(Prvih) ŠEST godina GRADONAČELNIKA: Od INSIGNIJE do zatvaranja GEOX-a

Slobodan Milenković Gonzi je pre tačno šest godina, 15. juna 2016. godine, većinom glasova odbornika na konstitutivnij sednici Skupštine Grada održanoj nakon lokalnih izbora 24. aprila, izabran za gradonačelnika Vranja.

Milenković je svoj prvi mandat odradio do kraja, posle lokalnih izbora 20. juna 2020. godine ponovo je izglasan za prvog građanina Vranja, pa se 15. juna ove godine navršilo tačno šest godina od početka njegove „vladavine“ na tronu lokalne samouprave u najvećem gradskom centru Pčinjskog okruga.

Milenkovićev mandat u trajanju od šest godina trajno su obeležili događaji u Vranju koje Vranjanci sve i da hoće neće moći da zaborave, počev od „brenda“ probijenih rokova u realizaciji nekoliko važnih projekata, odlaska nekoliko investitora iz Vranja, pa do klasičnog primera sindroma naknadne pameti i to na relacijama između prvog i drugog mandata na čelu Grada Vranja.

Prvog, kada ga je i opozicija smatrala „mekšim“ naprednjakom, i drugog, kada se „opametio“ i rešio da vreme na funkciji ovaploti drugačijom i korisnijom investiturom u odnosu na beskorisne krilatice „pošteni gradonačelnik“ i „direktor bez portfelja Bolnice u osnivanju“.

Zato je Milenković preko noći zaboravio i gurnuo u stranu zablude prvog mandata i okrenuo se naprednjačkom pragmatizmu koji izjednačava biznis i politiku i omogućava realizaciju ličnih planova i interesa, pa neka su i na štetu lokalne samouprave i njenih građana.

Gradonačelnik zatim preuzima sve investicije na planu komunalnog programa na teritoriji Grada Vranja, ima svoje biznismene koji pobeđuju na tenderima javnih nabavki i kreću u izgradnje i rekonstrukcije, ulica Bore Stankovića rekonstruiše se umesto za obećanih 90 dana, preko 900 dana, gradski park umesto za 120 dana za preko 800 dana, pešačka zona u Vranjskoj Banji od obećanih 100 za preko 1000 dana, vrtić u Raškoj umesto za 210 dana, za 1.370 dana.

Milenković promišljeno upada u „nove poslove“, jer „Eurolider“, „Saba Belča“, „IG sistem“, i da ne nabrajamo dalje, rade pod budnim očima lokalne vlasti i samog gradonačelnika, pa su na kraju i vuci siti i ovce na broju.

Kiks sa obilazinicom od Industrijske zone do Koridora 10, koji propada za jedan dan nakon izgradnje, gradonačelnik je uspeo da „ispegla“ dobijanjem sudske presude i naplatom nastale štete, ali ga je izgradnja pozorišne zgrade preskupo koštala, dok gradske ulice nikada nisu bile u gorem stanju, počev od trajno upropašćene ulice Partizanski put, pa do brojnih drugih koje se stalno krpe ne samo asfaltom, već i peskom ako ne ide drugačije.

Vranje u vremenu Gonzijevog mandata napuštaju „Geoks“, „Dević tekstil“, „Spilit“, dok „Simku“ otima Šabac, pa više od 2.000 radnika mora na šalter vranjske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, što za posledicu ima nastavak demografskog pustošenja zbog pojačanog odliva stanovništva u velike gradove i inostrane zemlje.

Više od mesec i po dana prvi građanin Vranja mora da istrpi svakodnevne proteste radnika Sportskog saveza, koji su već dve godine bez zarada i bez overenih zdravstvenih knjižica u vremenu pandemije, pa će doživeti da ga sindikalistkinja prekori rečima „zar ste slepi, pa ne vidite da vam nijedna sfera u Vranju ne funkcioniše“.

Konačno, kao vrh ledenog brega Gonzijeve „vladavine“, Vranje već nedeljama trese afera falsifikat koja, istini za volju, ne ide na dušu gradonačelnika, već njegovih načelnika i rukovodilaca službi i odeljenja.

S. Kostić