KIKINDA: Nasilnički niz

Odužila se bila tužilačka istraga o prebijanju sedmoro mladića i devojaka u aprilu 2015. godine na tri lokacije u centru grada, iako je zbog teških povreda jednog mladića izazvalo reakciju državnog vrha i vanrednu sednicu lokalnog Saveta za bezbed­nost, tako da je osumnjičeni za aprilski nasilnički niz ponovio krivična dela u oktobru, tada povredivši četvoricu maloletnika, opet u centru grada

(NAPOMENA: Imena okrivljenog, svedoka i lokala su izmenjena)

Da je Osnovno javno tužilaštvo u Kikindi tokom proleća i leta 2015. godine bilo efikasnije verovatno bi Pandurović D. (25) bio sprečen da u oktobru te godine pretuče četvoricu maloletnih Kikinđana, jer bi dotle već bio kažnjen što je u aprilu istukao u nizu, na nekoliko lokacija u centru grada, sedmoro mladića i devojaka, a jednom naneo teške telesne povrede, što je potom izazvalo reakciju jedne ambasade u Beogradu i sazivanje vanredne sednice gradskog Saveta za bezbednost. Uprkos svoj toj larmi, podignutoj zbog iskazanog nasilništva i nanetih povreda, slučaj se otegao, a da nije, četvorica mladića bi bili spašeni od batina i preživljene traume, a i Panduroviću bi bila učinjena usluga, jer bi na vreme bio poslat na „hlađenje“ u zatvor i ne bi imao priliku da napravi novo krivično delo i sebi produži zatvorsku kaznu.

Sedmoro u nizu – u kafiću, ispred kioska i ispred kluba

Nakon što je u noći između 3. i 4. oktobra prošle godine ponovio krivično delo, Pandurović je priveden i određen mu je pritvor, da bi Tužilaštvo već 26. oktobra podnelo optužni predlog i za prvi i za drugi slučaj, a sudinica Dušica Vukašinović za 27. novembar zakazala glavni javni pretres i istog dana donela presudu kojom je optuženi proglašen krivim i osuđen na 11 meseci zatvora.

A prva krivična dela Pandurović, koji je živeo u selu nadomak Kikinde, počinio je u prvim satima 12. aprila. Pre toga, iako je slovio za mladića sklonog tuči, nije bio krivično gonjen, ali jeste prekršajno. Te noći njegov pir je počeo oko 2 sata iza ponoći u kafiću „Tatami“, u centru grada, kada je u alkoholisanom stanju pao na maloletnu Sabrinu Ć, koja je sedela u separeu. Po njenom svedočenju, rekla mu je samo da bude pažljiviji, a on joj je potom izuo cipelu i u nju sipao pivo. Nekoliko trenutaka kasnije, pošto je Sabrina iščupala cipelu iz njegovih ruku, Pandurović joj je zadao udarac zatvorenom šakom u predelu vilice i, po nalazu lekara, naneo joj lake telesne povrede usta i desni. Ukrvavljena devojka je potom izašla iz kafića, a za njom je krenuo drugar, maloletni Robert Š, kog je Pandurović uhvatio za uvo, okrenuo ga i udario ga šakom u glavu.

Time je, barem prema optužnom predlogu, završena nemila epizoda u „Tatimiju“ i „naš junak“ je krenuo sa kompanjonima ka obližnjem kiosku brze hrane. Na platou ispred tog objekta odmah se umešao u raspravu koju su vodili Milošević Z. i maloletni Jovanić Đ. i udarcem oborio Miloševića, a potom ga uz asistenciju nekoliko N.N. lica tukao nogama po telu. Tada nailaze Maksimović M. i Lukić A, koji pokušavaju da razdvoje napadače od oborenog Miloševića, no, Pandurović prvo šakom udara Maksimovića u glavu i baca ga u nesvest, a zatim, zajedno sa već navedenim N.N. mladićima, nekoliko puta udara u glavu i Lukića i takođe ga obara na zemlju. U međuvremenu Milošević dolazi k svesti i podiže se, ali ga Pandurović tada udara glavom – „navlači ga“, što bi se uličnim žargonom reklo, i ovaj ponovo pada. U sudskim papirima stoji da je Milošević zadobio nagnječenja glave na nekoliko mesta i oderotine po licu, Maksimović takođe, a da su Lukiću bili okrnjeni gornji i donji prednji zubi, otečena gornja usna i oderana donja.

Nešto pre 3 sata posle ponoći Pandurović se upućuje u stotinjak metara udaljeni klub „Ludilo“. Policajaca nema na ulicama, a niko ih ni ne zove da prijavi prethodno nasilje u kafiću i ispred kioska. I samo što je ušao u klub usledilo je novo nasilništvo, još jezivija od prethodnih. Na ulazu je nastala gužva i po sudskim spisima, grupa momaka je nasrnula na Dragišu M. Njegova devojka Helena D. je bila odgurnuta, a potom je pokušala da mu pomogne. Po njenom svedočenju, nakon što je dobio nekoliko udaraca u ulazu, Dragišu je potom ispred kluba tukao Pandurović, koga poznaje i zato je pokušala da ga smiri, ali je ubrzo i ona dobila pesnicom po licu. Po presudi, osuđeni nasilnik je nesrećnog Dragišu oborio na zemlju, seo mu na grudi i zadao mu 20 udaraca zatvorenim šakama po glavi.

Nakon toga Pandurović i ekipa odlaze, a obezbeđenje kluba uvodi, bolje rečeno unosi, povređene Dragišu i Helenu i pozivaju im taksi. Ubrzo su se obreli u bolnici, a odande je pozvana policija, koja je sutradan privela Pandurovića i podnela krivičnu prijavu.

Uzbuna zbog teških povreda stranog državljanina

Kroz dva dana policija je izdala šturo saopštenje, poput mnogih ranijih o tučama u gradu, a događaj je prevazišao običnu vest iz crne hronike nakon nekoliko dana, kada je iz lokalne vlasti i lokalne policije procurelo da je s vrha države tražena informacija o tuči ispred kluba „Ludilo“. Naime, Dragiša M. vodi poreklo iz Kikinde i naš je državljanin, ali je i američki, nastanjen u Nemačkoj, gde radi u jednoj vojnoj bazi. Da stvar bude gora, njemu je dežurni lekar u bolnici te kobne noći konstatovao lake telesne povrede, što je navelo policiju da tako vrednuje krivično delo, međutim, sutradan je utvrđeno da je mladić zadobio prelom poda leve očne duplje i brojne povrede na licu i potom je prebačen u Nemačku na hitnu operaciju. Slučaj je prijavljen Ambasadi SAD, a odande je već neko pozvao nekog u Vladi Srbije.

Usledila je vanredna sednica lokalnog Saveta za bezbednost, pod rukovodstvom predsednika opštine Pavla Markova, a on je potom i izvestio novinare o zaključcima, naglasivši da će vlast „učiniti sve da Kikinda ostane mesto u kom će se svi žitelji i gosti bezbrižno kretati, oslobođeni straha da će ih neko na ulici, u kafiću ili bilo gde drugde, napasti i povrediti“.

– Svi organi koji vode računa o javnom redu i miru moraju da svoj posao obavljaju maksimalno. U suprotnom, moraćemo da zatražimo smenu onih koji nisu sposobni da nam obezbede sigurnost – poručio je tada Markov.

Mnogi mediji su objavili priču o nasilju u centru Kikinde, a po nezvaničnim informacijama iz policije, bila su šestorica napadača, ali je krivična prijava podneta samo protiv predvodnika Pandurovića. Saznalo se i da je Dragiša M. iskoristio odmor da bi tokom uskršnjih praznika bio u Kikindi, a da se u Nemačku vratio, pošto je napadnut u gradu iz čiste obesti i siledžijstva, sa frakturom lobanje, oštećenim okom i unakaženim licem.

Četvorica maloletnika žrtve drugog divljanja u centru

Da se vratimo u zvanične okvire, to jest, prijavi, istrazi, tužbenom predlogu i suđenju. Kikindsko tužilaštvo otvara istragu u zakonskom roku, i kreće u prikupljanje dokaza. Ne traži pritvor za osumnjičenog i saslušava ga 12. juna, a u narednim nedeljama i mnoge druge prisutne te noći na Pandurovićevoj „trasi ludila“ okončanoj ispred „Ludila“.

Osumnjičeni je na saslušanju negirao krivicu, priznajući da je bio u alkoholisanom stanju i da se ne seća svih detalja. Oštećeni su potvrđivali da ih je Pandurović povredio, ali nisu bili sigurni za ostale učesnike u tuči, a osnovano se sumnjalo da ih je ispred kioska bilo još najmanje četvorica, a ispred kluba još petorica. Ostali svedoci takođe nisu navodili poimence druge nasilnike iz te noći.

Istraga se odužila, a jedno od opravdanja kikindskog Tužilaštva da već dugo imaju manjak tužilaca i da je taj deficit u ljudstvu naročito primetan u poslednje tri godine, otkako je na snazi novi Zakon o krivičnom postupku, koji je tužilaštvima proširio posao. Zato se istrage sporije sprovode, a tako je bilo i sa ovom. I taman nešto malo pre isteka roka za podnošenje optužnog predloga, Pandurović je u istom stilu „nastupio“ na gradskoj sceni.

U kasnim večernjim satima, nakon što je bio na svadbi u susednom selu, Pandurović se uputio ka Kikindi. I oko 23 sata ispred kafane „Pripovetka“ prvo je bez posebnog razloga napao dvojicu maloletnika – Z. Miloševa i R. Radosavljevića. Obojica su „zaradili“ po udarac pesnicom u glavu i obojici su kasnije konstatovane lake telesne povrede. Malo kasnije nastradali su G. Aleksić i S. Savović, takođe maloletnici, koje je Pandurović presreo ispred obližnjeg kioska brze hrane, istog onog iz prvog slučaja iz aprila. Aleksića je prvo ubo u predelu grudi drvenom drškom, jedan ipo metar dužine, i potom ga udario po ruci, a Savovića je drškom više puta udario po leđima i nogama, a potom ga šutirao po telu i pesnicom dva puta opalio po licu. Drška je bila od zastave Srbije koju je Pandurović poneo sa svadbe i njome je obojici naneo lake telesne povrede.

Ubrzo je obaveštena policija i nasilnik je uhapšen i priveden. Tužilaštvo je zatražilo pritvor do 30 dana, što je sud prihvatio i od 4. oktobra 2015. godine Pandurović je iza rešetaka. Istraga je ovaj put bila ekspresna, a osumnjičeni je ponovo negirao da je počinio krivično delo, priznavši i ovaj put da je bio pijan, kao i da je moguće da je nekoga zakačio zastavom prilikom mahanja.

Već 26. oktobra zamenik OJT je podigao optužni predlog za ovaj slučaj, a istog dana i za slučaj iz aprila. Pandurović je optužen da je u aprilu počinio krivična dela nasilničkog ponašanja (iz člana 344 st. 2 u vezi st. 1 Krivičnog zakonika) i teške telesne povrede (iz člana 121 st. 1 KZ), a u oktobru krivično delo nasilničkog ponašanja (iz člana 344 st. 2 u vezi st. 1 Krivičnog zakonika) i Tužilaštvo je zatražilo kaznu od po šest meseci za dela nasilničkog ponašanja, odnosno jedne godine zbog nanošenja teških povreda. Krivičnom gonjenju pridružili su se i svi oštećeni.

Priznanje okrivljenog na sudui osuda na 11 meseci zatvora

Na glavnom javnom pretresu 27. novembra prošle godine Pandurović je priznao sve tačke optužnih predloga i sudinici Dušici Vukašinović nije bilo teško da ga proglasi krivim. Olakšavajuće okolnosti su mu bile što dotad nije bio osuđivan i što je oženjen i otac malog deteta.

Tako je zbog nanošenja lakih telesnih povreda prvo Sabrini Ć. (povrede zuba sa otokom desni i krvarenjem) u kafiću „Tatami“, te Z. Miloševiću, M. Maksimović i A. Lukiću ispred kioska, i na kraju Heleni D. (nagnječenje lica i nagnječenje dela kičme) ispred kluba, osuđen je na tri meseca zatvora.

– Okrivljeni je u uračunljivom stanju i sa umišljajem, zlostavljanjem i vršenjem nasilja prema drugom teže remetio javni red i mir i značajnije ugrožavao spokojstvo građana, pri čemu je petorici lica nanesena laka telesna povreda, čime je učinio krivično delo nasilničko ponašanje – kaže se u presudi.

Isto je navedeno i kod druge osude za nasilništvo, samo što je četvoro zadobilo lake povrede, i takođe mu je određena kazna od tri meseca.

A zbog nanošenja teških telesnih povreda Dragiši M. (prelom poda leve očne duplje, nagnječenje i krvni podliv oka i okoline oka, nagnječenja nosa, razderotina gornje usne) osuđen je na šest meseci zatvora.

– Okrivljeni je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, pa je tako, u uračunljivom stanju i sa umišljajem, drugog teško telesno povredio, svestan zabranjenosti svog dela, čime je učinio krivično delo teška telesna povreda – presudila je sudinica, a potom donela jedinstvenu kaznu od 11 meseci zatvora. Kako je Pandurović bio u pritvoru od 4. oktobra, taj period mu je uračunat u kaznu.

Kako su se i Tužilaštvo i branilac osuđenog odrekli prava na žalbu, presuda je postala pravosnažna istog dana kada je donesena – 27. novembra i osuđenik je upućen u zrenjaninski zatvor na izdržavanje kazne. Njegov zahtev da mu bude određen kućni pritvor, odnosno da dobije „nanogicu“, je odbijen.

Teško povređeni Dragiša M. se uspešno oporavio nakon operacije u Nemačkoj, a nedavno se tamo venčao sa Helenom D. Njih dvoje i drugi oštećeni su upućeni da imovinsko-pravni zahtev mogu da ostvaruju u parničnom postupku.

Slučaj jasno pokazuje kako je sporost državnih organa, šta god da joj je uzrok, odškrinula vrata za novo nasilništvo, kako je velika većina svedoka događaja nespremna da svedoči i uperi prstom u krivce, tako da su se drugi nasilnici izvukli i ostali u domenu N.N. lica, i kako policija zbog manjka kadra, znanja ili već nečeg trećeg, nema dobar uvid u bezbednosnu situaciju u gradu, a i ne uživa poverenje građana što joj znatno otežava dokazne radnje, i na kraju, a može biti i na početku – kako politički pritisak utiče na rad policije i tužilaštva, a i kako su razne vanredne sednice i vanredni proglasi bez ikakvog efekta, što pokazuju brojna nasilništva i tuče od tog aprila prošle godine do danas.

Miroslav Dragin i Željko Bodrožić

Kikindske