Ko ovde kupuje kuće za migrante, a ko zapošljava ćerke po Beogradu?

Eko Taxi Vranje

U svet najnovijih dešavanja sa migrantima koja zapljuskuju i intrigiraju srpsku javnost, a do naroda, na žalost, dolaze samo preko društvenih mreža, praktično samo do onih gradjana koji su „informatički“ pismeni, a na drugoj strani ih mediji ignorišu i prećutkuju, ne možemo a da ne istražimo sprovođenje migrantske politike u Vranju.

Ono što nas je podstaklo je dokument – odgovor na dopis,  koji je 2016. godine, tadašnja vrhuška Grada Vranja, oličena u gradonačelniku Zoranu Antiću i većniku Branimiru Stojančiću, potpisala, a u stvari je odgovor Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije o potencijalnim kapacitetima za smeštaj migranata.



U tom dokumentu, što je zanimljivo, date su lokacije, napuštene proizvodne hale, urušeni objekti u kojima su ranije bile smeštene izbeglice, smeštajni kapaciteti u Vranjskoj banji i okolnim selima, a što se iz dopisa da zaključiti da je tadašnje rukovodstvo htelo da migrante smesti što dalje od Vranja, odnosno od stanovnika grada Vranja.

Na žalost, ovaj dokument je preuzimanjem vlasti od strane naprednjaka, poništen i izmenjen, i kao najbolja lokacija za smeštaj migranata data je Motel „Vranje“, tada objekat u solidnom stanju, u koji Vlada Republike Srbije ulaže ogromna sredstva da bi smestila migrante.

Postavlja se pitanje, ko je izmenio lokacije u dopisu i da li slučajno, ako se ima u vidu da danas, tri godine nakon toga, jedna Nemačka NVO u Vranju i okolini otkupljuje kuće opštinara da bi smestila i integrisala migrante u vranjsko društvo.

I sve to daleko od očiju javnosti.

Da li je tada daleko od očiju javnosti ostao i podatak da je načelnica Komesarijata za izbegla i raseljena lica Vranja tada bila Zorica Perić i da je nakon izmene lokacije za smeštaj migranata, odnosno izmene dopisa, njena ćerka zaposlena u tom istom Komesarijatu za izbeglice u Beogradu, sa zaduženjem u Motelu „Vranje“?

Da li je daleko od očiju javnosti ćerka „velike humanitarke“ iz Vranja i čelnice „Životne pomoći“Ljubinke Milovanović, poznatije u narodu Bube Životne pomoći, koja je takođe ekspresno upošljena u Komesarijatu za izbeglice u Beogradu, odnosno i jedna i druga u Ministarstvu rada i socijalne politike republike Srbije?

Pritom, daleko od očiju javnosti, Buba i njena organizacija dobijaju posao,  da hranom i pićem snabdevaju migrantski centar u Vranju, što će kasnije poremetiti predsednik Saveta za socijalna pitanja vranjskog SNS-a Nenad Milojević Šone, koji otvara u podrumu svoje kuće ekspresno kuhinju i počinje poput Bube da ekspresno snabdeva migrante čorbicama i supicama, za izuzetnu apanažu u evrima na mesečnom nivou.

I sad, ko je kriv što migranti napadaju devojčice iz Donjeg Vranja, zauzimaju mesta u novootvorenom pozorištu, uskoro se useljavaju u nove kućice po Vranju, Sodercu, Bunuševcu i ostalim selima u kojima ekspresno se otkupljuju domaćinstva, koje su dedovi ostavili unucima, ne sluteći da će postati veći naprednjaci od Predsednika?



  • Ostavi komentar