Rečnik naše stvarnosti

Eko Taxi Vranje

Tema ove priče je „Rečnik govora juga Srbije“, penzionisanog prof. dr Momčila Zlatanovića, jedno u istinu je kapitalno delo. Svaki stručnjak za jezik ne bi mogao ni da zamisli tu prazninu naše leksikologije, posebno govora južne Srbije, da nije tog blaga sakupljenog u koricama one knjige.

Drugo izdanje tog Rečnika na dijalektu, 2011. godine, u dogovoru sa autorom Momčilom Zlatanovićem, izdala je jedna ovdašnja štamparija.



Potom je vlasnik Štamparije, grafičku pripremu Rečnika, po ceni od jedan(!) evro po stranici knjige, poverio doajenu vranjskog štamparstva Bori Ristiću Čekliku. Dvojica starih saradnika, ni ovaj posao, kao i sve druge do tada, nisu vezivali ugovorom.

Na grafičkoj pripremi Rečnika od 564 strane, sa preko 10.000 pojmova,

Ristić je radio četiri meseca: od reči do reči, pedantno i precizno, „peške“, boreći se sa onim silnom akcentima, interpukcijom…

Godinu dana, pošto je Rečnik izašao iz štampe, Ristić je od izdavača zatražio svoju zaradu. Kako je sa druge strane izostao pozitivan odgovor, Ristić još dva puta, imejlom, podseća svog druga – izdavača na obavezu.

Ne biva! Nemajući kud, Ristić angažuje advokata i posle dve godine, teška srca, tuži izdavača Rečnika, traže svojih 564 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Epolog: Ristić je pravosnažnom presudom izgubio spor. Umesto očekivane presude u svoju korist, sud ga je, povrh svega, obavezao da plati troškove spora od 40.000 dinara!

Ristić je ceo predmet upakovao i poslao Ministarstvu pravde. Potpisao ga je sa: Rab Božji David Štrbac.

„Znam da otuda nikakav odgovor neću dobiti. No, napisao sam to čekajući voz za Evropu, svestan činjenice da je srpsko pravosuđe spopao najteži oblik karcinoma za koji ni Evropa nema lek. Zato nam Brisel stalno menja ovaj red vožnje“, ironično kaže Ristić.



  • Ostavi komentar