DIER — Digitalno i Ekološko Rešenje iz Požege nastao je kao pokušaj da se zaštita životne sredine i bezbednost na radu izvuku iz okvira papirne forme i pretvore u digitalno upravljiv deo poslovanja. Vlasnik kompanije Nenad Janković govori o tome kako je došao do ove oblasti, zašto je odlučio da spoji ekologiju i digitalizaciju u jedinstven pristup, i šta to konkretno znači za klijente koji se već danas pripremaju za buduće EU sisteme upravljanja otpadom.
Logičan sled odluka, ne slučajan put
Interesovanje za zaštitu životne sredine i bezbednost se, prema rečima Jankovića, nije pojavilo kao spontana ideja, već kao postepen proces u kome su se prepletali lični razvoj i svest o društvenoj odgovornosti. Tokom vremena je postalo jasno da su ekologija i bezbednost zapravo temelj održivog razvoja — ne samo kompanija, već društva u celini.
Iz tog razumevanja proizašla je i koncepcija DIER-a kao firme koja okuplja stručnjake različitih profila. Implementacija standarda zaštite životne sredine, kako Janković objašnjava, podrazumeva visok stepen tehničkih, pravnih, organizacionih i strateških kompetencija — a klasična konsultantska firma, prema njegovom mišljenju, ne može da pokrije celu tu širinu.
„DIER ne može biti klasična konsultantska firma, već tim koji okuplja multidisciplinarna znanja i pristupe“, ističe Janković.
Ono što ga, kako kaže, posebno motiviše jeste promena u načinu razmišljanja kod samih klijenata. Sve češće se sreću poslodavci koji ne traže samo ispunjenje zakonske obaveze, već žele da bolje razumeju sopstveno poslovanje i da zaštitu životne sredine iskoriste kao priliku za unapređenje, a ne kao trošak.
„Kada vidite da neko ne doživljava zaštitu životne sredine kao obavezu, već kao priliku za unapređenje poslovanja — znate da ste na pravom putu“, dodaje.
Spoj digitalizacije i ekologije nije marketinški trik
Sam naziv kompanije nastao je iz uverenja da budući poslovi sve više zavise od digitalnih alata, koji procese ne samo ubrzavaju, već im daju i merljivu vrednost kroz veću preciznost, transparentnost i kvalitetnije donošenje odluka. U tom kontekstu, ekologija i digitalizacija su za Nenada predstavljale prirodan spoj, a ne dva odvojena polja.
„Naziv DIER nije nastao kao marketinški trik, već kao jasan pravac u kome verujem da se kreće savremeno poslovanje“, kaže Janković.
Praksa, prema njegovim rečima, pokazuje da zaštita životne sredine i dalje često ostaje zarobljena u dokumentaciji i formalnostima, dok digitalni alati imaju kapacitet da je pretvore u operativan deo poslovanja. Upravo je tu Janković video prostor za drugačiji pristup — sisteme koji podatke prate u realnom vremenu, analiziraju tokove i omogućavaju kontinuirano unapređenje, umesto statičnog ispunjavanja zahteva.
„Zaštita životne sredine često ostaje na nivou forme i dokumentacije, dok digitalni alati imaju potencijal da je pretvore u aktivan, merljiv i upravljiv deo poslovanja“, objašnjava.
Korak ispred regulative
Jedan od konkretnih primera u kom pravcu se ova oblast razvija jeste DIWASS (Digital Waste Shipment System), digitalni sistem za upravljanje otpadom čija se implementacija planira na nivou Evropske unije. DIER, kako navodi Janković, već sada kroz saradnju sa pojedinim kompanijama (od izrade planova upravljanja otpadom do praćenja tokova u realnom vremenu) prepoznaje potrebu za takvim rešenjima i praktično se priprema za ono što neminovno dolazi.
Među konkretnim primerima je i oblast građevinskog otpada, gde plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja postaje sve traženiji dokument, posebno kod investitora koji već usklađuju projekte sa budućim standardima.
„Ne čekamo da regulativa postane obaveza, već pokušavamo da klijentima približimo kako će budući sistemi funkcionisati i šta mogu da dobiju njihovom primenom“, ističe Janković.
Početak ovakvog pristupa nije bio jednostavan, jer tržište još uvek nije u potpunosti prepoznavalo vezu između regulative i informacionih tehnologija. Razmišljanje je, kako kaže, dugo bilo podeljeno — neko je „u regulativi“, neko „u IT-ju“, a malo ko u oba sveta istovremeno. DIER je upravo tu granicu pokušao da pomeri, što je značilo i dodatan rad na edukaciji tržišta i razvoju pristupa koji još nisu standardizovani.
„Digitalizacija u ekologiji nije samo alat, već pravac razvoja koji tek dobija svoj puni smisao“, zaključuje Janković.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.