Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu 25. juna 2026. godine održan je stručni skup „Pravosuđe: iz prakse u javne politike“, koji su organizovali Odbor za ljudska prava Niš i Pravosudna baza jug, uz saradnju Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, organizacije Iustitia i ELSA Niš.
Skup je održan zahvaljujući donatorskoj podršci Fondacije za otvoreno društvo, u okviru projekta „Nastavak razvoja koalicije Pravosudna baza jug (PBJ) – Spin-off“. Zahvaljujući podršci Fondacije za otvoreno društvo sprovedena su i istraživanja, čiji su nalazi bili osnov za razgovore tokom skupa.
Događaj je okupio predstavnike akademske zajednice, sudstva, tužilaštva, advokature, medija, lokalnog pravobranilaštva, organizacija civilnog društva i studente prava. Tokom tri panela razgovaralo se o nalazima četiri istraživanja nastala u okviru rada Pravosudne baze jug.
Cilj skupa nije bio da se publikacije samo predstave ili prepričaju. Namera je bila da se nalazi istraživanja stave u širi kontekst i da se, zajedno sa praktičarima, razmotri šta oni znače za funkcionisanje pravosudnog sistema i koje bi promene javnih politika mogle da doprinesu njegovom unapređenju.
Pravobranilaštva između zastupanja i zaštite javnog interesa
Prvi panel bio je posvećen položaju lokalnih pravobranilaštava i njihovoj ulozi u zaštiti javnog interesa.
U razgovoru su učestvovali profesorka Nevena Petrušić, Bojana Verović sa Pravnog fakulteta u Nišu i advokat Stefan Vlatković.
Istraživanje je pokazalo da se lokalna pravobranilaštva međusobno značajno razlikuju po organizaciji, nadležnostima, broju zaposlenih i kapacitetima. U pojedinim opštinama celokupan posao obavlja samo jedan pravobranilac, bez stručne i administrativne podrške.
Poseban problem predstavlja nejasan položaj pravobranilaštava, koja su organizaciono deo izvršne vlasti, ali istovremeno učestvuju u funkcionisanju pravosudnog sistema i treba da štite javnu imovinu i javni interes.
Tokom panela otvoreno je i pitanje profesionalne samostalnosti pravobranilaca. U praksi se može dogoditi da pravobranilac dobije nalog organa koji zastupa, iako procenjuje da bi postupanje po tom nalogu moglo biti suprotno zakonu ili štetno po imovinske interese lokalne samouprave.
Jedan od najvažnijih nalaza istraživanja odnosi se na strukturu rada pravobranilaštava. Najveći broj predmeta odnosi se na zastupanje u već nastalim sporovima, dok je davanje pravnih mišljenja i saveta mnogo manje zastupljeno.
To otvara pitanje da li su pravobranilaštva danas pre svega službe koje reaguju kada je spor već nastao ili institucije koje bi, blagovremenim pravnim savetovanjem i upozoravanjem, mogle da spreče nastanak sporova i štete po javnu imovinu.
Sudska zaštita potrošača: pravo koje se retko koristi
Drugi panel bio je posvećen sudskoj zaštiti potrošača u Srbiji. Učestvovali su autori istraživanja Ivan Grujić iz Agencije Asocijacija, Adrijana Mladenović, sudijska pomoćnica u Osnovnom sudu u Nišu, i advokat Nemanja Tolić.
Jedan od osnovnih problema u ovoj oblasti jeste nepostojanje pouzdanih i dovoljno detaljnih evidencija o potrošačkim sporovima. Bez kvalitetnih podataka teško je utvrditi koliko se takvih sporova vodi, koliko traju, u kojim oblastima najčešće nastaju i na koji način se okončavaju. Iako su potrošački sporovi zakonom predviđeni kao hitni, istraživanje je pokazalo da prosečno trajanje prvostepenog postupka ne odgovara toj zakonskoj nameri. Istovremeno, broj potrošača koji se odlučuju da pravnu zaštitu zatraže pred sudom relativno je mali. Razlozi su brojni: troškovi postupka, nedovoljna informisanost, strah od neizvesnog ishoda, dugo trajanje postupka, ali i nesrazmera između vrednosti sporne robe ili usluge i vremena i energije koje potrošač mora da uloži. Istraživanje je, međutim, pokazalo i da su potrošači koji su pokrenuli postupak u velikom broju slučajeva bili uspešni. To otvara važno pitanje: da li trgovci ponekad odbijaju i osnovane reklamacije računajući na to da većina potrošača neće nastaviti postupak.
Tokom panela razgovaralo se i o potrebi boljeg povezivanja sudske i vansudske zaštite. Vansudski mehanizmi mogu biti brži i pristupačniji, ali samo ako su potrošači o njima blagovremeno i jasno informisani i ako postoji stvarna spremnost trgovaca da u njima učestvuju.
Sudski veštaci i pitanje odgovornosti
U okviru trećeg panela predstavljeni su nalazi istraživanja o položaju sudskih veštaka u parničnom postupku. Istraživanje o isključenju i izuzeću veštaka u parničnom postupku i razrešenju veštaka vodio je dr Nebojša Stanković, advokat iz Niša, a nalazi istraživanja na panelu su predstavljeni i razmatrani kroz razgovor, prvenstveno sa ko-autorom istraživanja Milanom Jovanovićem, sudijskim pomoćnikom u Privrednom sudu u Nišu.
Sudski veštaci imaju veoma značajnu ulogu u postupcima u kojima sud nema stručna znanja potrebna za utvrđivanje činjenica. Njihovi nalazi i mišljenja često imaju odlučujući uticaj na ishod spora. Upravo zato je važno da postoje delotvorni mehanizmi za proveru njihove stručnosti, nepristrasnosti i savesnosti. Istraživanje je ukazalo na nedostatak sistematičnih podataka o primedbama na rad veštaka, izrečenim kaznama i predlozima za njihovo razrešenje. Pokazalo se i da su veštaci u posmatranom periodu gotovo isključivo razrešenje tražili sami, dok razrešenja zbog nestručnog, nesavesnog ili neurednog rada praktično nije bilo. To ne mora da znači da problema u radu nema. Pre ukazuje na to da postojeći mehanizmi nadzora, evidentiranja i odgovornosti nisu dovoljno razvijeni ili se ne koriste dosledno. Posebna pažnja posvećena je i zahtevima za izuzeće veštaka. U značajnom broju analiziranih predmeta nije bilo moguće utvrditi da li je sud o takvom zahtevu odlučio, dok je broj usvojenih zahteva bio veoma mali.
Privilegovani svedoci i granice procesnih prava
Drugi deo trećeg panela bio je baziran na istraživanju „Zloupotreba procesnih ovlašćenja u krivičnom postupku – privilegovani svedoci“ koje je vodio profesor Ivan Ilić, a na panelu su učestvovali ko-autori, javni tužilac Andrija Ivić i advokat Miodrag Petković.
Privilegovani svedoci imaju pravo da ne svedoče protiv bliskih srodnika i drugih zakonom određenih lica. Svrha ovog prava je zaštita porodičnih odnosa i privatnog života. Problem se, međutim, može pojaviti kada svedok u jednoj fazi postupka da iskaz, a zatim se u kasnijoj fazi pozove na pravo da ne svedoči. U tom slučaju raniji iskaz više ne može biti korišćen kao dokaz.
Ako drugih dokaza nema dovoljno, to može presudno uticati na ishod krivičnog postupka. Tokom panela razmatrano je da li važeće rešenje uspostavlja dobar balans između zaštite prava svedoka, prava okrivljenog, interesa oštećenog i potrebe da se krivični postupak efikasno vodi. Uporedna rešenja pokazuju da je ovaj problem moguće urediti i drugačije. U hrvatskom modelu, pod određenim uslovima, odluka svedoka da prilikom prvog ispitivanja svedoči ima dejstvo i u kasnijem toku postupka.
Zajednička pitanja različitih istraživanja
Iako su teme panela bile različite, tokom razgovora pojavilo se nekoliko zajedničkih problema.
- Prvi je nedostatak pouzdanih i javno dostupnih podataka. Bez kvalitetnih evidencija teško je proceniti obim problema, pratiti rad institucija i meriti rezultate reformi.
- Drugi je raskorak između normativnog okvira i prakse. U više oblasti postoje zakonska pravila i formalni mehanizmi, ali njihova primena ne daje uvek očekivane rezultate.
- Treći zajednički problem odnosi se na odgovornost i prevenciju.
Pravosudni sistem često reaguje tek nakon što je problem već nastao, dok su mehanizmi koji bi mogli da spreče štetu, zloupotrebu ili neprofesionalno postupanje nedovoljno razvijeni ili nedovoljno korišćeni.
Istraživanja kao osnov za promene
Istraživanja Pravosudne baze jug usmerena su na konkretne probleme u funkcionisanju pravosuđa, ali njihova svrha nije samo opisivanje stanja. Cilj je da prikupljeni podaci i iskustva praktičara posluže kao osnov za formulisanje preporuka, unapređenje propisa i prakse i razvoj javnih politika koje će imati jasne i merljive rezultate. Podrška Fondacije za otvoreno društvo omogućila je da Pravosudna baza jug, kroz projekat „Nastavak razvoja koalicije Pravosudna baza jug (PBJ) – Spin-off“, nastavi istraživački rad, otvori prostor za dijalog između različitih pravosudnih profesija i predstavi nalaze koji mogu biti osnov za buduće reforme.
Zato je važno da se razgovor započet na ovom skupu nastavi u institucijama, profesionalnim udruženjima, akademskoj zajednici i organizacijama civilnog društva. Pravosudne politike ne bi trebalo da nastaju samo kao reakcija na pojedinačne probleme ili na osnovu opštih procena. One moraju biti zasnovane na podacima, iskustvima iz prakse i otvorenom dijalogu svih koji učestvuju u funkcionisanju pravosudnog sistema. Stručni skup „Pravosuđe: iz prakse u javne politike“ bio je jedan korak u tom pravcu.
FOTO: Pravsudna baza jug