KOLIKO KOŠTA PSOVANJE?

KRIVIČNO DELO UVREDA

Posle podnošenja privatne tužbe za krivično delo uvrede, okrivljeni pravosnažno kažnjen pred Prekršajnim sudom po Zakonu o javnom redu i miru sa 10.000 dinara, a tužilac, posle dve žalbe Višem sudu na presudu, zbog primene odredbe da za isto delo isto lice ne može odgovarati dva puta pred dva suda, morao da plati višestruko veći iznos za troškove advokata

Povodom privatne tužbe B.S. protiv okrivljenog B.P. Osnovni sud u Prijepolju pozvao je stranke 24.11. 2014. radi upoznavanja sa postupkom medijacije. B.S je kazao da što se njega tiče ne postoje uslovi za mirenje. Njegov advokat nije prisustvovao zbog štrajka advokata. Sud je konstatovao da nema uslova za održavanje ročišta i donosi rešenje da se ročište odlaže, a glavni pretres u krivičnom predmetu zakazuje za 19.02. 2015.godine što usmeno saopštava privatnom tužiocu B.S. te da drugi poziv neće dobiti.

UVREDA NA GROBLJU

Protiv B.P. njegov rođak B.S.podneo je tužbu za uvredu 12.08.2013. zato što je u junu 2013.godine na seoskom groblju gde su porodične grobnice i gde je tužilac obavljao radove, B.P. bez povoda počeo da mu psuje majku i oca, pogrdno se izražavajući o majci tužioca, optužujući B.S. da mu je suzio grobno mesto roditeljima. Iako je opomenut da ne vređa, B.P. je nastvio, pretio da će razbiti grobnicu, a pretio je i B.S. Zbog uvreda, B.S. je podneo privatnu tužbu, navodeći i imena dva svedoka. Dana 3.12.2014. sudija Osnovnog suda u Prijepolju upućuje Policijskoj stanici dva primerka naredbe za dovođenje okrivljenog B.P. jer isti, iako je uredno pozvan na ročište 24.11.2014.nije došao, niti je svoj izostanak opravdao. Okrivljeni B.P. angažuje 25.12.2014. branioca u predmetu koji se vodi po privatnoj tužbi radi krivičnog dela uvrede i istog dana upućuje punomoć predmetnom sudiji.

Na glavnom pretresu 19. 02.2015. Sud je konstatovao da iako su uredno pozvani privatni tužilac i njegov advokat nisu pristupili glavnom pretresu, niti su svoj izostanak opravdali, pa sud, shodno članu 61 stav 2 KZP u vezi člana 67 ZKP konstatuje da se ima smatrati da je privatni tužilac odustao od tužbe, pa na osnovu člana 422 tačka 1 ZKP donosi presudu da se “odbija krivična tužba tužioca B.S. podneta 12.08.2013. protiv B.P. za krivično delo uvrede zbog odustajanja tužioca od privatne tužbe”. Branilac okrivljenog tražio je troškove pristupa pretresu od 18.000 dinara.

ŽALBA ADVOKATA VIŠEM SUDU U UŽICU

Advokat privatnog tužioca B.S. protiv presude Osnovnog suda u Prijepolju od 19.02.1015. uputio je žalbu Višem sudu u Užicu s predlogom da presudu ukine i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju se kaže da ne stoji da je ponomoćnik tužioca pozivan na glavni pretres koji je zakazan 19.02. 2014. već je dobio poziv za dan 10.03.2015. o čemu poseduje pismeni dokaz , a za isti dan poziv su dobili i svedoci koje je naveo tužilac B.S.

Na presudu Osnovnog suda u Prijepolju žalbu Višem sudu u Užicu uputio je i advokat okrivljenog B.P. zbog, kako se navodi, bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438, stav 2, tačka 2 KZP zbog nedonošenja odluke o troškovima. U žalbi se navodi da je presudom Osnovnog suda u Prijepolju 19.02.2015. odbijena privatna tužba B.S. protiv okrivljenog B.P. za krivično delo uvrede iz člana 170 KZ zbog odustajanja privatnog tužioca od privatne tužbe. U spisima predmeta ne postoji dokaz da je privatni tužilac imao svojstvo oštećenog, odnosno da su postojali uslovi da se na privatnog tužioca primeni odredva člana 53 stav 5, član 55 do 57 i član 61 ZKP, niti je sud izostanak privatnog tužioca i njegovog ponomoćnika mogao upodobiti sa odsustvom tužbe, pa sud nije mogao primeniti odredbe člana 61 stav 2 ZKP u vezi člana 67 ZKP, te sud nije mogao, shodno odredbi član 422 tačka 1 odlučiti presudom kojom se odbija krivična tužba, već je morao doneti rešenje kojim se obustavlja postupak. Kako se dalje navodi u žalbi, prvostepeni sud u ožalbenom rešenju nije naveo da su na pretres pristupili okrivljeni i njegov branilac, niti je odlučio o troškovima krivičnog postupka, a što je morao shodno odredbama člana 262 ZKP, s obzirom da su isti traženi. Zato branilac okrivljenog traži da se Viši sud ukine presudu ili istu preinači i obaveže tužioca da plati troškove krivičnog postupka i troškove pisanja žalbe u iznosu od 33.000 dinara.

VIŠI SUD UKIDA PRESUDU

Viši sud u Užicu odlučujući o žalbama advokata tužioca i okrivljenog doneo je 25.03.2015. rešenje kojim se usvaja žalba ponomoćnika privatnog tužioca B.S. i branioca okrivljenog B.P. i ukida presuda Osnovnog suda u Prijepolju i predmet vraća na ponovni postupak. U obrazloženju se navodi da je Viši sud po oceni žalbenih navoda shodno članu 451 stav 1 ZKP ispitao presudu i našao da su žalbe osnovane. Po navodima u žalbi proizilazi da se prvostepena presuda pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja vezanog za datume poziva na glavni pretres. Sud je cenio procesne uslove za održavanje glavnog pa navedeni zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan. Imajući u vidu da se krivični postupak vodi zbog krivičnog dela uvrede, a da u smislu člana 507 stav 1 ZKP pretres počinje objavljivanjem glavne sadržine privatne tužbe što u konkretnom slučaju na zakazanom glavnom pretresu nije preduzeto od strane suda, pa iako stoji u žalbi branioca okrivlenog da je sud bio dužan da vodi računa o primeni odredbe člana 379 stav 2 i odredbe člana 495, Viši sud iste žalbene izvode nije posebno ocenjivao iz razloga što se predmet vraća na ponovni postupak prvostepenom sudu. Osnovno se u žalbi okrivljenog iznosi da je u smislu člana 441 stav 4 prvostepeni sud povredio zakonske odredbe o troškovima krivičnog postupka, pa pošto se predmet vraća na ponovni postupak zbog navedenih razloga prvostepeni sud će u ponovnom postupku odlučiti o troškovima postupka.

IZNENAĐENJE NA PONOVNOM SUĐENJU

Na glavnom pretresu advokat privatnog tužioca B.S. kazao je da se samoinicijativno u martu te godine interesovao u Prekršajnom sudu i saznao da je 21.11.2014. protiv okrivljenog B.P. doneta presuda kojom je oglašen krivim za događaj od 21.06.2013. zbog kojeg je pokrenut i krivični postupak. a o tome ni on, ni branilac nisu obavestili Osnovni sud. Imajući u vidu da se za isto delo jednom licu ne može suditi dva puta od strane dva različita suda, advokat tužioca je predložio sudu da svojim rešenjem obustavi postupak i da u ime pisanja privatne tužbe po advokatu od 16.500 dinara i sačinjavanja žalbe od 33.000 dinara i na ime pristupa advokata na glavni pretres od 18.000 dinara plati okrivljeni imajući u vidu da je znao da je oglašen krivim povodom predmetnog događaja. Advokat okrivljenog B.P. je potvrdio da je vođen prekršajni postupak i da je i privatni tužilac znao da se vodi taj postupak jer je u postupku saslušavan i suočavan sa okrivljenim ali nije preduzeo ništa da ovaj postupak prekine do okončanja prekršajnog. U vreme kada je održan glavni pretres i doneta prvostepena presuda koja je ukinuta, u Prekršajnom sudu nije bila doneta presuda u prekršajnom postupku, pa okrivljeni nije znao za istu, niti je bila pravosnažna. Zato je advokat okrivljenog tražio od suda da pribavi spise prekršajnog predmeta, s obzirom da se radi o presuđenoj stavari, te da se ovaj krivični postupak ne može voditi, pa je predložio da sud odbije optužbu i da tužioca obaveže da okrivljenom plati troškove krivičnog postupka i to za odbranu dva održana glavna pretresa po 18.000 dinara, kao i za pisanje žalbe 33.000 dinara.

Osnovni sud posle ovoga donosi rešenje kojim se glavni pretres odlaže i zakazuje za 15.12.2015. što je usmeno saopšteno svim prisutnim, s tim da se traže spisi od Prekršajnog suda. Naznačenog dana na glavnom pretresu čitana je pravosnažna presuda Prekršajnog suda od 21.11.2014. Advokat privatnog tužioca pozvao se na pravilo “ne bis in idem”, zatražio da se postupak obustavi, a tužba odbije, te je tražio da se privatnom tužiocu nadoknade troškovi jer je okončan prekršajni postupak, doneta presuda koju je okrivljeni primio, pa su i on i advokat bili dužni da obaveste krivični sud kako bi se postupak obustavio i izbegli troškovi od ukupno 87.000 dinara.

“NE BIS IN IDEM”

Osnovni sud u Prijepolju doneo je presudu na osnovu člana 422 stav 2 ZKP kojom se odbija optužba prema okrivljenom B.P. Ovom presudom obavezuje se privatni tužilac da na ime troškova krivičnog postupka okrivljenom plati 70.500. Ovakvu presudu sud je obrazložio činjenicom da je na glavnom pretresu izveo dokaz čitanjem pravosnažne presude Prekršajnog suda pa je ocenio i našao da je predmet ovog postupka već presuđena stvar i da optužbu prema optuženom na osnovu člana 422 tačka 2 odbija jer je protiv okrivljenog B.P. vođen prekršajni postupak iz člana 6 stav 3 Zakona o javnom redu i miru za koji je oglašen krivim i pravosnažno osuđen na novčanu kaznu od 10.000 dinara, zbog prekršaja koji je izvršio preduzimajući na istom mestu, u isto vreme istovetne radnje za koje je optužen i u ovom krivičnom postupku.

NOVA ŽALBA VIŠEM SUDU DELIMIČNO USVOJENA

Advokat privatnog tužioca B.S. podneo je ponovo žalbu Višem sudu u Užicu na ovu presudu Osnovnog suda u Prijepolju kako bi se pobila presuda u delu troškova krivičnog postupka i predlaže da Viši sud pobijenu presudu preinači tako da se obaveže okrivljeni da privatnom tužiocu nadoknadi troškove u celini ili da ovi troškovi padnu na teret budžetskih sredstava Osnovnog suda jer, kako se navodi u obrazloženju, sud je pogrešio. Privatni tužilac podneo je tužbu 12.08.2013. kada nije znao za pokretanje prekršajnog postupka zbog istog događaja. Za razliku od njega, okrivljeni je u prekršajnom postupku imao branioca koji je prisustvovao suđenju pred Prekršajnim sudom 21.11.2014. a nakon čega su dobili presudu, na koju se nisu žalili, te je ista postala pravosnažna ali oni nisu obavestili Osnovni sud o tome, a da jesu ne bi došlo do zakazivanje suđenja, ni troškova. Kako je privatni tužilac sam prisustvovao saslušanju u Prekršajnom sudu, neuk, bez advokata, nije znao da o tome treba da obavesti sud kako bi bio obustavljen krivični postpak po njegovoj tužbi. Privatni tužilac pogotovo ne bi mogao da se obaveže da plati troškove advokata okrivljenog jer glavni pretres nije ni mogao biti održan pošto na pomenuti pretres nisu pozvani privatni tužilac, advokat i svedoci već je poziv datiran 10.03.2015. a sud je doneo nezakonitu presudu 19.02.2015. na koju su se obe stranke žalile, a žalbe su usvojene od strane Višeg suda. Bilo bi krajnje nepravično i nelogično, stoji u žalbi advokata tužioca, da okrivljeni B.P. za dokazane morbidne uvrede nanete tužiocu u prekrašajnom postupku i presudom bude kažnjen novčanom kaznom od 10.000 dinara, a privatni tužilac zbog ovog događaja bez svoje krivice bude obavezan da plati 70.500 dintra na ime troškova krivičnog postupka.

Viši sud u Užicu odlučujući o žalbi advokata privatnog tužioca B.S. protiv presude Osnovnog suda doneo je presudu kojom se delimično usvaja žalba advokata privatnog tužioca i preinačava se presuda Osnovnog suda u Prijepolju od 15.12.2015. u delu odluke o troškovima postupka, tako što se privatni tužilac obavezuje da okrivljenom B.P. plati troškove krivičnog postupka od 60.750 dinara u roku od 15 dana. U obrazloženju stoji da je presudom Osnovnog suda u Prijepolju odbijena tužba prema okrivljenom B.P. da je izvršio krivično delo uvrede. Presudom se privatni tužilac obavezao da da na ime troškova plati 70.500 dinara. Prvostepeni sud odlučujući o troškovima je pravilno postupio obavezujući privatnog tužioca da plati okrivljenom nadoknadu na ime troškova advokata koji je zastupao okrivljenog na jednom održanom glavnom pretresu, na pristup branioca jednom neodržanom pretresu i na ime sastava žalbe na presudu. Prvostepeni sud je obavezao okrivljenog da plati troškove, 9.500 dinara zbog pristupa branioca na neodržanom glavnom pretresu kome nisu pristupili tužilac i njegov advokat jer nije uredno pozvan od strane suda, te se ti troškovi ne mogu pripisati tužiocu, pa sud delimično usvaja žalbu i preinačuje presudu.

Indira Hadžagić

Memnuna Cmiljanović

Polimlje