Svi svedoci, a svedoka nigde

NASILjE U PORODICI

Ona je dane provodila radeći i starajući se o šestoro dece, on pijući, a ceo komšiluk se sklanjao da ne bude svedok “tih dešavanja”. Kada su psihičko zlostavljanje i pretnje postali neizdrživi, majka i kćerka zatražile su institucionalnu pomoć

Željka i Milan, tako ćemo ih zvati, razveli su se u julu 2013. godine, ali su ostali da žive u istoj kući. Ona na spratu sa njihovo četvoro dece, od kojih dvoje maloletnih, on sam u prizemlju. Pola godine kasnije, Željkina porodica se proširila za još dvoje maloletne dece koje je primila na staranje nakon smrti sestre. Dane je provodila starajući se o deci i tražeći dodatne poslove jer sa 22.000 koliko je iznosio kućni budžet sastavljen od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, njih sedmoro nije moglo da preživi. Milan je za to vreme, uglavnom pio i nastavio da, kao i u braku, maltretira svoju bivšu ženu. Ona je to trpela sve do 19. avgusta 2015. godine kada se Milan, pijan, popeo na sprat i uz teške reči isterivao Željku i decu napolje. Ona je, prvi put, tog dana pozvala policiju i zatražila zaštitu. Policija je izašla na uviđaj i pošto nije bilo fizičkog nasilja, opomenula je Milana, a Željku uputila na Centar za socijalni rad. Narednog dana ona je tamo i otišla u pratnji kćerke, zvaćemo je Nina ( 1996). Obe su ispričale šta preživljavaju, sa kakvim strahovima se bore, kakvim su pretnjama izložene i posle razgovora sa stručnim timom, podnele su prijavu za psihičko nasilje u porodici. Centar za socijalni rad je 31. avgusta o tome obavestio Osnovno javno tužilaštvo (OJT) navodeći da se Željka i deca plaše za svoju bezbednost i da su svi ugroženi u takvom okruženju.

Ceo komšiluk vidi, ali ćuti

Željka je 28. septembra u policiji detaljno navela kako izgleda njena i svakodnevica njene dece pored bivšeg muža, kako je rekla, stalno pijanog i agresivnog, što je bio i razlog za njihov razvod.

– Moja deca i ja svakodnevno živimo u strahu, a naša vrata su stalno zaključana. Meni preti na razne načine. Kada odem u nadnicu, trgovinu ili bilo gde, on me sačeka ispred kuće sa sekirom i preti da će me iseći na komade. To je učinio i pre dva dana oko 22 časa kada sam se vratila od komšinice kod koje sam pekla ajvar, nazivao me je svakakvim pogrdnim imenima i “kurvom”, preteći da će doći u tri sata u zoru da me izmasakrira tom sekirom. Kada je u takvom stanju, strah me je da zaspim, stalno sam psihički napeta i uplašena za decu, naročito za Ninu kojoj stalno preti da će joj izvadiiti oči i da joj je bolje da ide iz njegove kuće. Došla sam u situaciju da zbog njega više ne smem da idem nigde da radim, a mi ne možemo da preživimo ako ja ne obezbedim koji dinar kroz nadnicu. I mlađa deca mnogo trpe jer on se poslednjih mesec i po dana uopšte ne trezni. Ako nas ne napada direktno, onda po celu noć pušta preglasno muziku i pravi nesnošljivu buku pa deca u školu idu nenaspavana. To vidi ceo komšiluk, ali ćuti. Samo je jednom jedan od njih pokušao da nas zaštiti, a onda je i on danima trpeo Milanove uvrede. Verujem da bi svi oni svedočili ali samo ako bi dobili garanciju da Milan nikada neće saznati njihov identitet, drugačije ne bi.

Policija je saslušala i Milana, u svojstvu građanina, 6. oktobra, posle Željkine prijave.

On je sve negirao tvrdeći da je Željka neodgovorna kao majka, da ga je već “tužakala” što ju je nazvao “kurvom” i da je zbog toga protiv njega vođen prekršajni postupak.

Milan je ponovio izjavu i 16. novembra kada je po nalogu OJT saslušan u svojstvu osumnjičenog.

– Nije tačno da sam stalno pijan, i kada jesam, znam šta radim. Jesam jednom Nini rekao da Željki treba polomiti noge zato što stalno ide od kuće, ali nisam nameravao da to i uradim.

I Željka je, istog dana, dala izjavu, ali sa mnogo više detalja. Govorila je da je ranije bilo

i fizičkog nasilja, da on ne plaća alimentaciju, da je ona od straha i ne traži, ali da povremeno nešto i da mlađoj deci.

– Kada god me presretne, on kaže: “Dokle ćeš da ideš kod drugih da te savetuju. Da li znaš da ću ubiti tebe pa sebe da mi niko posle toga ne bi mogao nauditi.”

Tada je i Nina saslušana u svojstvu svedoka, pri čemu joj je ukazano da ne mora da svedoči, ali ona je rekla da želi i nije prihvatila ni poniđenu meru posebne zaštite.

– Ja sam insistirala da prijavimo torturu koju trpimo. Jednom je majka bila u Beogradu na roditeljskom sastanku kod sestrića, čiji je staratelj, i morala je tamo da prenoći, a on je upao u naš deo stana pobacao njene stvari govoreći “Ovde mora krv pasti”. Tada ju je sačekao na kapiji sa sekirom, a nikoga nije bilo da nas zaštiti. Svi su samo zatvorili prozore – rekla je.

Sin je odbio da svedoči

Dva dana kasnije OJT podiže optužni predlog pred Osnovnim sudom u Loznici protiv Milana zbog krivičnog dela iz čl. 201. stav 1 Krivičnog zakona “zbog opravdane sumnje da je u periodu od juna do oktobra 2015. u uračunljivom stanju sa umišljajem u više navrata pretnjom da će napasti na život i telo oštećene i drskim ponašanjem ugrozio spokojstvo i telesni integritet bivše supruge i kćerke”, tražeći, uz navođenje dokaza, da se na glavnom pretresu okrivljeni proglasi krivim i da mu se izrekne uslovna osuda kaznom zatvora od osam meseci pod uslovom da u roku od dve godine ne ponovi krivično delo.

Sud je zakazao glavni preres za 29. januar ove godine, ali Milan se nije pojavio jer je u tom periodu bio u zatvoru osam dana kao zamenu za kaznu od osam hiljada dinara koju je dobio od Prekršajnog suda u postupku zbog istih dešavanja.

Sud je zakazao novi pretres, što je OJT i oštećenim usmeno saopšteno, a Milanu je upućen poziv, a zatraženi su na uvid i spisi od Prekršajnog suda. Na glavnom pretresu 21. marta bili su prisutni svi pozvani. I tužilački saradnik OJT i optuženi izjavili su da nemaju novih predloga za dopunu dokaznog postupka. Sud je pozvao optuženog da se izjasni o svim okolnostima koje ga terete uz pouku da može da iznese sve činjenice koje mu idu u korist. Optuženi je ponovio sve kao i prilikom sprovođenja dokaznih radnji u OJT.

Sud je zatim prešao na ispitivanje svedoka, najpre Željke koja je, takođe, ponovila ranije iznete činjenice. I prilikom suočenja Željka i Milan ostali su kod već rečenog.

Nina je upozorena da ne mora da svedoči protiv oca, ali ona je to učinila. Tokom svedočenja iznela je i nove pojedinosti kao na primer da je otac od nje i brata tražio novac pod pretnjom. Tokom suočavanja otac je sve negirao, a kći sve potvrdila.

Tužilački saradnik je predložio da se na glavnom pretresu sasluša i sin kao svedok kao i prva komšinica. Pretres je zakazan za 14. april o čemu su prisutni usmeno obavešteni. Sin se odazvao pozivu, ali je posle upozorenja da nije dužan da svedoči izjavio da on ne želi da svedoči.

Komšinica je potvrdila da je više puta čula svađu iz njihove kuće i dvorišta, ali da ne zna ništa o čemu bi mogla da svedoči jer nikada nije prisustvovala “tim dešavanjima”.

– Situacije bi se odvijale tako što bih se ja, kada bi se čula svađa iz njihove kuće ili dvorišta, sklanjala u svoju kuću da tome ne bih prisustvovala. Zato ja i nemam neposrednih opažanja o napadima optuženog na oštećene – rekla je ona. Za razliku od sina, troškove nije tražila.

Posle izvođenja svih dokaza, OJT je tražio da se Milan kazni zatvorom na šest meseci za produženo krivično delo nasilje u porodici učinjeno prema bivšoj supruzi, a na tri meseca za krivično delo nasilje u porodici prema kćerki, pa da mu se potom izrekne jedinstvena, uslovna kazna zatvora u trajanju od osam meseci, sa rokom provere od dve godine. On se obavezao i da sudu plati pet hiljada dinara paušalnih troškova. Oštećene su se pridružile završnoj reči tužilačkog saradnika ne ističući imovinsko-pravni zahtev i ne tražeći troškove. Milan je priznao krivicu i prihvatio predloženu kaznu.

Sud je Milana proglasio krivim i izrekao predloženu kaznu uz pouku o načinu i roku podnošenja žalbe. On se tog prava odrekao kao i ostali učesnici u postupku pa je presuda postala pravosnažna danom donošenja.

Verica Mićić
Nebojša Trifunović
Lozničke