Bez prava na odbranu

, ,

POLICAJAC OSUĐEN ZA ZLOUPOTREBU SLUŽBENOG POLOŽAJA

(Napomena: inicijali stranaka u postupku su izmenjeni)

Kao disciplinski starešina jedne policijske uprave, okrivljeni P.P. onemogućio je koleginici S.B, protiv koje je vođen disciplinski postupak, da ima pravnog zastupnika – advokata, a nju kao stranku nije obaveštavao o preduzetim radnjama tokom postupka. Sve to učinio je protivno odredbi Veća disciplinske komisije MUP, sa motivima koji se samo naslućuju.

P.P, policijski službenik iz jedne policijske ispostave u okolini Vranja, osuđen je u Osnovnom sudu na zatvorsku kaznu od šest meseci, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja počinjenog na štetu koleginice S.B. sa kojom je radio u istoj upravi.

Sudija Osnovnog suda u Vranju Ankica Đorđević, saopštavajuči izreku presude u predmetu K.br.1793/13, a imajući u vidu da je reč o uslovnoj zatvroskoj kazni, navela je da će se ona prema osuđenom izvršiti samo ako u tzv. roku proveravanja (koji je u ovom slučaju određen na godinu dana po pravnosnažnosti presude) on ne počini novo krivično delo.

PRIKRIVANJE POSTUPKA

U obrazloženju presude kaže se da je osuđeni P.P, rodom iz jednog grada sa Kosova, inače diplomirani pravnik, u toku 2009. i početkom 2010. godine „sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, sa namerom da drugome nanese imovinsku štetu i uskrati zakonom zagarantovana prava, nevršenjem svoje službene dužnosti“, kao odgovorno lice za vođenje disciplinskog postupka u policijskom organu gde radi „onemogućio S.B. zastupanje od strane advokata kojeg sama izabere“. Stavlja mu se na dušu i da njenog advokata, za koga je ova dostavila punomoćje za zastupanje, nije obaveštavao o radnjama u toku disciplinskog postupka. Sve to učinio je protivno odredbi Veća disciplinske komisije MUP u Nišu od 7. decembra 2009. u kojoj je ukazano da zaposlenoj „mora omogućiti odbranu pred izabranim braniocem-advokatom“.

Osnovno javno tužilaštvo (OJT) u Vranju podiglo je optužni predlog protiv P.P. zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1 Krivičnog zakonika (KZ). Na početku glavnog pretresa, okrivljeni P.P. nije priznao izvršenje krivičnog dela. On je objasnio da radi u odseku privrednog kriminala, a da je od pre desetak godina, pa i u periodu izvršenja dela, pride obavljao funkciju disciplinskog starešine u sklopu svoje uprave, a u skladu sa rešenjem MUP.

Rekao je da je o disciplinskom postupku koleginicu obavestio u neformalnom razgovoru u julu 2009, neposredno nakon što joj je načelnik jedne policijske uprave sa Kosova, preseljene u Srbiju, podneo disciplinsku prijavu – ispričao je P.P. pred sudijom.

On je na glavnom pretresu objasnio da je predmet zadužio krajem septembra 2009. godne kada je doneo zaključak o pokretanju disciplinskog postupka protiv S.B. i pomenuti zaključak, kako je kazao, zajedno sa pozivom za glavnu raspravu poštom poslao oštećenoj.

– Poslao sam sve na adresu koja je bila važeća u jedinstvenom sistemu naše policijske uprave, ali iz meni nepoznatih razloga poštar, u gradu gde je ona u to vreme živela, nije mogao uručiti pošiljku u dva navrata, iako se S.B. u to vreme nalazila na bolovanju – kazao je okrivljeni na glavnom pretresu.

Oštećena je izjavila žalbu na prvostepeno rešenje koje nije bilo u njenu korist, a na osnovu koga je Veće disciplinske komisije u Nišu, po žalbi branioca S.B, donelo odluku da se predmet vrati na ponovno odlučivanje.

– S.B. je odbila da primi rešenje Veća s obrazloženjem da joj je advokat na službenom putu van zemlje. Onda je za drugu glavnu raspravu primila poziv, ali nije pristupila raspravi – rekao je P.P. na sudu.

PRIŠIVANJE ETIKETE

Ključna teza okrivljenog bila je da ni u jednom momentu tokom postupka oštećena nije dostavila punomoćje advokata koji će je zastupati, već je punomoćje pronašao u spisima predmeta koji je stigao iz Veća u Nišu.

– Dvanaestog marta, nakon održane nove glavne rasprave, doneto je rešenje kojim smo S.B. izrekli disciplinsku meru u vidu novčane kazne i to 50 odsto umanjenja plate u trajanju od tri meseca. Tri dana kasnije sreo sam je u hodniku, u zgradi gde radimo. Rekao sam da treba da joj uručim navedeno rešenje i da ću to učiniti po povratku sa terena, tog dana posle 13 sati. Ona je u međuvremenu samovoljno napustila radno mesto i otišla kući, u grad gde živi, a ja sam o svemu obavesto našeg načelnika. Od tada duže vreme nije dolazila na posao iz meni nepoznatog razloga- rekao je P.P. u svoju odbranu.

Neka saznanja u toku dokaznog postupka bacila su drugačije svetlo na ovaj slučaj. Oštećena S.B, recimo, ispričala je na glavnom pretresu da je, kao šef analitike u svom resoru, bila izložena disciplinskom postupku „tendenciozno i namerno“, jer je neposredno pre toga podnela više predstavki Sektoru unutrašnje kontrole MUP protiv tadašnjeg načelnika policijske uprave, glavnog pretpostavljenog, koji je braneći se uzvratio napadom – disciplinskom prijavom protiv nje.

KRIMINAL, JAVAŠLUK, NERAD

Okrivljenom na glavnom pretresu nije išlo na ruku to što se pojavio svedok S.Č. koji je, u kritično vreme, kao komandir jedne policijske stanice u neposrednoj blizini, tokom suđenja kazao da je protiv koleginice S.B. vođena „hajka“ u sklopu policije. Predočio je sudu da su on, oštećena i još jedan policijski oficir, njihov kolega, pisali sektoru unutrašnje kontrole MUP „o kriminalu, javašluku i neradu“ u sklopu njihove uprave.

– Za sve što smo napisali, bili smo u pravu. Onda je počela hajka protiv nas troje i ostalih koji nisu pripadali „klanu“ u vrhu naše uprave. Mene su rasporedili na niže radno mesto na godinu dana, jer sam se držao zakona i naređenja, a ne nečijih nezakonitih instrukcija – ispričao je S.Č.

 

– U vezi sa svim mojim predstavkama protiv tog načelnika, Unutrašnja kontrola MUP je potvrdila da imaju osnova. Za glavnu disciplinsku raspravu protiv mene, koju pominje P.P, saznala sam tek na dan kada je bila zakazana. Tražila sam odlaganje radi pripreme odbrane i angažovanja branioca. Okrivljeni to nije prihvatio, već je održao raspravu posle koje sam kažnjena. Viša disciplinska instanca je poništila to rešenje – rekonstruisala je događaje S.B.

Oštećena je dodala da to rešenje Veća u Nišu nikada nije primila.

– U drugostepenom postupka, angažovala sam advokata-branioca koji je uz prigovor na prvostepeno rešenje dostavio i punomoćje. Okrivljeni nije, kako je kazao, pokušao da mi uruči drugostpeno rešenje u prisustvu našeg kolege S.R, već smo bili sami. Tražio je da se „saglasim sa novčanim kažnjavanjem“ kako mi ne bi „prišivali etiketu“. Posle toga je rešenje istakao na oglasnoj tabli, čime mi je uskraćeno pravo da pokrenem upravni spor. Rešenje je u međuvremenu postalo pravnosnažno i po njemu je sprovedena obustava od moje zarade – rekla je oštećena S.B. na glavnom pretresu.

Za rešenje o novčanom kažnjavanju, dodala je, saznala je u banci kada je otišla da podigne platu.

– Videla sam da mi je plata manja, pa sam pozvala neposrednog rukovodioca koji me obavestio da mi je zarada smanjena po osnovu disciplinske kazne istaknute na oglasnoj tabli – rekla je ona.

Predloženi svedoci, čiji su iskazi trebali ići na ruku okrivljenom P.P, nisu mogli da potvrde njegovu priču. Uglavnom se „nisu sećali“ ključnih detalja.

APSOLUTNA ZASTARELOST

Sud je, pak, nedvosmisleno i kroz obilje papiroloških dokaza, ustanovio da je oštećena S.B. osoba protiv koje je zaista bio pokrenut disciplinski postupak u okviru njene uprave za navodnu učinjenu „težu povredu službene dužnosti“ iz člana 157, stav 1, tačka 7 Zakona o policiji (to je prema tadašnjem zakonu bilo „ponašanje koje šteti ugledu službe i narušava odnose među zaposlenima“). Kao i da je ona u decembru 2009. oglašena odgovornom kada joj je izrečena disciplinska mera „raspoređivanje na drugo radno mesto u trajanju od godinu dana“. Posle žalbe i ponovnog postupka izrečena joj je druga mera – novčana kazna u vidu skidanja polovine plate u trajanju od tri meseca. U ponovljenom disciplinskom postupku, koji je odobrio MUP u septembru 2012, poništeno je rešenje kojim je izrečena mera odbijanja od plate, S.B. je oslobođena odgovornosti, a disciplinski postupak obustavljen „zbog apsolutne zastarelosti“.

Sud je na kraju konstatovao da je okrivljeni krivično delo počino sa „direktnim umišljajem“, svestan da je u disciplinskom postupku „uskratio oštećenoj pravo na odbranu time što na raspravu nije pozvao njenog advokata, pa je na taj način „nepravilno sproveo disciplinski postupak“.

Prilikom donošenja odluke o vrsti i visini kazne, sud je uvažio olakšavajuću okolnost da okrivljeni nikada nije osuđivan. P.P. je na ime sudskog paušala, troškova krivičnog postupka suda, veštačenja i troškova oštećene morao da plati oko 150.000 dinara u roku od petnaest dana od momenta kada je presuda postala pravnosnažna.

Dejan DIMIĆ

Nikola LAZIĆ

Vranjske

, , , , , ,