Komentar dana: Ostali STOJ! Poljanica NAPRED!

Šta mislite kako se osećaju Putin, Makron, Bajden, Si Dji,  šeik Omer bin Zajed, i ostala gospoda iz Bilderberga, Trilaterale, MMF kad čuju za Poljanicu.

Da li možete da pretpostavite kako će se osećati Vučić, Dačić, Brnabić,  pa tek, kada vide izveštaj o poseti ministarke privrede Poljanici i pogonu Jumka.

U trenutku kada se državni vrh Srbije lomi da li da uvede vanredno stanje ili ne, kada cene polako klize ka scenariju iz devedeset treće, kada kapka benzina košta kao suvo zlato, kada ne znamo da li će se isplatiti da palimo bojler ili da se lončiramo, kada sve više radnika ostaje bez posla i sve više dece beže iz zemlje da u inostranstvu ostanu  bez posla, kada nam strane fireme, trgovinske kuće zatvaraju svoje filijale i otpuštaju radnike. Da ne idemo dalje, kada su radnici Geoksa, Sportskog saveza Vranja, gradske uprave, javnih preduzeća i ustanova u Vranju ostali bez posla, kada Simpo, Jumko, Alfa, Top Sofa, Haix, grcaju i na ivici su opstanka, ministarka privrede u Vladi Republike Srbije, preskoči sve ovo i poseti pogon Jumka u Poljanicu i uruči donaciju od 2000 eura poljoprivrednom domaćinstvu u Poljanici, pritom donaciju nije obezbedila država, nego privatna firma.

Aj sad budi normalan, pa sve to progutaj.

Ono što daje poseban ton ovoj poseti da je u sviti koja je pratila ministarku privrede bio i državni sekretar istog ministarstva zadužen za privredu, pa načelnik Pčinjskog upravnog okruga, sa njim narodni poslanik iz Pčinjskog okruga, pa gradonačelnik Vranja.

Nego, propričaše li gradonačelnik i poslanik?

Da ministarka privrede upita svitu, odnosno onog što se odaziva na gradonačelnik Vranja, što su ulice u Vranju kao u Siriji, da priupita gde su radnici Geoksa, gde su ostali sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje u Vranju, što otpustiste silne stranački zapošljene kadrove iz gradske uprave ako živimo u „zlatnom dobu“, što su vam bazeni, igrališta, parkovi, fontane prazni u letnjem periodu ako je narod nahranjen i zadovoljan, gde su vam gradjani.

Bar da ga pita što nije na more, službeni auto li je u kvaru, pa da mu pozajmi neki državni da se ne pati. I, ključno pitanje, može i za državnog sekretara i poslanika, koju fabriku otvoriste od kako zasedoste u fotelje, gde ljude zaposliste, kako Vranje i Pčinjski okrug zadužiste da vas glasaju, šta za narod učiniste, što posao raskopavanja dajete Beograđanima, što posao javne rasvete dajete Beograđanima, gde vam je Vodovod, gde vam je Urbanizam, rade li tamo ljudi, radi li mehanizacija ili ste mnogo bogati pa se luksuzirate.

Mogla je da priupita, kad je već došla u resor poljoprivrede, gde vam je zadrugarstvo, velika poljoprivredna preduzeća, otkupne stanice, da ne idemo dalje, gde su vam otkupne stanice za mleko koje su nekada krasile Poljanicu, pa i da njima nešto donira i pomogne. Ako ih nađe danas.

Ruku na srce, možda je ministarka bila oduševljena pogonom Jumka u Poljanici, pa je došla na ideju da ceo Jumko premesti u Poljanicu, pošto ga je u poseti preskočila, iz kojih razloga ili bolje rečeno od čega je pobegla, čuće se uskoro. Pitali bi direktora Jumka, ali zaboravili da ga pozovu. A do tada, ostaje otvoreno pitanje i strah da se Putin, Bajden, Si Đi ne zainteresuju za Poljanicu i privredno čudo.

Nadamo se da je rukovodilac pogona Jumka u poljanici, inače čuveni aktivista naprednjaka, a još čuveniji harmonikaš, stavio šlag na tortu stihovima „ i zanesen tom lepotom, dobih volju za životom…“.

Pošto kako nam se čini ni tortu ni šlag uskoro nećemo da probamo.

Drž se Poljanice, drž se Vranje, naprednjak te gazi!