Okliznuo se na 20 evra

NAPOMENA: Imena su izmenjena za potrebe teksta

Carinik tražio od državljanina BiH 50 evra da mu overi dokumentaciju za povraćaj PDV, ali je pristao i na 20. Dokumentaciju, međutim, nije overio i dodatno ga je oštetio za više od četiri hiljade dinara i tu počinje dvogodišnji sudski postupak dokazivanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja

“Znaš li kad ćete ući u Evropsku uniju?”, upitao je iz autobusa za Sarajevo svog prijatelja, beogradskog advokata, Bruno Tasofi mobilnim telefonom nekoliko trenutaka nakon što su se rastali sa bosanske strane novog mosta u Malom Zvorniku. Advokata je začudilo takvo pitanje, ali je odmah i saznao zašto je upućeno.

Sarajlija Bruno Tasofi nije te noći 16. januara 2012. kod sebe imao 50 pa je, kako je sud utvrdio, na zahtev carinika na graničnom prelazu Mali Zvornik – novi most, ispod velike sveske na stolu u carinarnici ostavio 20 evra. On je posle dužeg boravka u Beogradu sa poklonima za majku i sestru krenuo kući u Sarajevo, a zbog lošeg vremena umesto za avion odlučio se za autobus. Međutim, računajući da bi zbog poklona koje nosi (laptopa, digitalnog foto-aparata i dva mobilna telefona) na granici mogao da se zadrži duže, u dogovoru sa prijateljem odlučio se da u autobus uđe tek na drugoj strani Drine, a da ga do Malog Zvornika doveze advokat. Na prelaz su stigli tridesetak minuta posle ponoći i Tasofi je otišao u carinarnicu da overi dokumentaciju potrebnu za povrat PDV-a za kupljenu robu, na šta kao strani državljanin ima pravo.

– To ništa ne važi, moram Vas prijaviti carini BiH i ne mogu Vam overiti račune. Takvi su propisi, trebalo je sve to da kupite u Sarajevu pa ne biste imali problema. Najbolje je da mi date 50 evra i nastavite put, a ja neću obavestiti nikoga. Bolje da date 50 nego da platite carinu 300 evra – rekao mu je carinik na čijim se grudima nalazila pločica sa imenom, tako je u izjavi nadležnima rekao Tasofi.

Šta će mi bednih 20 evra?

Prema njegovim rečima, kada je rekao da ima samo 20 evra, carinik je rekao da prijavljivanje može da preskoči i za toliko. NJihovom razgovoru i ostavljanju novca niko nije svedočio jer je drugi carinik po Tasofijevom ulasku otišao u drugu prostoriju da gleda TV, a ona se nalazila na kraju hodnika i vrata su bila zatvorena. Tokom tih sat vremena carinik je jednom prilazio kolima, bez pločice sa imenom na grudima, Tasofi nosio kupljene poklone u carinarnicu da dokaže da su nove stvari, a advokat, čudeći se što se toliko zadržao, prijatelja dva puta zvao mobilnim telefonom. Na kraju, državljanin BiH otišao je bez 20 evra u džepu, ali i sa neoverenom dokumentacijom pa je sud utvrdio da je oštećen i za dodatnih 4.033,70 dinara nevraćenog PDV-a. Advokat iz Beograda, povređen takvim postupkom državnog službenika, odmah po povratku u zemlju odlazi do carinarnice da sazna ime carinika, ali ovaj odbija da mu ga kaže pa pronalazi šefa smene koji na osnovu opisa pretpostavlja da je to Antonije Janković. Dok je advokat pokušavao da sazna ime carinika, ovaj je više puta zvao Tasofija nagovarajući ga da ubedi prijatelja da odustane od podnošenja krivične prijave. Kako bi se oslobodio uznemiravanja, Sarajlija je na kraju isključio telefon čiji je broj carinik posedovao zato što mu je, na njegovo traženje, dao posetnicu.

Tokom istrage 2012. godine, saslušani su svedoci, carinici i granični policajci koji su te noći radili na novom mostu, ali svi oni su, kako su naveli, za slučaj saznali tek kada su pozvani da daju izjavu, a šef smene u carinarnici rekao je da mu advokat ništa nije prijavio, već se, saznavši ime carinika, okrenuo i otišao.

– S obzirom na veliku frekvenciju na graničnom prelazu, uopšte se ne sećam tog slučaja, navodno oštećenog, tog advokata kao i uopšte te situacije. Ja sam situiran čovek, imam redovna primanja tako da je neozbiljno i tvrditi da sam tražio mito od svega 20 evra. Ko to uzima mito od 20 evra? Ta krivična prijava je plod bolesne konstrukcije tog građanina i njegovog advokata. Gde su svedoci koji bi posvedočili da sam tražio tih bednih 20 evra? – izjavio je carinik Janković u istrazi 29. marta 2012.

Viši sud potvrdio presudu u ponovljenom postupku

Glavni pretres pred Osnovnim sudom u Loznici na suđenju Jankoviću zakazivan je više puta, prvi put 15. aprila 2013, on i njegov advokat odazivali su se uredno, a zamenik osnovnog javnog tužioca (OJT), oštećeni i svedoci ne. Za beogradskog advokata ponekad nije bilo dokaza da je primio poziv, a oštećeni Tasofi putovao je svetom svojim poslom. On je ranije izjavio da ga ne zanima krivično gonjenje carinika i da ne postavlja imovinskopravni zahtev, već prepušta Republici Srbiji da se pozabavi svojim službenikom.

Uprkos neodazivanju svih pozvanih, pretresi su održavani, a sud nije uvažio zahtev odbrane da se pred njim saslušaju oštećeni i njegov prijatelj jer su u istrazi već dali izjave koje su pred sudom pročitane. Konačno, sud 29. avgusta 2013. donosi presudu kojom carinika Jankovića proglašava krivim “što je u svojstvu službenog lica, carinskog službenika, u uračunljivom stanju, svestan zabranjenosti svog dela, iskorišćavanjem svog službenog položaja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja pribavio sebi imovinsku korist u iznosu od 20 evra… pri čemu je okrivljeni bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, čime je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja”. Sud mu potom izriče uslovnu osudu tako što mu utvrđuje kaznu od šest meseci zatvora, s tim što se ona neće izvršiti ukoliko u naredne dve godine ne učini novo krivično delo. Osuđenom je određena i obaveza da plati 7.770 dinara sudskih troškova i tri hiljade na ime paušala.

Odbrana je, međutim, smatrala da krivica nije nesumnjivo dokazana pa se 11. oktobra 2013. žalila Apelacionom sudu u Beogradu koji je 17. decembra utvrdio bitnu povredu krivičnog postupka i nije podržao nekoliko stavova Osnovnog suda na koje su osuđeni i njegov advokat ukazali kao na neargumentovane. U žalbi je, između ostalog, stajalo da ima više carinika slične fizionomije te da nije tačno utvrđeno o kome se radi, da su iskazi Tasofija i svedoka iz Beograda bili kontradiktorni po pitanju pločice sa imenom, da je Janković kritične noći radio na teretnom terminalu, a ne na putničkom, da je nelogično da su zbog povrata PDV-a dolazili kolima iz Beograda praveći troškove veće od vrednosti poreza koji je trebalo povratiti. Argumenti odbrane bili su uverljivi veću Apelacionog suda i presuda je poništena, a Osnovnom sudu u Loznici naloženo je da ponovi suđenje.

Na glavnom pretresu u ponovljenom suđenju održanom 18. marta 2014. pred OS u Loznici pojavili su se svi pozvani, osim oštećenog, pa i advokat iz Beograda koji je ostao pri svojoj izjavi datoj tokom istrage, a carinika Jankovića prepoznao je u sudnici. Iako je odbrana tvrdila da činjenično stanje i dalje nije nedvosmisleno utvrđeno, iskazana je i sumnja da je roba trebalo da ostane u Srbiji, a da se papiri overe kao da je izašla, sud Jankovića ponovo osuđuje na istu kaznu s tim što su sudski troškovi porasli na 11.770 dinara. Odbrana ponovo piše žalbu, 26. marta 2014, ovoga puta Višem sudu u Šapcu čije veće 6. juna odbija njene navode te u celosti potvrđuje presudu Osnovnog suda.

Nebojša Trifunović

Verica Mićić

Lozničke