„NIN“ o zatvaranju fabrika u Vranju: Srbija predstavljena kao zemlje jeftine radne SNAGE

Nedeljnik „NIN“ u ovonedeljnom broju na primerima zatvaranja fabrika u Vranju razgovara sa predstavnicima sindikata koji ukazuju da država ima načine da pomogne poslodavcima u problemu, ali ističu da minimalac mora da se usklađuje sa troškovima života.

Nedeljnik „NIN“ ukazuje da je Srbiju napustila jedna strana kompanija, ali da je „katanac na kapiju“ stavila i domaća fabrika.

List podseća da je 250 radnika Kentaur AS ostalo bez posla krajem oktobra uz objašnjenje da firma beleži „značajan deficit“ zbog „drastičnog povećanja“ minimalnih zarada, dok je vlasnik firme SolPro ukazao da se fabrika gasi zbog povećanja minimalca i zbog toga što je ostala bez dva partnera, naručilaca posla.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović za „NIN“ je rekao da se minimalac mora usklađivati sa troškovima života i da problemi pojedinih poslodavaca ne mogu biti izgovor da se minimalna zarada ne poveća do iznosa koji je nužan.

„Postoje poslodavci koji jednostavno žele da izvuku što veći profit i zato ulažu u zemlje u kojima je jeftina radna snaga. Čim izgube mogućnost dobijanja subvencija i shvate da ne ostvaruju planirani profit, oni zatvaraju svoje pogone i odlaze u zemlje gde je cena radne snage niža nego kod nas“, ukazao je Cvetanović i kao rešenje naveo ukidanje poreza na minimalnu zaradu.

Predstavnik sindikata „Nezavisnost“ Zoran Ristić rekao je za „NIN“ da država subvencijama može da pomogne tako što bi one bile usmerene ka samo ka onim sektorima koji su zaista u problemu zbog skoka minimalca, a da su to sada tekstilni i metalski sektor.

On smatra da je minimalna cena rada najmanji problem sa kojim se investitori u Srbiji suočavaju i naglašava da minimalna cena rada u Srbiji mora da prati troškove života, te da se ne sme dozvoliti da Srbija bude zemlja jeftine radne snage.

Konsultant za strane investicije Mahmud Bušatlija rekao je za „NIN“ da je problem nastao još pre više od 20 godina kada je Srbija stranim investitorima predstavljena kao zemlja jeftine radne snage i da sada zemlja „plaća danak“ toga što su dolazile firme koje su poslovanje mogle da održe samo uz pomoć subvencija, odnosno tako što im država finansira zarade zaposlenih.