Radnička knjižica 10.000 evra

Eko Taxi Vranje

Cena radničke knjižice na berzi u Vranju dostigla je neverovatnih 10.000 evra. Ovo je mala priča o tome.

Osoba U.C. iz Vranja je državni činovnik sa licencom, čovek iz senke, kome posao ne dozvoljava da se u javnosti eksponira. Odavno poseduje zvanje lopurde i krvopije – zakolje, popije krv, a žrtvu ostavlja drugima za nauk. Zbog njega i bratije na srpskim prostorima će vaskrsnuti neki novi Nušić. On i njegova institucija su državne haračlije. Status nedodirljivih stekli su u vreme Slobodana Miloševića. Svaki Cobijev problem sa parama rešavala je ova služba. Tada se otrgla kontroli pa je i danas nedodirljiva.



Osoba O.T. je takodje naš moćan čovek. Radi u velikoj privatnoj kompaniji, čiji je centar van Srbije. Na to uticajno i dobro plaćeno mesto gazdi se preporučio dugogodišnjom uspešnom karijerom.

Elem, osoba O.T. otišla je kod osobe UC da završi važan privatni posao. Radnja je otprilike išla ovako:

OSOBA O.T: Evo, ja po dogovoru.

OSOBA U.C: Dobro mi doš’o. Samo, podseti me o čemu ono…

OSOBA O.T: Ćerka je završila studije, na redu je posao.

OSOBA U.C: A, da, razgovarali smo.

OSOBA O.C: Govori dva jezika.

OSOBA U.C: Ne sumnjam. 

OSOBA O.T: Nego, šta mi je činiti?

OSOBA U.C: Pitanje ti je na mestu. Koliko si doneo?

OSOBA O.T: (Počeška se po glavi, a na um mu pade činjenica da u novčaniku ima crni fond od 1.000 evra). Nije sporno. Tu su pare.

OSOBA U.C: Ti znaš da je sve poskupelo. To mesto u ovoj službi za tvoju ćerku košta 10.000! Evra!

OSOBA O.T: OK, burazeru. Idem po lovu (onda skoči kao oparen, izlete na vrata, pa u hodniku osobi U.C složi sve na kup – i majku  i šajku i seme i pleme). Nikada se nije vratio.

Zašto u ovom tekstu nema imena i prezimena, naziva firmi? Pa naravno da nema. Razgovaralo se u četiri oka. Ko će sutra na sudu da se suprotstavi ovom dželatu i njegovom advokatu.



  • Ostavi komentar