VRANJE ZA PRIMER: Mural u čast Diani Budisavljević

Eko Taxi Vranje

Ženski solidarni front iz Vranja u okviru akcije prikupljanja pomoći za decu koja su u periodu pandemije ostala bez jednog ili oba roditelja, u okviru koje će 20. avgusta biti održan i veliki humanitarni bal u gradskom parku pokrenuli su inicijativu da Vranje dobije mural posvećen Diani Budisavljević.

Mi bi smo bili najsrećniji kada bi proceduralna priča bila završena do 20. avgusta, uzgred tog datuma je preminula heroina Dijana Budisavljević, ali pošto sada odluka o muralu podrazumeva i odluku odbornika skupštine grada videćemo da li će do tada biti zasedanja –kažu inicijatori iz Ženskog solidarnog fronta.



Lokacija je izabrana, a  idejno rešenje je uradio sada već poznati umetnik Stefan Stojanović Sleš.

Diana Budisavljević, žena koja je u Drugom svetskom ratu spasla preko 12.000 dece iz logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj nema ni jedno spomen obeležje u Srbiji, iako je bilo reči da će joj u Beogradu biti podignut spomenik.

Diana Obekser rođena je u Austriji, u gradu Insbruku.

Pre udaje za svog supruga, doktora Julija Budisavljevića, radila je kao medicinska sestra.

Bračni par se 1919. godine preselio u Zagreb, kada je njen suprug dobio mesto profesora na Univerzitetu u Zagrebu.

Kada je Diana Budisavljević čula o torturi dece u koncentracionom logoru Lobor tokom oktobra 1941. godine, ona je, zajedno sa Markom Vidakovićem i Đurom Vukosavljevićem, pokrenula kampanju pod nazivom “Akcija Diane Budisavljević”.

Akcija je podrazumevala spašavanje i zbrinjavanje srpske dece i žena iz brojnih logora, uključujući i najozloglašeniji među njima – Jasenovac.

Posle rata ova herojina je skoro potpuno zaboravljena.

U Jugoslaviji nije javno pomenuta decenijama, pre svega zbog toga što vlast nakon rata nije gledala na nju blagonaklono, kao na heroja rata.

Diana je sa suprugom živela u Zagrebu do 1972. godine kada su se preselili nazad u Insbruk.

Od kraja rata nije govorila o svojoj akciji spašavanja i do svoje smrti, 1978. godine, se nije oporavila od posledica obilaska logora.

“Dnevnik Diane Budisavljević 1941-1945” izdat je u Zagrebu 2003. godine i sačinjen je od 388 prevedenih zapisa sa nemačkog.

U zapisima je Dijana opisivala uslove u kojima su se nalazila deca logoraši, njihova mučenja, stradanja i umiranja, svoj strah za decu, ali i za sebe.

Prošle godine objavljen je i film koji nosi ime “Dnevnik Diane Budisavljević”.

NIV



  • Ostavi komentar