Zdravstvo u Vranju pre institucija: Kako su se Vranjanci lečili pre BOLNICE

Srpski narod je u prošlosti interesovala narodna medicina i na taj način su se lečili bolesnici. Najvažniji vidovi narodne medicine bile su basma i bajanje, a sve to detaljno je opisano na početku knjige dr Marine Janjić koja je i sama autorka dela „ Prilozi za istoriju medicine VRANJSKOG kraja„.

Besmama i Bajanjem, odnosno rečenicama koje su izgovarane u određenim oblicima, po verovanju imale su „magijske i čarobne moći“. A pomoću njih lečile su se brojne duševne i fizičke bolesti. Bajanjem su se bavile vračarice, gatare i vidare.

Basme i bajalice vranjskoj kraja slične su po sadržini i načinu primene u lečenju basmama u ostatku Srbije, razlikuju se po jeziku i dijalektu.

Za svaku bolest postojala je posebna bajalica, pa je bilo bajalica koje su lečile kako se navodi „od stra, od uroci, od pupak, od lišu, od pod grudi, od padaći boles“, i brojnih drugih.

Magiju reči pratili su i određeni predmeti koji su takođe imali magičnu moć. Koristile su se različite biljke (zdravac, dren, kopriva, bosiljak), crno kokošje pero, sekira, kosa, ugašen žar, kalenica sa vodom i drugo.

Pored reči i pomagala, bajanje su pratile i „magične“ radnje i pokreti, mahanje rukom preko obolelog mesta, dodirivanje obolelog mesta, bacanje brašna na zid, gašenje žara u vodi.

Basme su se izgovarale tiho, skoro nerazumljivo, jer je to pojačavalo „njihovo magijsko dejstvo“, a vršile su se na kućnom pragu, drvljaniku, reci, pre izlaska sunca, na Badnji dan, „kad se jede mesec“.

Bajanje se najviše koristilo do oslobođenja od Turaka kada se otvaraju bolnice i dolaze lekari. Podizanjem zdravstvene kulture ljudi, potiskuju se i praznoverice. Međutim, i danas ima praznoverica, najčešće u vezi sa porođajem i malom decom, pa trudnice pred porođaj prolaze kroz raskrsnicu da bi se lakše „raskrstile“, a porodilje i bebe nose crven konac oko ruke protiv uroka.

PRIMER BAJALICE:

„Od pupak“
Vrtim, vrtim, pa uvrtim.
Vrtim, vrtim, pa razvrtim.
Bolje vrtim da uvrtim,
nego što ću da razvrtim.
Da se pupak ne razvija,
da mu boljka ne dodija.

Ova bajalica se izgovarala dok se bolesnik okreće oko stožera na gumnu. Ponavljanje reči uvrtanje i razvrtanje sprečavalo je da se „razvije pupak“, a sve se dešavalo na Badnji dan u sumrak.

Izvor: Knjiga – Prilozi za istoriju medicine vranjskog kraja, Dr Marina J. Janjić, 2021.