Klub je stupio u kontakt sa mojim menadžerom Božom Stefanovićem u Nemačkoj, dogovor je postignut za pet minuta
Ljubomir Crnokrak (51), trener koji je više poznat u svetu nego u Srbiji, seo je prošle nedelje na klupu FK Radnik iz Surdulice, nakon ostavke Dragana Nikolića. Iskusan trener je doveden sa ciljem da uvede Radnik u Prvu ligu, kako je i obećano navijačima pred početak sezone.
– Svestan sam šta klub traži od mene i to se poklapa sa mojim ambicijama. Radnik iz Surdulice je moj novi trenerski izazov. Pravi trener ne bira posao, već posao njega – kaže Crnokrak za „Vranjske“
Živite na putu između Lozane u Švajcarskoj i Beograda. Odakle u Surdulici?
– Klub je stupio u kontakt sa mojim menadžerom Božom Stefanovićem u Nemačkoj, dogovor je postignut za pet minuta i stigao sam u četvrtak u Surdulicu, a klub vodio u subotu u Jagodini.
Kakvi su Vaši utisci nakon poraza od 4:2?
– Prethodni trener je sastavio tim. Nakon prvog odigranog poluvremena uvideo sam koji su fudbaleri potrebni Radniku, a koji su višak. Video velike probleme u odbrani, a nakon povrede, dvostrukog loma ruke, iskusnog veznog igrača Panića, potrebu da se i na toj poziciji adekvatno pojačamo.
Prelazni rok je u zimskoj pauzi. Da li trenutno postoje slobodni igrači na tržištu?
– Mi ćemo dostaviti UO kluba šta nam je potrebno, a igrače bismo dovodili preko menadžera Stefanovića, u koga imamo apsolutno poverenje. Imamo kvalitet da uspešno odigramo jesenju sezonu, budemo u samom vrhu, a u zimskom prelaznom roku da sednemo i postavimo stvari na svoje mesto, da krenemo ka Prvoj ligi.
Kakav je Crnokrak bio kao fudbaler?
– Loptu sam počeo da šutiram „čim sam prohodao“, u selu Pristeg kod Benkovca, gde sam rođen. Svi smo tada navijali za Crvenu zvezdu. Idoli su nam bili Šekularac, Kostić, Melić, Popović…
Bili ste izuzetan fudbalski talenat?
– Veljko Aleksić, profesor beogradskog DIF-a, me je uočio i kao izuzetnog talenta poslao u Crvenu zvezdu na usavršavanje, a zanat sam pekao kod Šekularca, Popovića, Dujkovića, Džajića…
Završili ste kao fudbaler „koji obećava“?
– Tako je, mogao sam mnogo više, zato sam po završetku karijere hteo da se iskažem kao trener.
Počeli ste kod Ćire Blaževića, u zagrebačkom Dinamu?
– Već na startu trenerske karijere, dobio sam priluku da radim kao pomoćnik Miroslavu Ćiri Blaževiću u zagrebačkom Dinamu, u sezoni 1987/88. To je za mene bilo neponovljivo i dragoceno iskustvo.
Devedesetih godina dolazite u Beograd i nastavljate da radite kao trener?
– Radio sam u Poletu sa Dorćola, zatim u Palilulcu, čuvenom beogradskom „zonašu“. Trener ženskog fudbalskog kluba Sloga iz Zemuna, tadašnjeg prvaka eks Jugoslavije, postao sam 1991. Naredne godine osnivam svoju fudbalsku školu, a đaci su mi bili prvotimci Čukaričkog, OFK Beograda, Radničkog s Novog Beograda.
Niste dobili priliku da se iskažete u nekom od prvoligaških klubova?
– Nisam imao dovoljno veza i strpljenja da sačekam prelazak u više rangove takmičenja. Puklo mi je sve pred očima, i eto mene čak u Dominikanskoj Republici, čiju sam reprezentaciju vodio 2004. godine. Ona je tada bila na 193. mestu svetske rang-liste, da bi se za 20 meseci popela na 135. poziciju. Pre mog dolaska, Dominikanska Republika je redovno gubila od Kube, a onda smo je pobedili 2006. godine. Gledali su me tada kao kralja jer smo obezbedili učešće na Konkaf kupu, što je američka verzija Kupa UEFA. Ušli smo u baraž sa osam država, pa odustali zbog nedostatka novca.
Sportsku karijeru nastavljate na Haitiju?
– Na Hatiju sam bio do 2008. Godine, i da se u toj zemlji nije dogodila revolucija zasigurno bih postao selektor njihove fudbalske reprezentacije.
Crnokrak je poznatije ime u svetu nego u Srbiji. Zašto?
– Pored svih mojih škola, diploma, iskustva i selektorskog mesta u dve države, nisam mogao da dobijem posao u svojoj Srbiji zbog raznih lobija koji kontrolišu sve, i gde rezultati nisu važni.
Poznati ste kao veliki kritizer srpskog fudbala?
– U Srbiji se igra sve slabiji fudbal, kvalitet igrača je loš, a međuljudski odnosi u klubovima i savezima sve gori. Borba za vlast sve je oštrija, dok selektori u određenim selekcijma postaju oni koji ranije ni u snu nisu mogli da dođu na takva mesta
Pominjete selektore u određenim selekcijama, na koga konkretno mislite?
– Mislim na Veljka Punovića, koji je imenovan za selektora mlađe olimpijske reprezentacije, igrača rođenih posle 1. janura 1995. godine, a da pritom nema ni dana trenerskog staža. Naravno, njega je imenovao Savo Milošević, direktor svih selekcija FSS.
Ljuti ste na Savu?
– Razočaran sam u njega kao čoveka. On je bio kritičniji od mnogih po pitanju rada FSS. Zbog ranijih iznetih stavova o radu i ljudima u FSS, a potom priklanjanju njima, treba mu zabraniti rad kao funcioneru u fudbalu. Čovek nije svestan da je svojim postupkom pljunuo u lice svim trenerima.
Kažete svim trenerimna?
– Naravno, jer prvim razliku između trenera i onih koji „rade“ trenerski posao. Čuo sam da je u vranjskom Dinamu bio Slobodan Halilović. E, to je pravi trener, da bi čitaoci mogli da naprave razliku od onih koji „rade“ trenerski posao i pioni su određenih lobija u FSS.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.