Sve je dobro kada nema alkohola

Dan borbe protiv nasilja nad ženama – 25.11.

NASILJE U PORODICI

Uvrede i pretnje nevenčanoj supruzi, izrečene pod dejstvom alkohola, završile su na sudu, a mesec i po dana provedenih u pritvoru blagotvorno su delovali na okrivljenog pa se sve završilo pomirenjem i uslovnom osudom uz obavezno lečenje

NAPOMENA: Imena su izmenjena za potrebe teksta

Bio je to važan dan u Milinom životu, novembar 2015. bio je na izmaku, njena kćerka iz prvog braka Ana punila je 18 godina i došla je kod majke u jedno lozničko predgrađe da sa njom i desetogodišnjim polubratom proslavi rođendan. Okupile su se komšije na ručku i sve je teklo uobičajeno za takva veselja, a onda je oko četiri sata popodne stigao Milin nevenčani suprug Zoran, dečakov otac. Odmah je počeo da vređa suprugu, a komšije su, videvši u kakvom je stanju, ustale od stola i razišle se. Pokušao je da sedne, ali u teškom stanju alkoholisanosti nije uspeo pa je pao na pod, probao je da uhvati suprugu za noge i tražio da mu pomogne da ustane.

– Odmah po ulasku počeo je da viče na mene nazivajući me kurvom i govoreći da me j… Vuk koji mi šalje poruke da učestvuje u jednom TV programu. Kada se pridigao obratio se mojoj kćerki Ani rekavši: “Majka ti je kurva i najveća kuja, j… se sa Vukom kad sam radio u inostranstvu. Da znaš, prvo ću nju da zakoljem, a onda ću ubit sebe“. Ana mi je rekla da to više ne može da podnese i pozvala je policiju – rekla je iste večeri u Policijskoj stanici u Loznici Mila.

“Dete ima ko da odgaji“

Nije to bio prvi mučan događaj u porodici, i prethodnog dana Zoran je pijan došao kući, zatekao je Anu i Milu u dogovorima oko sutrašnjeg ručka.

– Od sutra si punoletna, tvoja majka će biti mrtva, a i ja, dete sada ima ko da odgaji – rekao je i otišao da bi se vratio tek kasno u noć i legao da spava. Ujutru ga nije bilo u kući.

Prošla godina bila je, inače, puna burnih događaja u njihovoj vezi pa je i policija imala posla. Mila je i u policiji, i kasnije u Osnovnom javnom tužilaštvu (OJT) u Loznici ispričala da iz prvog braka ima kćerku i sina koji žive sa ocem, a nju posećuju. Da je sa Zoranom u vanbračnoj zajednici 13 godina i da su se problemi počeli javljati posle dve, kada je počeo intenzivnije da pije, ali maltretiranje nije prijavljivala policiji. Kada nije pijan, Zoran je mnogo dobar, rekla je, ali često je alkoholisan dolazio kući i vređao je najvulgarnijim rečima, optuživao je da ima odnose sa “specijalcima na zaobilaznom putu“, a na isti način govorio je i o njenoj majci. Često je sa psihičkog prelazio na fizičko nasilje, vukao je za kosu, udarao po licu i telu rukama i nogama. Ponekad se skidao nag i igrao uz muziku, pravio buku ne dajući joj da spava i ne mareći za to što ona ujutru u 4.20 ustaje zbog posla. Dečaka je terao da isključi televizor i računar u šest popodne i da legne da spava. Godine su prolazile, a onda je stigao maj 2015. Na nekadašnji Dan mladosti Mila je završila u Hitnoj pomoći pretučena pesnicama, a posle je pomislila da će se on, ipak, promeniti i oprostila mu je sve. Policija je tada utvrdila da Zoran, koji je poricao izvršenje krivičnog dela, nema oružje u legalnom posedu, a OJT je odbacilo krivičnu prijavu krajem avgusta jer “ne postoje osnovi sumnje da je počinio krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti“. U obrazloženju je stajalo da su po prijemu krivične prijave preduzete dokazne radnje tokom kojih se osumnjičeni branio ćutanjem, a oštećena iskoristila pravo da uskrati iskaz pošto sa njim živi u vanbračnoj zajednici. Navela je i da nije zainteresovana za krivično gonjenje niti za naknadu štete pa se, kako je pisalo, “vidi da ne postoji osnov sumnje da je počinio ovo ili bilo koje drugo krivično delo“.

Dva meseca po odbacivanju te prijave, policija je zameniku javnog tužioca podnela izveštaj da je 25. oktobra u policijsku stanicu, bez prethodnog poziva, došla Mila koja je prijavila nevenčanog supruga da ju je fizički napao. Uzeta joj je izjava u kojoj je navela da trpi nasilje duži niz godina. Tog dana Zoran je kasno popodne došao kući i isterao iz kuhinje suprugu i sina rekavši da ne može da ih gleda, a kada se ona posle nekoliko minuta vratila, počeo ju je otvorenom šakom udarati između nogu, u predelu genitalija, da bi joj onda šakom stegao lice, tako jako da se obraz s unutrašnje strane posekao na zub, i odgurnuo je jako o zid. Pošto se maloletni sin umešao da zaštiti majku, uvrtao mu je ruke iza leđa sve dok ga Mila nije odgurnula štiteći dete, nakon čega su oboje pobegli. Zamenik javnog tužioca zaključio je da ima elemenata nasilja u porodici pa je naloženo preduzimanje zakonskih radnji. Supružnici su nastavili da žive u istoj kući, ali nisu više kontaktirali sve do 27. novembra.

Pritvor

Sudija za prethodni postupak odredio je Zoranu 30. novembra 2015. pritvor do 30 dana smatrajući da će okrivljeni, ukoliko ostane na slobodi, ometati postupak i uticati na svedoke. Imajući u vidu da su u kratkom razdoblju protiv njega podnete krivične prijave za isto krivično delo, sudija je smatrao da postoje “osobite okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni u kratkom vremenskom roku učiniti delo kojim preti“. Četiri dana kasnije Osnovni sud odbija kao neosnovanu žalbu Zoranovog branioca po službenoj dužnosti, a 25. decembra sudija za prethodni postupak donosi rešenje o produženju pritvora do dodatnih 30 dana. Ovog puta njegova odluka pada u vodu pošto je vanraspravno veće 14. januara 2016. ukida i nalaže da se Zoran odmah pusti na slobodu. U obrazloženju se poziva na zakon i kaže da je za krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret zaprećena kazna od tri meseca do tri godine, a pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu dokazne radnje. Objašnjeno je i kada se pritvor može produžiti, što nije bio Zoranov slučaj, pa je rečeno da je sudija za prethodni postupak povredio odredbe krivičnog postupka produživši pritvor “u situaciji kada to nije moguće“.

Policijska patrola je 28. novembra, prema Aninom svedočenju, stigla oko sat vremena posle njenog poziva, i najpre pokušala da nagovori Zorana da sam izađe iz kuće, a onda su ga, kako je rekla, izneli. U stanici se, pet minuta pre ponoći, u prisustvu dodeljenog branioca po službenoj dužnosti, izjasnio da razume šta mu se stavlja na teret, ali je izjavio da će se braniti ćutanjem, a izjavu će dati u sudskom postupku. Zadržan je u pritvoru do 48 sati. Dva dana potom Zoran je dao izjavu u OJT.

– Dan pre događaja pecao sam na Drini kada mi je stigla poruka na mobilni telefon koji je pre mesec dana koristila moja nevenčana supruga. Pisalo je: Gledaj me u nedelju u devet uveče na televiziji. Broj mi je bio nepoznat, ali sam popodne saznao da pripada Vuku sa kojim me je moja nevenčana supruga prevarila – rekao je Zoran.

Tog dana je u kući zatekao Milu i Anu kojoj je predočio poruku rekavši joj da je pokaže majci nakon čega je otišao. Sutradan se vratio na reku da peca, ali je u toku dana popio litar domaće, ljute rakije, a samo jednom jeo. Kasnije je sudski veštak psihijatar utvrdio da je to bilo dovoljno da se Zoran, u odnosu na njegovu težinu, nađe u teško alkoholisanom stanju.

– Mučila me je sumnja da me supruga vara i imao sam potrebu da se razjasnimo. Došao sam kući i nisam je vređao, to je ona meni, inače, činila nazivajući me majmunom i slepcem, a 90, možda i sto odsto sam siguran da joj nisam pretio, tako da navodi u krivičnoj prijavi nisu tačni. Alkohol ne konzumiram svakodnevno, već, možda, jednom mesečno. Inače ga loše podnosim, osećam mučninu, ali nisam agresivan kad popijem. Mislim da nisam izvršio krivično delo koje mi se stavlja na teret i žao mi je što je do svega ovoga došlo. Ona nema razumevanje za mene, vređa me i ne želi da razgovara sa mnom o razlozima zbog kojih pijem – rekao je osumnjičeni.

Blagotvorni pritvor

Osmog marta 2016. podnet je optužni predlog u kojem je opisan događaj i navedeno da je Zoran “u stanju bitno smanjene uračunljivosti, sa umišljajem pretio da će napasti na život i telo i drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo člana svoje porodice“ i to i 27. i 28. novembra, “iako je bio svestan da su njegova dela zabranjena, čime je izvršio produženo krivično delo nasilje u porodici“. OJT je predložilo zakazivanje glavnog pretresa i da se okrivljeni oglasi krivim i osudi na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju će biti uračunato vreme provedeno u pritvoru, i da mu se izrekne mera obaveznog lečenja alkoholičara, kao i da nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 3.219 dinara.

Glavni pretres zakazan je za 6. april i svi pozvani uredno su se odazvali. Zoran je rekao da razume optužbu i da delimično priznaje izvršenje krivičnog dela. Branio se da 27. novembra nije pretio oštećenoj, a da je moguće da ju je vređao narednog dana u alkoholisanom stanju. Naveo je da je po izlasku iz pritvora rešio da se promeni iz korena i prestao je da pije. Pet meseci nije okusio alkohol, naveo je. Nastavio je vanbračnu zajednicu sa oštećenom i počeo da radi za dnevnicu, a sprema se da ponovo ode u inostranstvo, rekao je pred sudom. Mila je potvrdila iskaz dat u istrazi i reči okrivljenog, dodavši da zarađeni novac donosi kući, ne pije i nemaju više problema.

Zamenik tužioca rekao je da je utvrđeno da je okrivljeni počinio krivično delo onako kako mu se stavlja na teret, ali s obzirom na to da oštećena nije zainteresovana za njegovo krivično gonjenje predložio je da se izrekne uslovna osuda i odredi kazna zatvora u trajanju od osam meseci sa rokom provere od tri godine. Ostao je pri predlogu da se izrekne mera bezbednosti lečenja alkoholičara. Okrivljeni se saglasio sa predlogom, a oštećena je izjavila da nije zainteresovana za krivično gonjenje i nije istakla imovinskopravni zahtev. Zoran je rekao da će pre odlaska u inostranstvo otići kod lekara, da će redovno uzimati terapiju i javiti se na kontrolu čim se bude vratio.

Sud je potom doneo presudu kojom ga je oglasio krivim i osudio ga u skladu sa predlogom OJT. Izrečena je i mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara u Psihijatrijskom odeljenju Opšte bolnice u Loznici koja će trajati dok postoji potreba, ali ne duže od dve godine. Zorana je sud obavezao i da mu plati paušal od pet hiljada dinara, a i OJT troškove krivičnog postupka.

Nebojša Trifunović
Verica Mićić
Lozničke