U organizaciji Odbora za ljudska prava Niš (CHRIN) i koalicije Pravosudna baza jug (PBJ), održano je predavanje u Nišu na kojem se razgovaralo o temi – „Pravosuđe protiv medija“. Predavanje su održali gospodin Aleksandar Stankov, novinar i pisac iz Niša i Mihajlo Stojković predsednik UG „Tim za razvoj i integracije“, dok je razgovor nakon predavanja moderirao Dragan Đorđević iz Niša. Novinari portala iskoristili su ovo predavanje za intervju sa gospodinom Stankov Aleksandrom i razgovarali o odnosu medija i pravosuđa u Srbiji.
InfoVranjske.rs: U toku predavanja naveli se veliki broj prijava zbog ugrožavanja bezbednosti novinara u Srbiji? Koliko je novinar zaštićen zakonima u Srbiji? A kako ti zakoni izgledaju u praksi?
Aleksandar Stankov: Zakonske regulative su u velikoj meri dobre. Sagledavaju prava novinara na adekvatan način, sa naglaskom da su realnost i savremen život doneli nove izazove koji zahtevaju i svoju zakonsku potporu. Međutim, kada dođemo do primene zakona u konkretnim slučajevima kada novinari prijavljuju npr. pretnje, tu se vide nedostaci postojeće zakonske regulative, a češće nemar onih koji bi zakon trebalo da sprovode. Predmeti bivaju „zaglavljeni“ u tužilaštvima, dok se sudski procesi rastežu na po nekoliko godina.
Rad PRAVOSUDNE BAZE JUG možete pratiti klikom OVDE.
Toliko da i novinar zaboravi šta se tačno desilo onda kada je podneo prijavu. Mnoge presude budu oslobađajuće, posebno kada se prijavljuju pretnje jer je neretko slobodno tumačenje sudija da u izrečenom nije postojala namera da optuženi krivično delo učini, već je to izrazio u formi mišljenja i sl. Rezultat je da novinar ostaje obespravljen, na meti novih pretnji i sa poljuljanim poverenjem da institucije i sistem mogu da ga zaštite.
InfoVranjske.rs: Više puta ste bili meta napada kada ste radili kao novinar i urednik Južnih vesti u Nišu. Kakvo je Vaše privatno iskustvo sa policijom i tužilaštvom u Srbiji?
Aleksandar Stankov: Moje iskustvo je da su uglavnom postupali po pravilima i često dosta brzo. Tu pre svega mislim na policiju. Prijavama su pristupali vrlo profesionalno. Slično je bilo i u tužilaštvu, s tim što su pojedini slučajevi na tom nivou odbačeni, dok neki i dalje čekaju svoj epilog. Od uvođenja Mehanizma zaštite novinara i formiranja kontakt tačaka odnos prema slučajevima koji prijavljuju novinari se dosta promenio u samom smislu procesuiranja i uvođenja u sistem. Postoji i nalog za hitno reagovanje što se, makar u Nišu, prema mojim iskustvima poštuje i sprovodi.
Pročitajte još i ovo: Grujić: Veštačka inteligencija ne može funkcionisati bez otvorenih podataka
InfoVranjske.rs: Kakvo razumevanja imaju predstavnici pravosuđa za ulogu medija u društvu, a kakvo je razumevanje medija za rad pravosuđa?
Aleksandar Stankov: Odgovor na prvi deo pitanja bio bi da je to u najvećoj meri individualna stvar. Ja sam se sretao sa brojnim tužiocima i sudijama koji jasno vide koja je uloga medija i koliko su za društvo i njegov razvoj bitni novinari. Sa druge strane, naslušao sam se primera gde su sudije i tužioci sa gardom prilazili ovakvim slučajevima iz samo njima znanih razloga. Za to su donekle krivi i sami novinari ili da ih bolje nazovemo ljudi koji izveštavaju za određene tabloide, a nazivaju se novinarima. Njihova percepcija pravosuđa je, sudeći prema onomo što pišu, uglavnom vezana za nalaženje nekog ko će da im dostavlja informacije iz istraga koje su u toku.
Oni posle pune stupce i pišu „krvave“ naslove kako bi zaradili koji klik više. Na taj način se baca negativna senka na kompletnu novinarsku profesiju pa mnogi u pravosuđu vide medije kao neprijatelje. A zapravo je suprotno. I pravosuđe i mediji imaju samo jedan zadatak – da dođu do istine. Jedni kako bi presudili, drugi da bi informisali. I jedni i drugi su u službi građana. Kad to shvate obe branše, biće i nade za naše društvo.
InfoVranjske.rs: Član ste Programskog saveta Pravosudne baze jug. Kako vam se čini razvoj inicijative i koliko je ona bitna?
Aleksandar Stankov: U prethodnih nekoliko godina, od dana kada smo se okupili i rešili da radimo na formiranju i razvoju Pravosudne baze jug, mislim da je urađeno mnogo. Pre svega na markiranju neuralgičnih tačaka u srpskom pravosuđu, kako iz ugla onih koji rade u tom sistemu, tako i onih koji su naslonjeni na njega. Od advokata, preko civilnog sektora do novinara. Otvorene su brojne teme, rađena istraživanja i ponuđena rešenja. Posebno se ukazivalo na stanje pravosuđa na lokalu, što ranije nije bio čest slučaj.
Rad Pravosudne baze jug možete pratiti i na YouTubu kanalu udruženja.
Redovno se radi sa mladim pravnicima i novinarima koji već u nekoliko ciklusa edukacija imaju mogućnost da slušaju predavanja i dele iskustva sa prekaljenim sudijama, tužiocima i medijskim radnicima. To im omogućava da steknu širu sliku funkcionisanja tog glomaznog sistema ka kojem, svako u svojoj oblasti, teži. Zbog svega nabrojanog, jasno je zašto je Pravosudna baza jug važna i koliko ima prostora da u budućnosti ova ideja zauzme još bolje mesto u društvu na liniji pravosuđe-civilni sektor-mediji.
InfoVranjske.rs: Opšti je utisak da su sve pravosudne institucije zatvorene za građanstvo i javnost (osim redovnih godišnjih konferencija za medije). Kolika je uloga medija i novinara u približavanju rada pravosudnih institucija građanima Srbije?
Aleksandar Stankov: Ako se vežemo za poslednji događaj kada je nedavno republička javna tužiteljka „spas“ od novinarskih pitanja potražila u društvu stranih ambasadora, jasno je da je uloga medija velika, ali i teška. Velika jer je njihovo izveštavanje neophodno za razumevanje i najtežih slučajeva kojima se bavi pravosuđe, a koji idu o teških ubistava do korupcije. A teška je jer, kao što se vidi iz navedenog primera, pravosuđe često zatvara svoja vrata. U želji da informišu i zatvorenih vrata na koja neretko nailaze i sami novinari često prave greške, a na kraju trpi javnost.
Sve vesti iz kategorije „Pravosudna baza jug“ možete pratiti klikom OVDE.
Zato mislim da je saradnja pravosuđa i medija neophodna. I to ne samo putem godišnjih konferencija, već bi pravosudni organi trebalo redovno da informišu novinare, posebno o slučajevima od velikog ineteresa za javnost. Bez da ih novinari pre toga zovu, šalju zahteve i pitanja. Novinari bi, sa druge strane, sve dobijene informacije trebalo da prenose profesionalno i u skladu sa zakonima i Kodeksom. Bez „izvora bliskih istrazi“ i izmišljenih priča i izjava. Već smo naglasili koliko je to štetno i toksično. Transparentno pravosuđe i profesionalni mediji stvaraju slobodnije građane, a svi zajedno bolje društvo.
Pročitajte još i ovo: Sudija Boljević: Nedovoljno se u našem društvu govori o svim apektima državne vlasti i njenoj kontroli
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.