Integracije koče i Srbi i Albanci

Albanaci nisu zastupljeni u sistemu pravosuđa u meri u kojoj bi, shodno broju stanovnika, trebalo da budu, zaključuje se po izjavama sagovornika Info Vranjskih i podacima iz sudova i tužilaštava opština sa juga Srbije.

Fatmir Hasani, narodni poslanik i potpredsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD), smatra da na svim nivoima pravosudnog sistema postoji manjak kadrova albanske nacionalnosti. Krivca za takvo stanje vidi u Vladi Srbije.

– Nema dovoljno sudija Albanaca. Naši kadrovi su kvalifikovani, imaju položene državne ispite, iskusni su. Ali, i pored svega navedenog, nemamo dovoljan broj zaposlenih u pravosuđu, pre svega sudija. Fale nam i prevodioci-sudski tumači i zapisničari – kaže Hasani.

U dokumentu koji je parafirao Goran Antić, sudija ovlašćen za komunikaciju sa medijima, navodi se da u bujanovačkom Osnovnom sudu radi 60 zaposlenih, od čega je 38 Srba, 20 Albanaca, dok je dvoje zaposlenih romske nacionalnosti. Od 11 sudija, osmoro je Srba, a troje su Albanci.

Hasani kaže da to „nije dobra ravnoteža“.

– Predsednik suda trebalo bi da bude Albanac, jer Albanci čine više od 60 odsto stanovništva Bujanovca. Srbi su u manjini, a podaci govore da su oni najzastupljeniji – navodi Hasani.

On dodaje da je prvi korak ka izmeni takvog stanja preduzeo njegov PDD.

– Od 3. juna 2016, kad je počeo da funkcioniše novi saziv Skupštine Srbije, bili smo zainteresovani i predlagali da Albanci budu deo parlamentarne većine. Ali, Vlada Srbije ne pokazuje dobru volju da Albancima da veća prava i veći deo kolača u pravosuđu Preševske doline i generalno u smislu integracije – kaže Hasani.

Osim u Bujanovcu, još je samo u Preševu koliko-toliko približan odnos Srba i Albanaca, zaposlenih u sudovima i tužilaštvima na jugu Srbije. U Prekršajnom sudu u Preševu je zaposleno ukupno 16 osoba – sedam Srba i devet Albanca. Od troje sudija, dvoje je albanske nacionalnosti.

U Osnovnom javnom tužilaštvu u Vladičinom Hanu, koje ponekad pokriva i potrebe Preševa ili Bujanovca, radi šest ljudi i svi su srpske nacionalnosti, dok u je u vranjskom Višem javnom tužilaštvu, koje je takođe nadležno za opštine Preševo i Bujanovac, zaposlen 21 radnik i svi su Srbi. U Višem sudu u Vranju, svih 36 zaposlenih su srpske nacionalnosti, a u ovom sudu takođe se sudi predstavnicima albanske nacionalne manjine.

Stojanča Arsić, zamenik predsednika opštine Bujanovac, kaže da se njegovo mišljenje nije promenilo, te da je on „oduvek podržavao integraciju Albanaca u državne organe i institucije“, pa i u pravosudne. Insistira da je kvalitet u radu pravosuđa „neophodan“, ali takođe „i proporcionalna zastupljenost prema broju stanovnika“.

– To, međutim, ne znači privilegiju, već odgovornost pripadnika albanske nacionalnosti. Na republičkim organima je da se potrude da se ta odgovrnost demonstira na terenu. Što se tiče lokalne samouprave, u Bujanovcu imamo postignut dogovor i postepeno popravljamo stanje po pitanju integracije. Proces uključivanja Albanaca u državne strukture se ne može preko noći realizovati – objašnjava Arsić.

Ragmi Mustafa, predsednik Demokratske partije Albanaca (DPA), ne deli Arsićevo mišljenje, smatrajući da su Albanci inferiorni u odnosu na Srbe, sa aspekta zaposlenih u pravosuđu.

– U sudovima i tužilaštvima na jugu Srbije ne radi dovoljan broj Albanaca koji bi nam omogućio ravnopravan tretman. Taj broj nije ni približan neophodnom, jer bi, prema demografskoj situaciji, oko 90 odsto kadrova u tužilaštvima i sudovima trebalo da budu Albanci – rezonuje Mustafa.

U Preševu, ilustruje Mustafa, Albanci čine 95 odsto stanovništva, „a država taj podatak ignoriše“.

– Nema jasnog signala koji bi Albancima dao nadu da će se uskoro nešto promeniti u tom pogledu. Srbija se ponaša kao da joj odgovara postojeće stanje – zaključuje Mustafa.

Prema podacima iz 2003, koji su dobijeni na osnovu popisa iz 2002. godine, u Opštinskom sudu u Preševu u tom periodu je bilo zaposleno 17 Albanaca, 24 Srba i četvoro Roma. U Bujanovcu je, u sudu istog ranga, radilo 13 Albanaca, 36 Srba i jedan Rom.

Prema istom popisu, u Opštinskom javnom tužilaštvu u Bujanovcu bilo je zaposleno ukupno 10 osoba (devet Srba i jedan Albanac), a u preševskom Opštinskom javnom tužilaštvu ukupno osam (pet Srba i tri Albanca).

U prekršajnim sudovima je, prema podacima iz 2002, u Preševu, Bujanovcu i Medveđi radilo ukupno 38 ljudi, od kojih je dvanaestoro bilo albanske, a dvadeset šestoro srpske nacionalnosti.

Međutim, to što u ovim opštinama nema popisa stanovništva od 2002. godine, zbog bojkota Albanaca, prema tvrdnjama srpskih političara predstavlja glavni kamen spoticanja.

Šef vladinog Koordinacionog tela za jug Srbije Zoran Stanković više puta je izneo stav da je „popis planiran na tom prostoru kako bi se na osnovu broja popisanog stanovništva kreirala politika države na tom području“ u raznim oblastima, pa i u pravosuđu.

– Albanci opstruiraju popis, pa mi nemamo prave podatke na osnovu kojih bismo rešavali postojeće probleme. Bez tačnih podataka, mi ne možemo da reagujemo na pravi način – stav je Stankovića.

Srpski političar Stojanča Arsić naglašava da su Srbi od starta podržali proces integracije Albanaca u svim oblastima, pa i u pravosuđu.

– Ali, pojedini albanski lideri zloupotrebljavaju tu podršku u dnevnopolitičke svrhe, proizvoljnim tvrdnjama da država Srbija nije ništa učinila za njih – zaključuje Arsić.

D. Pešić