KIKINDA: Nedokazano nasilničko ponašanje

Gde prestaje prekršaj a počinje krivično delo

Poznati kikindski prestupnik narušio je javni red i mir u jednom gradskom kafiću-kockarnici, valjao se po podu i psovao, jer konobarica nije htela bez para da mu uključi aparat za kockanje, ali po presudi Suda u Kikindi nije počinio krivično delo nasilničkog ponašanja, za šta ga je optužilo Osnovno javno tužilaštvo

Željko Bodrožić i Miša Panić

(NAPOMENA: Imena okrivljenog, svedokinja i kafića su izmenjena)

Kikinđanin R. Hadžimanov (40) poznat je državnim organima još od maloletničkih dana, a prvu osuđujuću presudu zaradio je čim je postao punoletan i od tada ih je nanizao sijaset zbog mnogih krivičnih dela koje je počinio. Zato je u zatvoru do sada proveo, sve ukupno, blizu pet godina. Međutim, u slučaju iz avgusta 2014. godine, u kom je okrivljen za krivično delo nasilničkog ponašanja, sudinica Osnovnog suda u Kikindi Smilja Sarić – Radin donela je oslobađajuću presudu, i to dva puta, pošto je Viši sud u Zrenjaninu prvobitnu presudu ukinuo i vratio predmet na ponovni postupak.

Postupajuća sudinica obrazlažući oslobađanje od optužbe koju je podnelo Osnovno javno tužilaštvo, napisala je da okrivljeni Hadžimanov nije teže remetio javni red i mir, te da “nisu ostvarena sva bitna obeležja krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 344. st. 1 Krivičnog zakonika Republike Srbije“.

Inkriminisani događaj zbio se u jednom kafiću-kockarnici na glavnoj gradskoj ulici u Kikindi, početkom avgusta 2014. godine, a krivičnu prijavu podnela je policija, nakon što je na poziv konobarice izašla na lice mesta. Hadžimanov je napustio lokal pre dolaska policajaca i potom je nestao iz grada, a pojavio se nekoliko meseci kasnije na suđenju, preciznije rečeno – priveden je pošto je u međuvremenu uhapšen u drugom gradu zbog novog krivičnog dela.

Osnovno javno tužilaštvo je nakon prijave policije preduzelo dokazne radnje i ispitalo sve svedoke događaja: konobaricu Danku Č. i njene koleginice Anku B. i Anđelku B. i potom 19. februara 2015. godine podnelo optužni predlog.

U optužbi Tužilaštvo navodi da je Hadžimanov, u poslepodnevnim satima 10. avgusta 2014. godine, u ugostiteljskom objektu “Moderato“, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, drskim i bezobzirnim ponašanjem teže remetio javni red i mir, tako što je, nakon što je Danka odbila da mu uključi aparat za kockanje jer nije imao novca, pretio oštećenoj, valjao se po podu lokala, a potom je, nakon što su ga oštećene Anka i Anđelka, zamolile da napusti lokal, prvo bacio porciju sladoleda na pod, potom staklenom flašicom vode razbio izlog lokala i bacio stolicu na poker aparat, i na kraju se uneo u lice oštećenoj Anki i izrekao pretnju da će ih sve pobiti, a pri izlasku iz lokala pljunuo na nju i Anđelku.

Tužilaštvo je tvrdilo da je Hadžimanov učinio krivično delo nasilničkog ponašanja iz člana 344 stav 1 Krivičnog zakonika, te zatražilo kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

Okrivljenog nije bilo na dohvatu policije, pa mu je suđenje zakazano u odsustvu, ali u međuvremenu je uhapšen i glavni pretres je prolongiran i održan polovinom maja 2015. godine. Hadžimanov nije angažovao branioca, a nije ga imao ni po službenoj dužnosti, jer niti je bio u pritvoru, niti mu je suđeno u odsustvu a niti mu je bila zaprećena kazna koja bi to zahtevala. On je prisustvovao saslušanju svedokinja i u svojoj odbrani negirao izvršenje krivičnog dela.

A sutkinja Smilja Sarić – Radin je presudila početkom jula te godine i oslobodila Hadžimanova optužbe da je počinio krivično delo.

U sudskom postupku je utvrđeno da je okrivljeni i ranije dolazio u “Moderato” i igrao kockarske igre i do dana kada se dogodio incident, nije pravio nikakve probleme. A tog dana je izgubio sve uložene pare i poslao druga da mu donese još novca, te zamolio radnicu Danku Č. da mu uključi aparat kako bi igrao dok mu se drug ne vrati. Međutim, ona je to odbila i tada je Hadžimanov iz protesta prvo seo a potom i legao na pod. Konobarica nakon toga poziva telefonom svoje koleginice – Anku i Anđelku.

Po njihovom dolasku nastavljena je rasprava o daljem igranju Hadžimanova bez novca, a ovaj je besno govorio da će pronaći gazdu i žaliti se što mu je kao redovnom gostu onemogućeno dalje kockanje.

E, sad, Sud nije mogao da potvrdi navode optužbe da je Hadžimanov bacio sladoled (on kaže da nije ni jeo), niti da je bacio stolicu, nije se moglo utvrditi ni da je razbio izlog, niti da je ozbiljno pretio konobaricama.

– U samom optužnom predlogu nije navedeno kako je on to pretio i čime, to jest nisu konkretizovane pretnje da bi se moglo zaključiti da li iste stvarno postoje, te da li su iste ozbiljne i da li su mogle imati uticaj kako na oštećene, a takođe i na druga lica u njihovoj blizini, a čime bi se teže remetio javni red i mir – piše u presudi sudinice Smilje Sarić – Radin, što je bio jedan od razloga za oslobađajuću presudu.

Naime, sve svedokinje su govorile o pretnjama koje im je uputio Hadžimanov, međutim, kada su ih opisivale nisu mogle tačno da se sete o kojim se to rečima radi i kome su upućene.

Tako je Danka navela da joj je okrivljeni pretio, ali nije mogla da ponovi kojim rečima je to činio, i Anđelka je na glavnom pretresu govorila o pretnjama, ali da one nisu upućene njima lično, nego su se odnosile na traženje da dođe gazda, dok je Anka navela da je okrivljeni u besu rekao “da će ih pronaći“ bez nekog bližeg pojašnjenja, nakon čega je otišao iz lokala.

Na osnovu ovih opisa Sud nije mogao da utvrdi kakve su pretnje bile u pitanju, a s obzirom da ih oštećene nisu zapamtile, zaključeno je da pretnje nisu bile ozbiljne i opasne.

– Te pretnje nemaju takvu težinu koja je potrebna da bi takve reči i takve pretnje potvrđivale postojanje krivice okrivljenog, pa time i da bi predstavljale krivično delo – kaže se u presudi.

Svedokinja Danka je zbog navodnih pretnji pozvala svoje koleginice da dođu, a dok ih je čekala u lokalu je bila sama sa okrivljenim. Po njenim rečima, Hadžimanov se tada valjao po podu i pretio, ali iz njenog daljeg ponašanja i postupanja Sud je zaključio da se ona nije osetila ugroženom i da pretnje nije shvatila ozbiljno, niti je smatrala da se radi o nekom težem narušavanju javnog reda i mira zbog čega bi odmah pozvala policiju.

– Istina je da valjanje po podu o kojem govori nije primereno odrasloj osobi, ali ni ono nije u znatnoj meri odstupilo od uobičajenog remećenja javnog reda i mira – navodi sudinica u presudi.

Tužilaštvo je u optužnom predlogu navelo i izjave svedokinja da je okrivljeni bacio stolicu, porciju sladoleda i staklenu flašicu, ali sudinica ističe da i u slučaju da se te izjave prihvate u potpunosti, opet bi te radnje Hadžimanova predstavljale neprimereno ponašanje u kafiću, ali ne u težem obliku, a za krivično delo nasilničko ponašanje potrebno je da su nasilni postupci izraženi u jačem stepenu.

Sud je pregledao i od Tužilaštva dostavljeni snimak sigurnosne kamere od 3. avgusta, iako u optužnom predlogu piše da se sve dogodilo 10. avgusta. Na snimku se vidi neprimereno ponašanje Hadžimanova, ali ne i da je razbio izlog.

– Ponašanje okrivljenog o kojem govore oštećene, ukoliko se uzme da se događaj desio dana koji je naznačen na sigurnosnoj kameri, može se okarakterisati kao remećenje javnog reda i mira, ali ne i kao teže remećenje javnog reda i mira koje je potrebno da bi postojalo krivično delo za koje je podnet optužni predlog – navodi sudinica.

Na kraju presude se kaže da Osnovno javno tužilaštvo ničim nije dokazalo da je ponašanje okrivljenog odstupilo od uobičajenog remećenja javnog reda i mira, niti da su njegovi postupci nasilnički postupci izraženi u jačem stepenu prema stvarima i licima.

– S obzirom na sve navedeno sud smatra da okrivljeni nije na način opisan u izreci optužbe, ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz čl. 344 st. 1. KZ, a primenjujući načelo da sumnju treba uvek tumačiti u korist okrivljenog, sud je oslobodio okrivljenog optužbe da je teže remetio javni red i mir – zaključuje se u prvostepenoj presudi Osnovnog suda u Kikindi.

Tužilaštvo je uložilo žalbu Višem sudu u Zrenjaninu 21. jula te 2015. godine, koji je kroz nepuna dva meseca dostavio Osnovnom sudu odluku o ukidanju presude i vraćanju predmeta u ponovni postupak.

I nakon ponovljenog glavnog pretresa, sudinica je ostala pri svom prvobitnom stavu i ponovila da delo za koje je Hadžimanov optužen, onako kako ga je Tužilaštvo predstavilo – po zakonu nije krivično delo i još jednom ga oslobodila optužbe.

Da zaključimo, okrivljeni je stari poznanik organa reda i pravosudnih organa, problematični lik koji je osim u Kikindi “operisao” i širom Vojvodine, sklon ekcesima i drugim nepodopštinama, ali tog avgu-stovskog dana u kafiću-kockarnici nije počinio krivično delo nasilničkog ponašanja, ili bar Tužilaštvo nije uspelo da ga dokaže, i to uprkos činjenici da Hadžimanov nije imao branioca. Ni bogat krivični dosije okrivljenog nije uticao na sudinicu da ga osudi da je počinio krivično delo.

Mnogi bi iz priče svedokinja stekli utisak da je okrivljeni svojim postupcima ispunio kriterijume krivičnog dela, ali sudu su potrebni nepobitni dokazi da bi napravio distinkciju između krivične i prekršajne od-govornosti.

Naime, Krivični zakonik u članu 344 kaže da je “nasilničko ponašanje spada u krivična dela protiv javnog reda i mira”, a glavni kriterijumi su da je značajnije ugroženo spokojstvo građana ili da se dogodilo teže ponižavanje građana ili teže remećenje javnog reda i mira. Znači, tužilaštvo ima obavezu da dokaže to “značajnije” i “teže” ugrožavanje određenog javnog interesa, i time dokazuje da je počinjeno krivično delo, a u suprotnom se možda to delo može podvesti samo pod prekršaj protiv javnog reda i mira, ali samim tim ne podleže Krivičnom zakoniku.

Miroslav Panić

Željko Bodrožić

Kikindske