njegove supruge Bojane. Otac Slobodana Palamarevića stradao ja 1915. godine, pa je Slobodan sa bratom Dušanom i majkom Bojanom bio interniran u Bugarsku, gde je „radio“ kao obučarski šegrt.

Po završetku rata sa porodicom se vraća u Kumanovo, gde 1925. godine završava srednju školu i kreće na Medicinski fakultet u Zagrebu.

Pogledajte kako danas izgleda ZGRADA stare HIRURGIJE u Vranju

Palamarević je bio dobar i marljiv student, a tokom studija bio je zapažen od strane demonstratora na predmetima anatomija i fizilogija, piše Vukašin Antić u svojoj knjizi „Bolnica u Vranju“.

Palamarević je promovisan u lekara 1930. godine, a nakon završenog staža, biva zaposlen u selu Rataje, u blizini Vranja. U tom periodu stupio je u brak sa Stanislavom Spasić, ćerkom bogatog vranjskog trgovca Stojana Spasića.

Prekretnica u njegovoj karijerija bila je 1933. godine, kada je samovoljno dao otkaz i otišao na volontersku specijalizaciju opšte hirurgije u Skoplju.

Buntovnička priroda Slobodana Palamarevića

Na sednici Lekarske komore u Skoplju, koja je održana 1934. godine, gde je pristvovalo mnogo lekara iz cela Vardarske banovine (Pčinjski okrug, Kumanovo, Skoplje…) Palamarević je govorio o položaju mladih lekara u tamošnjem delu zemlje.

Koliko je, gospodo, naše lekarska etika oslabla, najbolje se vidi po tome,, što je i sam predsednik Lekarske komore u Skoplju držao prošle godine bespravno dobro, honorisano mesto celokupnog lekararstva, iako je on specijalista za unutrašnje bolesti.

Pa kako tako rade člavovi uprave komore, zar mi možemo očekivati da komora izađe u susret nama mladima u našem organizovanju u ustajanju protiv takvog gaženja naših prava od strane starijih.

Jer, gospodo, uzaludno je da se i dalje ovako jadamo pred našom paralitičkom majkom komorom, govorio je 1934. godine lekar Palamarević.

Hronologija

• 13. novembar 1906. godine – Rođen je Slobodan Palamarević
• 1915. godine – Palamarević sa porodicom biva interniran u Bugarsku
• 1925. godine – Završava srednju školu i kreće na Medicinski fakultet
• 1930. godine Palamarević biva promovisan u lekara
• 6. februara, 1933. godine – Ostavljao posao u selu Rataje (kod Vranja) i odlazi u Skoplje
• 1937. godine – Biva postavljen za šefa HIRURIJE u Vranju
• 1938. godine – Operiša turom težakak 43,5 kilograma
• 1945. godine – Biva postavljen za načelnika Hiruškog odeljenja armijske bolnice u Skoplju
• 1951. godine – Vraća se na mesto šefa Hirurgije u Vranju.

Dolazak u Vranje i operacija tumora teškog 43,5 kilograma

Prema svojoj želi dobio je imenovanje za šefa Hirurgije u Vranju, 1937. godine, kada je i odbranio specijalistički ispit u Beogradu.

Po dolasku u Vranje, Palamarević je kao hirurg doživeo gotovo trenutačni uspeh.

Njegove operacije bile su uzor savršene i sigurne hiruške tehnike, napisa je Vukašin Antić u svojoj knjizi „Bolnica u Vranju“.

Pogledajte još: Ko je bio Doktor KOPŠA – čovek koji je napravio HIRURGIJU u Vranju

Operacija obavljena na Hiruškog odeljenju bolnice u Vranju 1938. godine može poslužiti kao primer koliko je Palamarević bio vrstan hirurg i sa kojom hladnokrvošću je obavlja i najsloženije zahteve.

Žena stara oko 40 godina iz sela Oslara, u blizni Preševa, primljena je u bolnicu žaleći se na izmršavelost i iznemoglost, ali o ogromno povećanja trbuha. Pošto je pregledom ustanovljeno da je u pitanju tumor u trbuhu, Palamarević je rešio da je operiše.

Ozbiljnost situacije potrđuje i činjenica da je težina tumora iznosila 43,5 kilograma, a da je pacijentkinja imala svega 42 kilograma. Pacijentkinja je preživela operaciju.

Izvor: Bolnica u Vranju – Vukašin Antić – izdavač – Novine Vranjske
Izvor: Hirugija u Srbiji – Prosveta

Pratite i dalje rad portala InfoVranjske.rs i serijal „Građani koji su promenili Vranje“, kao i serijal „Aktivizam kroz vekove“.