Učenik Ćire Blaževića u Surdulici

Eko Taxi Vranje

Klub je stupio u kontakt sa mojim menadžerom Božom Stefanovićem u Nemačkoj, dogovor je postignut za pet minuta



 

Ljubomir Crnokrak (51), trener koji je više poznat u svetu nego u Srbiji, seo je prošle nedelje na klupu FK Radnik iz Surdulice, nakon ostavke Dragana Nikolića. Iskusan trener je doveden sa ciljem da uvede Radnik u Prvu ligu, kako je i obećano navijačima pred početak sezone.

– Svestan sam šta klub traži od mene i to se poklapa sa mojim ambicijama. Radnik iz Surdulice je moj novi trenerski izazov. Pravi trener ne bira posao, već posao njega – kaže Crnokrak za „Vranjske“

Živite na putu između Lozane u Švajcarskoj i Beograda. Odakle u Surdulici?

– Klub je stupio u kontakt sa mojim menadžerom Božom Stefanovićem u Nemačkoj, dogovor je postignut za pet minuta i stigao sam u četvrtak u Surdulicu, a klub vodio u subotu u Jagodini.

Kakvi su Vaši utisci nakon poraza od 4:2?

– Prethodni trener je sastavio tim.  Nakon prvog odigranog poluvremena uvideo sam koji su fudbaleri potrebni Radniku, a koji su višak. Video velike  probleme u odbrani, a nakon povrede, dvostrukog loma ruke, iskusnog veznog igrača Panića, potrebu da se i na toj poziciji adekvatno pojačamo.

Prelazni rok je u zimskoj pauzi. Da li trenutno postoje slobodni igrači na tržištu?

– Mi ćemo dostaviti UO kluba šta nam je potrebno, a igrače bismo dovodili preko menadžera Stefanovića, u koga imamo apsolutno poverenje. Imamo kvalitet da uspešno odigramo jesenju sezonu, budemo u samom vrhu, a u zimskom prelaznom roku da sednemo i postavimo stvari na svoje mesto, da krenemo ka Prvoj ligi.

Kakav je Crnokrak bio kao fudbaler?

– Loptu sam počeo da šutiram „čim sam prohodao“, u selu Pristeg kod Benkovca, gde sam rođen. Svi smo tada navijali za Crvenu zvezdu. Idoli su nam bili Šekularac, Kostić, Melić, Popović…

Bili ste izuzetan fudbalski talenat?

– Veljko Aleksić, profesor beogradskog DIF-a, me je uočio i kao izuzetnog talenta poslao u Crvenu zvezdu na usavršavanje, a zanat sam pekao kod Šekularca, Popovića, Dujkovića, Džajića…

Završili ste kao fudbaler „koji obećava“?

– Tako je, mogao sam mnogo više, zato sam po završetku karijere hteo da se iskažem kao trener.

Počeli ste kod Ćire Blaževića, u zagrebačkom Dinamu?

– Već na startu trenerske karijere, dobio sam priluku da radim kao pomoćnik Miroslavu Ćiri Blaževiću u zagrebačkom Dinamu, u sezoni 1987/88. To je za mene bilo neponovljivo i dragoceno iskustvo.

Devedesetih godina dolazite u Beograd i nastavljate da radite kao trener?

– Radio sam u Poletu sa Dorćola, zatim u Palilulcu, čuvenom beogradskom „zonašu“. Trener ženskog fudbalskog kluba Sloga iz Zemuna, tadašnjeg prvaka eks Jugoslavije, postao sam 1991.  Naredne godine osnivam svoju fudbalsku školu, a đaci su mi bili prvotimci Čukaričkog, OFK Beograda, Radničkog s Novog Beograda.

Niste dobili priliku da se iskažete u nekom od prvoligaških klubova?

– Nisam imao dovoljno veza i strpljenja da sačekam prelazak u više rangove takmičenja. Puklo mi je sve pred očima, i eto mene čak u Dominikanskoj Republici, čiju sam reprezentaciju vodio 2004. godine. Ona je tada bila na 193. mestu svetske rang-liste, da bi se za 20 meseci popela na 135. poziciju. Pre mog dolaska, Dominikanska Republika je redovno gubila od Kube, a onda smo je pobedili 2006. godine. Gledali su me tada kao kralja jer smo obezbedili učešće na Konkaf kupu, što je američka verzija Kupa UEFA. Ušli smo u baraž sa osam država, pa odustali zbog nedostatka novca.

Sportsku karijeru nastavljate na Haitiju?

– Na Hatiju sam bio do 2008. Godine, i da se u toj zemlji nije dogodila revolucija zasigurno bih postao selektor njihove fudbalske reprezentacije.

Crnokrak je poznatije ime u svetu nego u Srbiji. Zašto?

– Pored svih mojih škola, diploma, iskustva i selektorskog mesta u dve države, nisam mogao da dobijem posao u svojoj Srbiji zbog raznih lobija koji kontrolišu sve, i gde rezultati nisu važni.

Poznati ste kao veliki kritizer srpskog fudbala?

– U Srbiji se igra sve slabiji fudbal, kvalitet igrača je loš, a međuljudski odnosi u klubovima i savezima sve gori. Borba za vlast sve je oštrija, dok selektori u određenim selekcijma postaju oni koji ranije ni u snu nisu mogli da dođu na takva mesta

Pominjete selektore u određenim selekcijama, na koga konkretno mislite?

– Mislim na Veljka Punovića, koji je imenovan za selektora mlađe olimpijske reprezentacije, igrača rođenih posle 1. janura 1995. godine, a da pritom nema ni dana trenerskog staža. Naravno, njega je imenovao Savo Milošević, direktor svih selekcija FSS.

Ljuti ste na Savu?

– Razočaran sam u njega kao čoveka. On je bio kritičniji od mnogih po pitanju rada FSS. Zbog ranijih iznetih stavova o radu i ljudima u FSS, a potom priklanjanju njima, treba mu  zabraniti rad kao funcioneru u fudbalu. Čovek nije svestan da je svojim postupkom pljunuo u lice svim trenerima.

Kažete svim trenerimna?

– Naravno, jer prvim razliku između trenera i onih koji „rade“ trenerski posao. Čuo sam da je u vranjskom Dinamu bio Slobodan Halilović. E, to je pravi trener, da bi čitaoci mogli da naprave razliku od onih koji „rade“ trenerski posao i pioni su određenih lobija u FSS.



  • Ostavi komentar