Spomene li neko kontramiting, odmah me, kao Vranjanca po nacionalnosti i južnjaka po ideološkom opredeljenju, prođe neka tiha jeza. Navru mi ni malo prijatna sećanja na 1996. i ono kad smo branili Slobu. Mislim, ne zbog Slobe.
A, u poslednje vreme, otkad ova „šačica“ svako veče krstari Beogradom, malo, malo, pa neko onako baš naglasi da spontanog protivokupljanja neće biti jer ovo „stop diktaturi“ je „vrhunac demokratije“.
Mi, Vranjanci, jesmo demokrate ali, ipak, moramo da budemo oprezni jer tako je nekako bilo i prošli put. Neće, neće, pa se proleteri iz Simpa i Jumka, za tili čas nađoše na Terazijama. Šta je bilo posle i nije baš za priču, a i nema mnogo veze sa demokratijom. Zato sada treba, zlu ne trebalo, malo bolje logistički da se pripremimo iako kontramitinga sigurno neće biti.
Je l’ tako?
- Da krenemo od samog polaska na kontramiting koga neće biti. Vidite li da umesto, klasičnog lanč paketa (jedan sendviča i „rosa“ 0,33l), daju još po nešto, čak i napolitanke, u taj autobus ne ulazite pa makar vam rekli da idete, tu do Vlasotinca.
- Ako vam ne prođu izgovor „moram kod badžu na strižbu“, i ipak krenete put prestonice na kontramiting koga neće biti, odmah se organizujte u manje grupice, najbolje po trojica, četvorica. Pod obavezno, u svakoj grupi bi morao da bude bar neko koji je minimum jednom bio u Beogradu. Nikad se ne zna. Čuli st, sigurno, za one naše zemljake što su, prošli put, umesto na autobusku stanicu, otišli u suprotnom pravcu, ka Dorćolu. I još za maler, pitaju za put neke nadrndane keviće, a tamo ih, na Dorćolu, ima kol’ko hoćete. Samo su ih brze noge spasile.
- Nije baš vranjanski ni južnjački ali nemojte da budete sentimentalni. I da vam je rod rođeni begajte od onih naših zemljaka sa uzrečicim „prike“, a naročito „brače“, sa akcentom na tvrdo „č“. Oni predstavljaju faktor visokog rizika jer Beograđani, znam ih, živeo sam sa njima, sve, sve, ali kad čuju „brače“, znaju da izgube kontrolu.
- Umalo da zaboravim. Ako, na kontramitingu koga neće biti, vidite mladiće sa uobičajenim navijačkim rekvizitima, šalovima i bejzbol palicama, bez obzira da li su „grobari“ ili „delije“, to ne mora da znači da se vraćaju ili idu na utakmicu. Biće da su tu nekim drugim poslom, zato ih zaobilazite u širokom luku.
- Ovaj tekst mora da nauči svaki član grupe: „duži espreso, u maloj šolji, sa hladnim mlekom“. Nije baš lako za pamćenje ali dug je put do Beograda. To je u slučaju da baš zagusti, pa hteli ne hteli morate da uđete u neki kafić. I nemojte da se bečite i iščuđavate kad donesu račun. Budite galantni jer u Beogradu nema kao kod „Džingura“: kafa i kisela voda 60 dinara.
- I budite,na kontramitingu koga neće biti, dostojanstveni, kako i priliči nama južnjacima. Pustite ove Šumadince. Oni su stare bundžije. Vi, onako sa strane, ni mnogo napred ni baš na začelju. Tu, dakle, oko sredine, da imate dovoljno prostora za manevarsko kretanje.
- Ako ste baš maler da vas zapadne neki transparent ili slika, šta već, dok traje govorancija, mašite, vičite slobodno i što glasnije, možda vas gleda poslovođa, ali, najbolje, još pred kraj, zamolite prvog do sebe da vam, ne li. pridrži transparent i diskretno se odmaknite. Oni, jadni, opet iz iskustva prepričavam, što im je neko rekao da moraju da vrate sve Slobine slike u Vranje, najviše su nadrljali.
- I za kraj, šta god da vam se desi u Beogradu,na kontramitingu koga neće biti, u povratku ništa ne pričajte. Vrlo je važno da ne pogrešite intonaciju. Zato je najbolje da odmah, kao, zaspite i osluškujute šta priča većina. A, kad stignete u Vranje, već ćete i vi sami da čujete šta se desilo na kontramitingu koga neće biti.
I vi, a vala, i mi.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.