U organizaciji Odbora za ljudska prava Niš (CHRIN) i koalicije Pravosudna baza jug (PBJ), održano je u predavanje pod nazivom „Pravne garancije nezavisnosti pravosuđa”, koje je održao sudija u penziji i predsednik Etičkog odbora Visokog saveta sudstva, gospodin Omer Hadžiomerović. Predavanje je održan u sklopu obuke „Jačanje kapaciteta za reformu pravosuđa – jug Srbije„.
Portal InfoVranjske.rs u celosti prenosi intervju sa Omerom Hadžiomerovićem koji je objavio portal JugPress.
JUGpress: Koliko je, po Vašem mišljenju Srbija daleko od nezavisnog pravosuđa?
Omer Hadžiomerović: Najpre dve napomene. Pojam pravosuđa je širi pojam od pojma sudstva i sudova i drugo je nevazisnost pravosuđa. Pravosuđe nisu samo sudovi, pravosuđe je i javno tužilaštvo. Kada govorimo o javnom tužilaštvu govorimo o samostalnosti javnog tužilaštva, a kada govorimo o nezavisnosti govorimo o nezavisnosti sudova odnosno sudske vlasti i sudova kao institucije i sudija kao ljudi koji faktički vrše tu vlast. Zato treba rasčlaniti i pojmove : nezavisnost i samostalnost. Ono što je zajednički i za jedne i za druge to je da se i Ustavima i zakonima propisuje zabrana neprimerenog uticaja i na sudije i na javne tužioce u vršenju njihove funkcije. Taj neprimereni uticaj može da dođe sa raznih strana, dakle sa bilo čije strane da dolazi on je nedozvoljen. Ja sam čitav radni vek proveo kao sudija , govoriću o sudskoj vlasti, ali, s obzirom na ovo što sam malopre rekao, možemo da shvatimo da će se on dobrim delom odnositi i na javno tužilaštvo. Dakle, sudija mora da bude nezavistan ne samo u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, već i na medije i druge institucije, političke partije, druge sudije i u odnosu na stranke u postupku u kome sudi. Međutim, pitanje nezavisnosti sudske vlasti se najčešće pitanje nezavisnosti sudija kao pojedinaca ili postavlja u situaciji kada se dovodi u pitanje njihova nezavisnost u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast.
NEZAVISNA SUDSKA VLAST
Omer Hadžiomerović: Nezavisna sudska vlast potiče od načela podele vlasti jer su sve države, koje su zasnovale svoj politički sistem i podelu vlasti proklamovale su nezavisno sudstvo. Pojednostavljeno rečeno, sudska vlast mora da bude nezavisna u odnosu na zakonodavnu vlast jer je zadatak sudske vlasti, dakle govorim pojednostavljeno, da natera sve u jednoj državi da poštuju zakone uključujući i samu zakonodavnu i izvršnu vlast i njene nosiocce, dakle i one koji te zakone predlažu, donose i sprovode. Dakle, i oni moraju da se ponašaju u skladu sa zakonom i zato sudska vlast i sudije, kao pojedinci, moraju da budu nezavisni od ove druge dve grane vlasti. E, sada, pitanje nezavisnosti sudske vlasti, da kažemo načelno, kao što rekoh, znači da sve države koje zasnivaju vlast na sistemu podele vlasti imaju nezavisnu sudsku vlast. Međutim, da to ne bi ostalo mrtvo slovo na papiru, potrebno je da država građanima pruži neke garancije da će sudska vlast zaista biti nezavisna, što proističe iz člana 6 Evropske konvencije da svako ima pravo da mu sudi nezavisan sud. Te garancije grubo rečeno možemo da podelimo na pravne i stvarne.
Sve vesti na temu „Pravosudna baza jug“ možete pročitati KLIKOM OVDE.
Pravne garancije su one garancije koje su propisane Ustavom i zakonom. Dakle, država je u obavezi da ustroji sopstveni sistem kako da spreči svaki nedozvoljeni uticaj na sudiju, a nedozvoljeni uticaj je od one druge dve grane vlasti s jedne strane, i s druge strane da pruži efikasne mehanizme zaštite od neprimerenih uticaja kada do njih zaista i dođe. Samo, opet malo da se podsetimo odakle mogu da dođu ti, i kako mogu da izgledaju ti uticaji. Kada govorimo o izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, pre svega izvršnoj, dakle taj uticaj može da bude direktan i indirektan ili posredan.
Direktan uticaj postoji onda kada izvršna i zakonodavna vlast preuzmu ingerencije sudske vlasti, dakle kada one u nekoj situaciji same počnu da sude. A posredan uticaj jeste onaj uticaj kojim ove dve grane vlasti ne vrše sudsku vlast, ali koristeći mehanizme ,i ono što je u njihovoj nadležnosti, počnu da utiču na sudije kao pojedinca i kao lice koje vrši sudsku vlast. Dakle, u drugom slučaju ne govorimo i institucionalnom uticaju, nego o personalnom uticaju na sudiju.
Pročitajte intervju sa vanrednim profesorom Ilićem: Situacija u pravosuđu nije katastrofalna, ali je daleko od idealne
KO UTIČE NA SUDIJE?
Šta znači personalni uticaj?
Omer Hadžiomerović: Dakle, sudska vlast može da vrši uticaj na sudiju tako da ne izvrši zakonodavnu vlast i onda izvrše uticaj na sudiju tako što se utiče nužno na ovlašćenja ili značajnu ulogu u rešavanju nekih bitnih životnih i profesionalnih pitanja za sudiju kao što je izbor, napredovanje, materijalni položaj, premeštaj sudije, imunitet, itd… Dakle, država mora kroz pravni sistem da pruži garancije da neće doći ni do jednog ni do drugog nedozvoljenog uticaja, govorimo o institucionalnoj nezavisnosti. Te institucionalne garancije su propisane Ustavom i kasnije zakonom i moj je utisak da su one u skladu sa svim standardima.
Tako je, naprimer, propisano da sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole, dakle samo sudovi mogu da preispituju odluke sudova, da su sudije nezavisne i potčinjene samo Ustavu i zakonima, da ne mogu da dobijaju instrukcije od zakonodavne i izvršne vlasti kako da sude, i najzad, propisano je da svaki neprimereni i nedozvoljeni uticaj na sudiju je zabranjen. Dakle, normativno institucionalne garancije. Što se tiče ovih personalnih garancija, meni se čini da su one u poslednjim Ustavnim promenama u znatnoj meri unapređene. To su pitanja koja se tiču krivične vrednosti i odgovornosti, disciplinske odgovornosti sudije, pitanje premeštaja, izbora, da sada ne ponavljam ono što se već pričalo prilikom usvajanja ovih ustavnih amandmana.
Pročitajte intervju sa sudijom Boljević: Nedovoljno se u našem društvu govori o svim aspektima državne vlasti i njenoj kontroli
Dakle, isključena je izvršna i zakonodavna vlast iz postupka izbora i razrešenja sudija, premeštaja, itd. Ono što predstavlja novinu kod nas u zakonu jeste da je uvedena još jedna zaštita, odnosno to je nešto što je u praksi postojalo do sada kroz Poslovnik o radu visokog saveta sudstva, a to je da sudija može da se obrati visokom savetu sudstva uvek kada smatra da se na njega vrši neprimereni uticaj sa bilo koje strane, pa i ako dolazi od strane predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, takođe i medija. Time, kako bih rekao, njihova efikasnost nije umanjena, visoki savet sudstva može na to da ukaže, da upozori, to lice da obavesti pretpostavljeno lice onome ko vrši uticaj ili da organizuje konferenciju za štampu, itd., i to jedino na zahtev sudije, a ako je to učinjeno javno, neprimeren uticaj na javan način, onda je to nešto čimee se bave po službenoj dužnosti.
GARANCIJE ZA NEZAVISNO SUDSTVO
JUGpress: Dakle, sve ovo što ste rekli, koliko je primenjivo u praksi u Srbiji?
Omer Hadžiomerović: To je ono što sledi, a to su stvarne garancije. Da bi, kao što rekoh imali sudstvo koje je stvarno nezavisno a ne samo proklamovali nezavisnost, a pitanje je da li su dali garancije. Ako daju prazne garancije pitanje je da li su onda one same po sebi dovoljne. Nisu dovoljne, potrebno je da ono što je napisano u Ustavu i zakonu snažno i zaživi. Dakle, potrebno je da izvršna i zakonodavna vlast obezbede uslove, pre svega za rad sudova, sad ne govorim o efikasnosti, td.. Ali, kada , ali kad govorimo o nezavisnosti, da obezbede da će ono što je napisano zaista i zaživeti. Dakle, to zavisi od mnogih faktora, od stanja u društvu, u politici, ali prvenstveno po mom mišljenju zavisi od političke i pravne kulture i političara i samih sudija. Političari moraju da shvate, zabranjeno je sve što je neprimereni uticaj izvršne i zakonodavne vlasti kako on ne bi postojao. To pitanje bi lako moglo da se reši tako što bi političari prestali da vrše uticaj, ali očigledno da oni to neće prestati.
DA LI SE SUDSTVO MOŽE OSLOBODITI POLITIČKOG UTICAJA?
Omer Hadžiomerović: Ne, ne možemo se nikad osloboditi političkog uticaja, ono će uvek postojati i postoji u svim zemljama. Pitanje je da li ćemo imati mehanizme koji će taj uticaj svesti na minimum. Znate, i dan-danas se donose međunarodne konvencije o nezavisnosti sudstva pa smo se zapitali zašto je doneto toliko rezolucija, šta će nove? Zato što politika uvek nađe nove kanale uticaja na sudstvo ili kao brzi potok, kad ga pregradite, on probije na nekom mestu, pa opet krene da teče, pa morate da pravite novu branu. Ja mislim da je to možda najbolje da ljudi shvate da je ovde nekada urednike postavljao komitet, u jednopartijskom sistemu, pa je tako komitet vršio uticaj. Sada su se mehanizmi uticaja na medije počeli da menjaju, tako što naprimer, ne date im više reklame, itd, itd…
Tako je sada i u politici, uvek će se nalaziti nivu mehanizmi, ali mi moramo to svesti na neku normalnu i podnošljivu meru, da tako kažem, mada za mene ne postoji dozvolen uticaj ali neka mera koja je podnošljiva. I to jeste prednost kod nas, s jedne strane postoje ti principi, a s druge strane čini mi se da sudije, da bi došle do pune nezavisnosti, mi moramo da imamo i intelektualno nezavisne sudije, dakle sudije sa integritetom, koji će se odupirati takvom pritisku, i koji će koristiti upravo ove mehanizme koji su zakonima dati. Moj je utisak da oni do sada nisu u punoj meri korišteni, pitanje je zbog čega. Meni se čini da se s jedne strane ti mehanizmi nisu pokazali kao dovoljno efikasni do sada, a tu prvenstveno mislim na Visoki savet sudstva, a onda sudija kaže šta da se obraćam da rizikujem da me prozivaju, neko kontroliše medije, itd., bolje da ćutim.
Više o predavanju koje je održao Omer Hadžiomerović, pod nazivom – „Pravne garancije nezavisnosti pravosuđa“ možete pročitati klikom OVDE.
Moramo da ohrabrimo sudije da se bore za svoju nezavisnost i da koriste mehanizme koji su dati. Tu je najznačajnija uloga Visokog saveta sudstva koji je dobio rukovodeću ulogu, barem što se tiče odbrane nezavisnosti. Što se kaže, on je garant nezavisnosti i pitanje kako će to zaživeti. Mislim da ovaj mehanizam, koliko god on nema neke pravne posledice, ovo obraćanje sudije Visokom savetu u slučaju neprimerenog uticaja iako te mere koje Visoki savet preduzima neće dati neke rezultate u odnosu na one koji vrše pritisak, ali po mom mišljenju trebalo bi da daje meru prema sudijama, da više bude upućen sudijama u smislu – neka pričaju političari šta god hoće, mi smo ti koji odlučujemo o svojoj sudbini, svojoj karijeri. I ako radiš dobro, pošteno, nemoj da se brineš za svoju karijeru.
Dakle, činjenica je da će doći do nezavisnosti promenom ponašanja i samih sudija, ali nekako, čini mi se i medija, jer mediji vrlo česo i s pravom postavljaju pitanja i o odlukama. I zaista, nekada odluke izgledaju potpuno nejasne, jer mi informacije dobijamo putem medija.
JugPress / NIV
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.