Vranje jednog popodneva. Hladnjikav, ali prijatan dan. U centru grada, ispred pošte idem prema Grave osiguranju.
Na drugoj saobraćajnoj traci, ispred prodavnice novina i radionice za izradu ključeva, začuh škripu kočnica i tup udarac: u belog „juga“ otpozadi udara terenska „lada“’ višnja boje.
Radoznalo sam požurio preko zelene površine koja deli dve saobraćajne trake prema mestu udesa.
U tom trenutku, kao na filmu, vozač „lade“ hitro zaobilazi „žrtvu“ i naglo skreće u levo, pravo u mene.
Ja pobegoh u stranu, a ovaj sumanuti, preko zelene površine prelazi u drugu saobraćajnu traku i pored crkve pobeže ulicom Bore Stankovića.
Koliko sam u ovom čudu uspeo da vidim, vozač je mogao da ima do 50 godina (prepoznao bih ga da se susretnemo), a njegovo vozilo je nosilo registarski broj VR 009…
Svi zatečeni na licu mesta, pred ovom scenom nasilja i siledžijstva, ostadoše bez daha, a vozač „juga“, učitelj po zanimanju, nije uspeo ni da izađe iz vozila dok je ovaj zbrisao.
Istog trenutka sam slučaj prijavio policiji, pa sada čekam povratnu informaciju.
Ni žrtvu, ni mene, niko do sada službeno nije pozvao na razgovor, a da li će narednih dan, dva, tri… videćemo.
Šta god da bude, ostaje gorak osećaj da je, u Srbiji danas i ovde, sve više okrutih i bezočnih siledžija kakav je i ovaj za volanom.
Svakog građanina brine nečije uverenje da se novcem i nezakonitim spregama sa predstavnicima politike i vlasti, bez posledica mogu rušiti i gaziti svi zakoni i moralna načela jednog društva.
Da li će i ovaj „završiti“ tako, ostaje da vidimo.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.