DIREKTOR ŠKOLE OSUĐEN ZA ZLOUPOTREBU POLOŽAJA

, ,

Koeficijenti po diktatu

Direktor škole je osuđen na uslovnu zatvorsku kaznu jer je, uvećanjem koeficijenta suprotno propisima, supruzi politički uticajnog funkcionera, inače predsednika školskog odbora, omogućio da u periodu u kome je primala platu po većem koeficijentu zaradi 204.512 dinara više nego što bi to inače trebala po uredbi Vlade Srbije o koeficijentima u javnim službama.

Sudija Osnovnog suda u Vranju Vladan Mićović izrekao je osuđujuću presudu T.D, direktoru škole u jednoj okolnoj opštini, jer je tokom suđenja u predmetu K.br.448/14 dokazano da je ovaj kriv za produženo krivično deo zloupotreba službenog položaja, iz ćlana 359, stav 1, u vezi sa stavom 61 Krivičnog zakonika Srbije.

Direktoru je izrečena zatvorska kazna u trajanju od tri meseca, sa klauzulom uslovnosti, odnosno u presudi je objašnjeno da će se kazna u tom trajanju odrediti samo ukoliko direktor škole, u vremenu proveravanja od dve godine po pravnosnažnosti presude, počini novo krivično delo.

ADMINISTRATIVAC ILI KNJIŽNIČAR

U dokaznom postupku, sprovedenom tokom glavnog pretresa, ustanovljeno je da je T.D. kriv jer je u periodu od 1. avgusta 2008. do 12. oktobra 2010. godine u svojoj školi, protivno odredbama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta (koji je usvojen 17. marta 2008), te u suprotnosti sa Uredbom o izmenama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u javnim službama (od 24. aprila 2008), koleginicu iz škole B.O. rasporedio na radno mesto sa većim koeficijentom od uredbom propisanog. Naime, on joj je dao radno mesto knjižničara sa koeficijentom za obračun ličnih primanja od 11,15, iako je za mesto administrativno-finansijskog radnika, na kome je ona zapravo radila, u to vreme uredbom bio propisan niži koeficijent. On je u 2008. godini iznosio 8,29, a u periodu 2010-2012 bio je 8,62. Pride, Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u školi, pozicija knjižničara uopšte nije bilo predviđena.

Ustanovljeno je da je T.D, najpre, doneo rešenje o raspoređivanju „radnika broj 20“ u kome je kao koeficijent radnog mesta sa četvrtim stepenom stručne spreme odredio 10,71, da bi potom sačinio dva rešenja pod istim brojem (86) i istim datumom (6. april 2009). Jednim je koleginicu B.O. rasporedio na radno mesto administrativnog radnika sa koeficijentom 8,62, a drugim, duplim rešenjem, na radno mesto knjižničara sa koeficijentom 11,15. I to nije sve.

Potom je sačinio još dva rešenja pod brojem 988 (opet sa istim datumom – 24.9.2010) i jednim rešenjem istu radnicu rasporedio na radno mesto administrativno-knjigovodstvenog radnika sa koeficijentom 8,62, a drugim na mesto knjižničara i administrativno-knjigovodstevnog radnika sa koeficijentom 11,15. Platu joj je potom isplaćivao po ovom poslednjem rešenju, po koeficijentu neosnovano uvećanom za radno mesto koje je „izmišljeno“ u školskom aktu o sistematizaciji.

Osnovno javno tužilaštvo (OJT) u Vranju je optužni predlog po ovom predmetu podiglo 20. novembra 2014. godine (pod oznakom Kt.br.2604/12). Na prvom glavnom pretresu okrivljeni je, iznoseći svoju odbranu pred sudom, priznao da je počinio krivično delo za koje je optužen. Ispričao je da je, zapravo, imao dva radnika, od koji je jedan bio administrativni, i to koleginica B.O, a drugi knjigovodstveni.

– Ne znam iz kog su razloga postojala po dva rešenja pod brojem 86 i brojem 988. Ne sporim da je potpis na rešenjima moj. No, ja nisam po zanimanju ekonomista, ni finansijski stručnjak, ne razumem se u vođenje finansijske dokumentacije. Svestan sam da me to ne opravdava kao direktora škole u to vreme i nemam šta da prigovorim nalazu eksperata veštaka finansijske struke – rekao je T.D. u svojoj izjavi pred sudijom.

2.000 EVRA U DŽEP

A veštak ekonomsko-finansijske struke ustanovio je da je, ovakvim postupanjem, T.D. svojoj koleginici B.O. omogućio da u periodu u kome je primala platu po većem koeficijentu zaradi 204.512 dinara više nego što bi to inače trebala da je imala uredbom propisani koeficijent.

Svedokinja A.L. izjavila je tokom glavnog pretresa na sudu da je od 2008. do 2011. godine u školi radila kao šef računovodstva, kao i da „nije imala uvid u koeficijente“.

– Ni u koeficijente, ni u rešenja, imajući u vidu da mi je obaveza bila knjiženje neto plata i kontoa. Dobijala sam obračune plata iz Uprave trezora, dok je platu spremala koleginica B.O (ona kojoj je koeficijent bio neosnovano uvećan, p.a). Nije mi poznato da li je ona kao administrativno-finansijski bila radnik raspoređena na radno mesto knjižničara – rekla je svedokinja A.L.

Druga koleginica M.S. izjavila je pred sudom da je kao nastavnica informatike „pomagala B.O. prilikom unosa podataka“ za isplatu zarada u školi.

– U ispravnost podataka se nisam upuštala. Znam daje B.O. bila odgovorna za obračun plata i sačinjavala platne listiće koje je dostavljala Upravi trezora. Sećam se da je ona do 2008. godine radila na radnom mestu sekretara škole, nakon čega je premeštena na poziciju administrativnog radnika. Bunila se jer je imala manju platu i nije htela da radi neko vreme. Ubrzo nakon toga se primirila jer joj je opet povećana plata, s tim što nisam znala po kom je osnovu dobila to povećanje. Smatram da direktor nije toliko kriv, jer je suprug B.O. u to vreme bio politički veoma uticajan čovek u našoj opštini, pa je direktor morao da postupa po njegovom diktatu – navela je M.S pred sudom.

BEZ OTEŽAVAJUĆIH OKOLNOSTI

Prilikom odlučivanja o vrsti i visini sankcije prema T.D, sud je imao u vidu da kod okrivljenog postoje određene olakšavajuće okolnosti, poput one da nikada ranije nije osuđivan, ali i da se vrlo korektno držao tokom sudskog procesa, čak priznao izvršenje krivičnog dela. Dok, otežavajućih okolnosti nije bilo.

– Sud je okrivljenom, kao krivičnu sankciju, izrekao uslovnu osudu, uveren da će se i samom merom upozorenja u dovoljnoj meri ostvariti svrha uslovne osude, prvenstveno u smislu specijalne prevencije u konkretnom slučaju, a tako i generalne prevencije i odvraćanja potencijalnih izvršilaca od činjenja istog ili sličnih krivičnih dela – iznosi se u presudi Osnovnog suda u Vranju.

Sama B.O, oko čijeg se koeficijenta i suprotno zakonu isplaćenog viška plate podigla prašina, kazala je na sudu da je u to vreme istovremeno radila na poslovima administrativnog radnika i sekretara škole.

– Plata mi jeste isplaćivana po koeficijentu 11,15, ali zbog povećanog obima posla. Poznato mi je da je koeficijent za moje radno mesto bio 8,62, ali sam povećanje dobila po osnovu povećanog obima posla. Pismeni zahtev za to povećanje direktoru nisam podnosila – njene su ključne reči sa glavnog pretresa pred sudom.

Svedok J.K, koji je u vreme suđenja obavljao funkciju sekretara škole, otkrio je na glavnom pretresu da je suprug koleginice B.O, u vreme neposredno pre događaja koji su predmet optužnice, participirao u školskom odboru, i to kao predsednik.

– Na sastancima je javno tražio od direktora da se njegovoj supruzi poveća koeficijent – precizirao je svoje navode J.K. i dodao da je rešenje 998 sa koeficijentom 8,62 sačinio on, dok mu rešenje za radnicu B.O. pod istim brojem i datumom na kome je uvećani koeficijent i upisano radno mesto knjižničar nije bilo poznato i izjavio je da ga „prvi put vidi“.

SVESNO UVEĆANJE

Sud je, na osnovu svih prikupljenih dokaza tokom postupka, zaključio da je okrivljeni T.D, iskoristivši svoj službeni položaj, a mimo pravilnika i uredbe, u navedenom periodu isplaćivao B.O. uvećanu platu za radno mesto koje nije bilo sistematizovano u njihovoj školi. Do ovakvog zaključka sud je stigao, najpre, na osnovu neposrednog priznanja okrivljenog, pisanih dokaza, ali i iskaza veštaka i svedoka koji su u popriličnoj meri razjasnili situaciju.

Sud je zaključio da je okrivljeni, prilikom izvršenja krivičnog dela, postupao sa tzv. „direktnim umišljajem“ (bio je svestan dela i hteo njegovo izvršenje) jer je „znao da ne može van Uredbe o koeficijentima i Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta da poveća platu zaposlenoj i postavi je na radno mesto koje nije predviđeno aktom o sistematizaciji“.

Direktor škole obavezan je presudom da plati finansijske troškove postupka na ime sudskog paušala, a osnovnom tužilaštvu u Vranju i troškove izazvane ekonomsko-finansijskim veštačenjem u iznosu od 10.000 dinara.

Dejan DIMIĆ

Nikola LAZIĆ

Vranjske

(Napomena: inicijali stranaka u postupku su izmenjeni)

, , , , , ,