Samo kad bi bilo više hleba

Eko Taxi Vranje

Svaka čast kuvaricama, Pogled pun nade, Miodrag Cvetković (levo)

Hrana je dobra, svaka čast kuvaricama, ali kako preživeti dan sa pola vekne



 

Pogled pun nadeSvaka čast kuvaricamaUskršnji i prvomajski praznici ostali su za nama, a mnogima se još uvek na bradi i brkovima poznaju masni tragovi od raznovrsnih đakonija koje su se tih dana našle na trpezi. Međutim, korisnici Narodne kuhinje u Vranju, njih tri stotine, umesto praznične trpeze na stolu su imali uobičajni bezmesni jelovnik. Nisu dobili čak ni ceo umesto polovine hleba, čemu su se nadali. 

NEMANjE I SRAMOTA

Nekadašnji studentski dom, sadašnja narodna kuhinja, omanja građevina preko puta Vatrogasnog doma; dosadna, sitna kiša upotpunjuje tmuran prizor prvomajskih praznika. Natstrešnica se starački povija na kiši, nemoćna da zadrži vodu koja kaplje kroz pukotine praveći baru na ulazu u objekat. Miris ustajele vode meša se sa onim koji dolazi iznutra. Prohladna trpezarija dodatno doprinosi sivilu. Desetak stolova, uflekani stolnjaci i sijalice koje jedva da same mogu sebe da osvetle. U desnom uglu furuna na drva, oko nje tuce ljudi baca pogled ka vratima. Upozoravaju da ih ne slikamo. Od nemaštine veća je muka sramota da ih neko ne prepozna u novinama. Kroz šuber se pomalja ruka sa tanjirom punim čorbastog pasulja, koji je uz pirinač glavna namirnica ovde.

TOMISLAV STEFANOVIĆ

DELTA MAKSI DONATOR

Narodna kuhinja vranjskog Crvenog krsta malazi se u prostorijama Ugostiteljskog preduzeća Vranje i radi,  sa povremenim prekidima, od 1992. godine. Od 1. januara prošle godine i radi šest dana u nedelji bez prekida, kada se od 8 do 12 za 300 korisnika priprema ručak. Korisniku sleduje po pola kilograma kuvanog jela i polovina hleba. Prema rečima Tomislava Stefanovića, sekretara Crvenog Krsta Vranje, za sada nema problema sa snabdevanjem i obezbeđivanjem namirnica za spremanje obroka.
– Crveni Krst je sklopio ugovor sa Delta Maksijem vredan  4.630.399 dinara po kome kupujemo robu u njihovim maloprodajnim objektima. Cena pripreme obroka iznosi oko 30 dinara, a te troškove snosi lokalna samouprava koja aktivno učestvuje u radu Narodne kuhinje. Spisak korisnika sastavlja Centar za socijalni rad – kaže Stefanović.

Miodrag Cvetković, samac od 62 godine, koji kaže da je preživeo ratnu dramu tokom rata u Bosni, nakratko prekida razgovor sa čovekom koji obeduje sa njim. Oblizuje se dok dolazi sa punom  porcijom.

– Ovde jedem, jer dok odnesem do kuće sve se ohladi – počinje razgovor Cvetković i nastavlja:

 –A i neću da nosim, pa da misle ostali kako me kod kuće čeka neko meso, a ja došao samo da uzmem hleba.

Njegov sapatnik za stolom namiče kačket dublje preko lica i kaže da je bolje da ostane bez imena. On je od skora počeo da se hrani ovde, pošto je ostao bez posla u Jumku.

Razgovor prekida vremešna starica koja dolazi u papučama sa pocepanim petama. Dolazi do prozorčeta i rutinski vadi plastičnu posudu iz platnene torbe. Daje bon i uzima hleb i po, za još gladnih usta koja čekaju kod kuće.

Janjić Dragan, bivši radnik Zavarivača jedan je od retkih u prostoriji spremnih za razgovor. 

PRIJATNO, BADžO

Pedesetogodišnjak sa bradom, koja je većim delom seda, kaže da neće da se žali.

Miodrag Cvetković (levo)– Hrana je ovde dobra i svaka čast kuvaricama jer se dovijaju kako god mogu ne bi li spremile nešto da se i mi osetimo kao ljudi. Samo… ono što nam hvali ovde jeste hleb – i pokazuje sledovanje u svojoj torbi.

– Pa, šta da radim tokom celog dana sa pola hleba? Ranije su davali po ceo hleb, sada se samo smanjuje, ali se ne smanjuje naš apetit.

– Prijatno Badžo!- uzvikuje Cvetković čoveku za susednim stolom posmatrajući svoj poodavno prazan tanjir.

Skoro je podne, dve kuvarice u kuhinji, Vesna Dejković i Vinka Stojković, obaveštavaju da će se kuhinja uskoro zatvoriti. Prisutni disciplinovano ustaju, uz škripu stolica, iako im se ne sviđa što će morati napolje na kišu. Neki možda i nemaju gde da odu. Ipak, fajront je!

 



  • Ostavi komentar