Kikinda: Mali SMS za velike uvrede

Nove tehnologije donele i nove načine vređanja i omalovažavanja

Kikinda: Mali SMS za velike uvrede

(NAPOMENA: Imena okrivljenog, svedoka i lokala su izmenjena)

Otkako je pre tri godine dekriminalizovana kleveta, odnosno izmenama ovo krivično delo izbačeno iz Krivičnog zakona, a inkriminisana ostala samo uvreda, manje je posla u Osnovnom sudu u Kikindi. Nekada su novinari, odnosno njihovi tužioci, bili najzaslužniji za česta ročišta u sudu po pitanju nanete uvrede i klevete, te duševne boli, a naša redakcija je nekoliko godina bila „pretplaćena“ na ovakve slučajeve, jer su nas zaskočili mnogi „uvređeni“ i „povređeni“. I naše presude pred međunarodnim sudovima, kojima smo oslobođeni krivice izrečene pred domaćim sudovima, takođe su doprinele da se manje tužaka, ali i da se unapredi sudijska praksa po pitanju slobode govora i javne reči.

Nekada je najveći broj osumnjičenih i osuđenih svoje uvrede plasirao preko medija, najčešće novina, a bilo je, naravno, i onih koji su se zasipali uvredama „preko plota“, odnosno na ulici i javnim mestima. Sa razvojem tehnologije razvio se i način upućivanja ružnih reči i omalovažavanja, tako da već godinama unazad na sudu završe i „bljuvotine“ upućene elektronskom poštom i telefonskim SMS porukama. U ovom nastavku serijala „Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo“ bavićemo se skoro pa bizarnim slučajem uvrede preko SMS-a. Bizarnim kažemo, jer je optuženi, da postoji krivično delo koje inkriminiše glupost, zaslužio još dvaput toliku novčanu kaznu koja mu je presuđena.

Pitala za platu, dobila buljuk psovki

Privatnu tužbu je pre tri godine podnela Đurđina V. iz Kikinde, a protiv Gordana M. preduzetnika iz Kikinde, koji se bavio poslovima transporta i imao firmu „Koli-kom plus“. Đurđinin muž, Boro V, bio je zaposlen kod Gordana, koji mu je ostao dužan nekoliko plata. Po odlasku u inostranstvo na privremeni rad, Boro je supruzi ostavio brojeve telefona bivšeg gazde, kako bi s vremena na vreme proverila da li će biti zaostale isplate.

Tako je ona jednog dana i uputila Gordanu M. SMS poruku sa pitanjem kada će isplatiti dug. Usledio je odgovor, nimalo džentlmenski, štaviše, krajnje bestijalno i uvredljivo.

– Gubo, puši kurac, trljaš pičku po daskama bez dana staža, a mučiš se – pisalo je u odgovoru, ako se ovo vređanje tako može nazvati.

Po svedočenju tužilje, ona je ostala zatečena i kada se malo pribrala odgovorila je „biznismenu“ da će ga zbog tih reči prijaviti policiji. On je na to samo „začinio“ svoju prethodnu poruku:

– Ma sjaši mi i požuri da ne zakasniš – glasio je novi odgovor.

Uvređena žena je o ovom nemilom događaju obavestila supruga, a potom se obratila advokatu i podnela privatnu tužbu.

U zakonskom roku zakazan je prvi pretres, ali Gordan M. se nije pojavio. Kako ta-da tako ni u naredne dve godine: izbegavao je prijem sudskih poziva, a više puta je naređivano njegovo privođenje na ročište, ali ga policija nije pronalazila. Konačno se izvoleo pojaviti u septembru prošle godine, kada je angažovao i advokata.

Bez medijacije

Kako su nam objasnili u kikindskom sudu, ročište za meditaciju nije održano u ovom slučaju, što nije nikakva posebnost, jer jednostavno Viši sud u Zrenjaninu, pod kojim je i Osnovni sud u Kikindi, već nekoliko godina – nema medijatora.

„Nisam ja, neko je drugi s mog broja“

U svojoj odbrani negirao je da je poslao uvredljive poruke, već da je to uradio neko drugi iz firme, jer su te brojeve i drugi zaposleni koristili. Predložio je nekoliko svedoka, koji su trebali da potvrde priču o masovnom korišćenju njegovog broja, ali se nijedan od njih nije odazvao na sud.

S druge strane, Durđina V. je priložila snimke SMS poruka, kao i vizit-kartu optuženog, na kojoj je naveden broj sa kojeg je poslata poruka. Da je taj broj koristio samo Gordan M. potvrdili su i Đurđinin suprug, kao i svedok Majkić B. koji je takođe bio zaposlen u firmi optuženog.

Pribavljeni su i računi za brojeve telefona koje je koristio Gordan M. i koji su plaćani preko firme, kao i fotokopija oglasa u kojem se reklamira ova firma sa istovetnim brojem telefona.

Sagledavajući sve izneto, sutkinja Smilja Sarić – Radin donela je presudu u kojem je Gordana M. proglasila krivim, jer je učinio krivično delo uvrede, iz člana 170 stav 1 Krivičnog zakona. Ona u obrazloženju navodi da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio uračunljiv, to jest, bio je sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima. Po sutkinji, okrivljeni je bio svestan da je tužilji uputio reči koje bi za svakog prosečnog čoveka predstavljale uvredu, a uputio ih je znajući da će ovakve reči tužilju kao ženu uvrediti, što je i hteo.

Utvrđeno je i da je okrivljeni kao direktor firme koristio broj telefona sa kojeg je upućena uvredljiva poruka, na tom broju je stalno bio dostupan, tako da su njegovi radnici i vozači, među kojima su bili i svedoci Boro V. i Majkić B, upravo na tom broju mogli da ga dobiju za slučaj potrebe. Zato je taj i još jedan broj Boro V. dao svojoj supruzi, kako bi zvala Gordana B. i raspitivala se o zaostalim platama.

S druge strane, sudu nisu potvrđene tvrdnje okrivljenog da je neko drugi poslao poruke sa njegovog broja, jer niko od svedoka koje je okrivljeni predložio nije došao na sud, iako je zbog njih zakazano nekoliko pretresa, pa je zaključeno da njihovo pojavljivanje ni samom okrivljenom nije bilo u interesu.

Iako okrivljeni tvrdi da poruke nije poslao, jer su njegov telefon sa ovim brojevima, po njegovoj tvrdnji, koristila i druga lica, u vezi ove svoje tvrdnje okrivljeni ne prilaže nikakve dokaze. Okrivljeni je predlagao svedoke koji bi trebali da potvrde njegovu odbranu i koji su uredno pozvani na glavni pretres, pa je jedan glavni pretres odložen iz razloga što okrivljeni nije hteo da se isti održi bez njegovog branioca, a na sledeći glavni pretres nisu došli ni svedoci, niti sam okrivljeni, pa ni branilac, iako su bili uredno pozvani. Zbog toga sud nije mogao proveriti tvrdnje okrivljenog kroz izjave svedoka koji, iako uredno pozvani, nisu došli na glavni pretres na kom su trebali biti razmatrani njegovi dokazni predlozi. Sud je s toga zaključio da ni samom okrivljenom to nije bilo u interesu.

Sud je konstatovao i da okrivljeni ne boluje od duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne poremećenosti.

Papreno plaćeno izbegavanje suda

Zbog učinjenog krivičnog dela okrivljeni je kažnjen sa 60.000 dinara, a sud je imao u vidu da je do sada neosuđivan i da je slabih materijalnih primanja nakon što mu je firma otišla u stečaj. Iako se postupak bio odužio, upravo zahvaljujući opstrukciji okrivljenog i njegovog branioca, sutkinja je zbog slabe materijalne situiranosti okrivljenog odredila samo plaćanje sudskog paušala u iznosu od 5.000 dinara.

A na ovu blagonaklonost sutkinje uticala je i cifra koju je na kraju Gordan M. morao da plati na osnovu snošenja troškova krivičnog postupka, koje su imali privatna tu-žilja i njen angažovani punomoćnik. Naime, po važećoj advokatskoj tarifi za svaki neodržani pretres sledi 9.000 dinara, a takvih je u ovom slučaju bilo 13, što je ukupno 117.000 dinara, a za svaki održani, a bilo ih je pet, po 18.000 dinara, što je ukupno 90.000, plus sačinjavanje privatne tužbe za 16.500 dinara, taksa na tužbu i presudu za 1.960, i obrazloženi podnesak za 16.500, što sve izađe 241.960 dinara! Sve skoro nastalo iz zamisli okrivljenog da će odugovlačenjem izvrdati sud i da će se, nekako, sve samo od sebe rešiti.

Krajem prošle godine, Gordan M. je uložio žalbu drugostepenom sudu – Višem sudu u Zrenjaninu, koji je u februaru potvrdio prvostepenu presudu. Potom je okrivljeni iskoristio i poslednju šansu – uložio je zahtev za ponavljenja krivičnog postupka, ali je druga sutkinja Osnovnog suda u Kikindi nedavno ovaj zahtev odbacila.

Miroslav Dragin

Miroslav Panić

Kikindske