NIN: Varoš u vlasništvu „firme Krstić“- Trgovište priča o mesnom šerifu Nenadu Krstiću Žuće

Nedeljnik „NIN“ objavio je tekst pod naslovom „Varoš u vlasništvu „firme Krstić“ – Trgovište priča o mesnom šeficu Nenadu Krstiću Žući“.

Tekst nedeljenika NIN napisala je potpisala je novinarka Željka Jevtić, a portala InfoVranjske.rs, tekst prenosi u celosti i bez dodatnih izmena.

Na linku OVDE, možete pročiteti tekst u izvornom obliku na portalu Nedeljnika „NIN“

Nenad Krstić zvani Žuća, ime koje u Nišu, Beogradu ili Novom Sadu ne znači ništa, u Trgovištu znači sve. Iako ga godinama unazad meštani ove opštine i ne viđaju toliko među svetom, na ulici, jer Žućina dnevna putanja je iz službenih kola u opštinsku zgradu i nazad u kola, pa do nekog restorana i na kraju dana često do Vranja, gde ima kuću. Ipak, funkcionerski život Krstić vodi skoro 18 godina, a od dolaska naprednjaka gazi 12 godina apsolutne vlasti. Sve do… sadašnjeg Trgovišta koje se upisalo na listu devastiranih srpskih područja sa stepenom razvijenosti ispod 50 odsto republičkog proseka.

I zašto baš Trgovište? Možda smo mogli da istražujemo bilo koju drugu devastiranu opštinu… A to je „dobar“ deo Srbije u kojem i lokalni moćnici obitavaju daleko od očiju javnosti. A narod rado ispriča sve, ali pred ugašenim kamerama. Ipak, Trgovište je od početka delovalo drugačije, možda i zbog činjenice da su u vlasti bili deda, sin i sada unuk.

Naš i glavni junak Trgovišta Nenad Krstić Žuća šetao je godinama od predsednika opštine do predsednika Skupštine opštine i natrag, preciznije u tri mandata predsednik opštine, a pre toga Skupštine opštine. Trenutno je poslanik u republičkom parlamentu i odbornik u opštini sa statusom šefa poslaničke grupe SNS. O tome da je Krstić samo na privremenom radu u Beogradu, u parlamentu, ne svedoči samo zvanična prezentacija opštine. Na glavnoj stranici sajta gde su rukovodeći ljudi opštine je slika predsednice opštine, pa njenog zamenika, a onda i Nenada Krstića, sa potpisom „poslanik“. Trenutna predsednica opštine je Nataša Manasijević, inače Žućina sestra od rođenog ujaka. Njoj u opisu stoji da je strukovni sanitarno-ekološki inženjer – specijalista, iako se odlični poznavaoci prilika u Trgovištu kunu da je znaju samo kao medicinsku sestru iz Doma zdravlja.

Njen zamenik je isto Krstić – Bratislav, rodbinske veze nisu pronađene sa ostatkom familije Krstić, ali je zato dugogodišnja desna ruka „trgovištanskog“ broja jedan Nenada Krstića Žuće. Inače, njemu, glavnom od svih Krstića, ovo nije po prvi put da izbiva sa mesta predsednika opštine i već je jednom bio poslanik u sazivu od 2020. godine. Tada je bio u četiri odbora, i sedam grupa prijateljstva od kojih i, predsednik za grupu sa Ekvadorom. Krstić koji dolazi iz jedne od najsiromašnijih ako ne i najsiromašnije opštine, bio je predsednik Pododbora za praćenje socijalne politike i smanjenje siromaštva i devastiranih opština i Kosova i Metohije. Nakon ovog okončanog mandata (2022. godine) potom nije bio na republičkoj listi i vratio se u Trgovište. U tom trenutku predsednica opštine je Miljana Stojanović Zlatković, danas pomoćnica predsednice opštine, sestre od ujaka Nataše Manasijević. Krstić po povratku „iz Republike“ rekonstruiše vlast i postaje iznova predsednik opštine, gde ostaje i kroz privremeni organ sve do izbora prošle godine u decembru. U ovom sada mandatu opet se vratio u Skupštinu, gde je u pet parlamentarnih tela i 12 grupa prijateljstva.

Pročitajte još i ovo: Trgovište dobilo predsednicu: Žućina i medicinska sestra na čelu OPŠTINE

Trgovište dobilo PREDSEDNICU: MEDICINSKA sestra na čelu OPŠTINE

Jedno mesto, jedna stranka

U političkom životu Žućine opštine godinama je postojao samo SNS. Opozicije nije bilo, ali je bilo pokušaja formiranja lokalnih odbora koji su nastajali i gasili se. Jedini odbor koji je opstao je Narodni pokret Srbije. Na poslednjim izborima ispao je iz političkog života i SPS, koji je u sazivu do 2020. imao tri odbornika, a potom nije prešao cenzus.

Ipak, decembarski izbori doneli su bukvalno tektonsku promenu u Trgovištu – u Skupštinu su posle manje-više skoro dve decenije, ušla tri opozicionara liste „Za našu Pčinju“, predvođeni Markom Krstićem iz Narodnog pokreta Srbije, praktično jedine partije koja tu postoji osim SNS-a. Osvojili su skoro 14 odsto glasova.

A biti opozicija na lokalu, pa još manjem mestu sudeći i po ovoj opštini nije nimalo lako. Marko Krstić, koji uz osmeh, na pitanje da nije i on rođak, kaže „Krstić da, ali ne i rođak“, priča da mu ljudi prilaze, pričaju, žale se, ali ipak izbegavaju da baš javno budu viđeni uz opoziciju. I on štiti svoje glasače, kaže da zna „ljudi se ne boje moći partije ili čoveka već za egzistenciju“. I sam je osetio sve, ostao bez posla zubnog tehničara.

Ipak, već sa tri opozicionara sednice opštine više nisu iste. Ranije su trajale kratko, i po pola sata, pročitaju se tačke, dižu ruke onako kako to pre svih uradi Nenad Krstić Žuća. Deo odbornika verovatno i ne pročita o čemu je reč. Krstić opozicionar kaže da je jednom prilikom na sednici SO rekao kolegama odbornicima iz suprotnog tabora da bi oni da se nađe predlog za izgradnju brane na ulazu u Trgovište glasali „za“ ako je tako pokazao Nenad Krstić.

Sada sednice traju i po nekoliko sati. Tražimo pojašnjenja, zahtevamo odgovore, izjašnjavanja direktora JP, pokrećemo inicijative… U našoj skupštini je 25 odbornika, nijedan od njih ne sme za govornicu, samo Nenad Krstić. Jednom prilikom kada sam prozvao neke odbornike, gledali su u njega da li smeju da izađu za govornicu ili ne. Javna preduzeća, njihovi direktori nisu izašli za govornicu nikad, sad smo ih izveli tražeći odgovore. Svi su oni u v.d. stanju preko zakonskih ograničenja. Sada se u SO Trgovište vodi rasprava i mi se borimo jer, ako se ovako nastavi u Trgovištu, nas naroda neće više ni biti – kaže Marko Krstić.

BONUS VIDEO: Trgovište, poslednja priča

Iako se iz opštinskog budžeta izdvajaju pare za pojedine medije, u njihovim izveštajima nema mesta za odbornike opozicionare, prati se samo SNS. Tamo narod zapravo i ne zna kako i šta u njihovo ime radi vlast jer nikada nijedna sednica nije bila javna. Trojica opozicionara su pokušala da izmene dosadašnju praksu, ali odgovora na inicijativu da se sednice snimaju i „okače“ na sajt opštine nema. Onda su uzeli svoje telefone i počeli da snimaju. Ali, tada je promenjen opštinski poslovnik, pa je dosadašnja – „zabrana upotrebe telefona na sednicama“ nedavno preinačena u „zabranu zloupotrebe telefona“.

A magija lokalnog šerifa i nije uopšte čarolija. Ista priča kao u većini slučajeva na lokalu i u manjim sredinama gde je na vlasti osoba dok joj ne dosadi ili se ne zameri nekome visoko u stranci. A Krstić Žuća je uhvatio voz SNS-a nešto pre izbora 2012, pre toga je bio u vlasti kao kadar Velimira Ilića i njegove Nove Srbije. Još pre toga, kako se priča, početak mu je bio SPO. Drugi bitan adut osim pripadnosti vladajućoj stranci je da Krstić poznaje ljude u Beogradu. Niko drugi iz opštinskog odbora SNS nema tu relaciju sa centralom. I tako je zatvorio pola problema i drži ostale u šaci.

Ipak, kažu da ume da bude i konstruktivan i ponešto prihvati, pa je tako opozicija odnela prvu značajnu pobedu. Tražili su da opština obezbedi besplatne udžbenike za sve đake u opštini. Nisu uspeli sasvim, ali su izdejstvovali po 10.000 linearno za sve đake, odnosno za đačke udžbenike.

Arčenje državnih para

Javna tajna u Trgovištu je da nijedan visoki funkcioner ove opštine zapravo ne živi tu gde vlada. Tako formalnom i neformalnom predsedniku opštine piše kao mesto prebivališta Trgovište, mesna zajednica Donji Stajevac, on ima porodičnu kuću u Vranju. Meštani pričaju da iz Vranja na posao dolazi i sestra – predsednica opštine, kao i njen zamenik, pa i načelnik opštinske uprave Dragan Anđelović. Još jedna javna tajna je i da opštinari koriste opštinske stanove, koji su isprva bili namenjeni za socijalne slučajeve.

Iako je među najnerazvijenim opštinama, Trgovište ima budžet blizu 800 miliona dinara. Opozicioni odbornik Krstić kaže da se iz te sume koja nije mala „ne vidi ulaganje u privredu, u bilo šta što je garant ostanka naroda ovde“.

Ipak, ponešto se i vidi. Ulaganje u jelo, piće i benzin. Prema poslednjem izveštaju, lokalna vlast je na „reprezentaciju“ potrošila preko 11 miliona dinara ili više od 90.000 evra za jednu, prošlu godinu. Ovaj novac nisu samo pojeli opštinari, deo je otišao i na proslave u Trgovištu. Na gorivo je prošle godine otišlo skoro osam miliona. Kada se saberu dve poslednje godine dolazi se do gotovo 37 miliona dinara, odnosno 315.000 evra. Malo li je u devastiranoj opštini.

Nije poznato da li Nenad Krstić Žuća ima neku svoju firmu ili na nečije ime. Ali ima tu i tamo zapošljavanja i kompanija koje često rade opštinske projekte. Tako je osim jedne bliske sestre uposlena i najrođenija Miljana Krstić na mestu predsednice Nadzornog odbora JP „Trgovište IN“ koje se bavi održavanjem infrastrukture. U ovom istom JP direktor je Aleksandar Kolić, u ono davno vreme prebeg iz Demokratske stranke. Kolić je nekadašnji predsednik Skupštine opštine u dva mandata, a potom i većnik zadužen za budžet i finansije.

Za razliku od većine lica zaduženih za život i prosperitet Trgovišta, Kolić bi mogao biti ipak malo poznatiji široj javnosti. U vreme dok je bio predsednik Skupštine opštine (2022) Kolića su Trgovčani prepoznavali jer se bavio kompjuterima. Još tada mediji su pisali, a on bio prozvan od jedine opozicije, da se zapravo bavi rudarenjem kriptovaluta u potkrovlju zgrade, i to ne bilo koje. Rudarilo se u zgradi u kojoj se nalaze prostorije javnih i državnih preduzeća, klub penzionera, takozvani socijalni stanovi. Sve to uz abnormalno velike račune za struju o trošku građana. Kolić je, međutim, tvrdio da su to nebuloze, da ne rudari bitkoine već se u potkrovlju zgrade – suše meso i kobasica na prirodnoj ventilaciji. Usput u izjavama predsednik SO je priznao kako se živi u Trgovištu rečima da ne može da troši svoje vreme jer od tih koji su ga optužili nema šta da naplati na sudu.

Od naroda koji je ostao u Trgovištu deo ili radi po većim gradovima na građevini ili su zaposleni na osnovu privremenih ugovora o radu. Ipak, sumnja da među onima koji imaju ugovore nisu samo građani Trgovišta već i drugih opština, pa i Beograda, nije otklonjena. Opozicionari su tražili odgovor javnih preduzeća, ali im je odgovoreno da JP sprečava zakon da iznose lične podatke.

Ipak, tako se 15. aprila na sednici povela rasprava i Marko Krstić je insistirao na odgovoru koliko je ljudi izvan Trgovišta koji su dobili ugovore. Žuća mu je odgovorio da ljudi moraju od nečeg da žive.

„Nemamo problem sa ljudima iz Trgovišta već sa onima koji to nisu. Na to je ćutao…“ – kaže Marko.

Većina fabrika koje su u Trgovištu obezbeđivale pristojan život je ili zatvorena ili je privremeno obustavljen rad. Ipak, dve firme uspešno rade sa opštinom – „Jug elektro“ i „Igi sistem“ iz Vranja. Dve firme, od dva rođena brata. „Jug elektro“ je prošao na zadnjem tenderu za zamenu rasvete. Tako sada Trgovište sa uloženih skoro 55 miliona dinara ima valjda neophodnu LED rasvetu jer, valjda, štedi se struja.

Na teritoriji ove opštine je pet mesnih zajednica. Kada se pročačka njima, ima nedokučivih pojava. Tako je prošle godine, za štamparske usluge u Mesnoj zajednici Šajince potrošeno 720.109 dinara, a u MZ Novo Selo 598.260 dinara. I sve to u opštini u kojoj doskora nije postojala ispravna zubarska stolica u Domu zdravlja.

„Mnogo je teško u Trgovištu. Sve nas je manje… Nikad manje ljudi, a većeg budžeta. Ne vidi se želja vlasti da se uloži da ljudi ostanu. Zato se trudimo i na sednicama i da sve bude što javnije“, kaže Marko Krstić.

Dinastija od 1974.

A kako je sve počelo? Pa kao dinastija. Prvo je bio deda Bogosav. Za predsednika opštine izabran je 1974, a umro je nakon godinu dana. Sin Bogosavov i otac Nenadov, Aleksandar, bio je drugi po redu Krstić na mestu predsednika opštine. Pobedio je 1992. kao nezavisni kandidat. U izjavi za medije svojevremeno je izjavio „te 1992. u vreme dok sam bio predsednik opštine u Trgovištu nije bilo nezaposlenih“:

– Usledilo je vreme inflacije, a nisam želeo da izneverim nade onih koji su me izabrali, posle samo godinu dana podneo sam ostavku.

A onda je došao unuk i sin Nenad.

– Ima li šta gore nego u takvoj situaciji biti predsednik opštine? Šta čovek da kaže građanima koji su ga izabrali? Koji tračak nade da probudim kod njih? – zapitao se poslednjeg dana 2013. tada tridesetdvogodišnji Nenad Krstić Žuća sa pozicije predsednika opštine.

Od tada do danas izgleda da se ništa značajno nije ni promenilo. I šta čovek da kaže građanima koji su ga izabrali? Pa čini se ni onu inače poprilično istinitu frazu – da nada (u Trgovištu) poslednja umire.

Pročitajte još i ovo: „Žuća od TRGOVIŠTE“: Poslanik KRSTIĆ zadužen za EKVADOR

Žuća od TRGOVIŠTE: KRSTIĆ zadužen za EKVADOR

Krstić: Vladaću dok građani i stranka budu hteli, a ja imao volje

Nenad Krstić Žuća u izjavi za NIN kaže da ga na vlasti skoro dve decenije održavaju „isključivo služba građanima i marljivost“. Ne misli da je gazda u Trgovištu:

Apsolutni gazda su građani, a ja sam jedan među njima.

Krstić tvrdi da ništa od pozicija na vlasti nije nameštao za sebe već je sve bila volja naroda, stranke SNS i odbornika. I sestra od ujaka nije na poziciji predsednice opštine jer je sestra već jer je dobar kadar i marljiva, i oduvek se zalaže za građane, još od posla u Domu zdravlja.

U Trgovištu nema nameštanja tendera, tvrdi Krstić i ne dobijaju poslove samo dve firme iz Vranja.

– Onaj ko pobedi, učestvuje, dobije ugovore – kaže on i dodaje da ništa u Trgovištu nije stvar jednog čoveka već dogovora.

Prvi čovek Trgovišta tvrdi da deli sudbinu svog naroda i ne živi u Vranju, gde ima očevu kuću, već su mu tamo deca sa majkom. Po njemu, od 2012. promenilo se mnogo toga nabolje, bilo je i ulaganja, ali ima i hendikep, udaljenost od auto-puta.

Da podigne ruku pa tako glasaju svi je najbrutalnija laž koju je ikada čuo.

– Na vlasti ću biti dokle budu hteli građani, ja budem imao volju da se kandidujem i stranka me bude htela – ističe Nenad Krstić Žuća.

Nedeljni NIN