Saučešće Gradu Vranju

Eko Taxi Vranje

Neutvređnog datuma u periodu od 14.01. do 17.01.2017. godine nastupila je zadesna smrt starice u jednoj ulici u Vranju. U saopštenju za novinare piše da je rođena 1935. godine i da je po zanimanju penzionerka.

Pokojnicu  je pronašao poštar, koji je trebalo da joj uruči penziju. Imao je šta da vidi. Na sred sobe, preminula starica.



Komšije su ćutale, jer baka očigledno nije kafenisala sa njima.

Pojedini su tiho izgovarali da je bila nekako „čudna“. Nije se družila, ćutala je, a i niko nije znao da kaže da li ona ima naslednike.

Nije li ovo malo čudno za Vrnje. Obično u ulici u kojoj živimo svi sve znamo o komšijama.

Elem, poštar je obavestio policiju, izvršen je uviđaj na osnovu ovlašćenja dežurnog javnog tužioca Višeg suda u Vranju. Pozvan je mrtvozornik koji je prilikom pregleda konstatovao ukočenost pokojnice, i dao usmenu izjavu da je smrt nastupila dva do tri dana ranije u odnosu na dan pronalaska pokojne starice. Rekao je, takođe, da na telu pokojnice nema nikakvih vidnih povreda, koje bi ukazivale na nasilnu smrt i da je smrt najverovatnije nastupila usled trovanja ugljenmonoksidom pri paljenju vatre na sredini sobe i prisustvom otvorenog plamena.

„Pri paljenju vatre na sredini sobe“!

Zato tužilac nije naložio obdukciju pokojne bake. Čeka se da mrtvozornik nakon pisanog izjašnjenja, viši javni tužilac donese odluku.

U takvim situacijama, kada se ne javlja nijo od familije, obaveštava se JKP „Komrad“, čija je obaveza da preminulo lice transportuje u mrtvačnicu Zdravstvenog centra. A, da nema ništa džabe, govori postupak nadležnih iz Komrada koji su Višem sudu u Vranju ispostavili račun za prevoz starice iz Vranja u Vranje, u iznosu od 12.800 dinara.

Pa šta toliko košta?

Gorivo, gas, rad na terenu, šta!?

Ne znam.

Jedino znam i to je zvanično, da Viši sud ne može po zakonu da plaća prevoz pokojnika. Verovatno se svi pitamo, a ko treba? Da ne bi lutali, tamo-ovamo, zakon kaže ovako:

Sahranjivanje umrlog, dužni su da obezbede njegovi srodnici, odnosno lica koja su prema važećim propisima dužni da umrlog izdržavaju, ili o njemu staraju.

 Takvi se nisu javili.  

Ukoliko ne postoje takva lica, sahranjivanje će izvršiti preduzeće koje vrši poslove pogrebne delatnosti i uređivanje i održavanje groblja ili nadležni organ opštine u mestu u kojem je lice umrlo.

Nije li Komrad to? Zakonodavac, takođe, predivđa da troškove sahranjivanja snose lica koja su bila dužna da umrlog za života izdržavaju i o njemu se staraju, a ako takva lica ne postoje, troškove shranjivanja snosi opština na čijoj teritriji je umrli imao poslednje prebivalište.

Opština koja je obezbedila troškove sahranjivanja umrlog ima pravo na naknadu troškova od lica koja su bila dužna da obezbede sahranjivanje, odnosno iz zavostavištvine umrlog.

Starica je u mrtvačnici.

Niko se ne javlja od srodnika.

 Znači sahranu bi trebalo da obavi Grad Vranje.

A, zna li Grad Vranje da je preminula starica i da je u mrtvačnici do daljeg?

Zna, kažu pouzdani izvori.

Zna?

Pa, zar nije dostojno čoveka da bude dostojno i sahranjen.

Dragi Gradu, primite duboko saučešće povodom smrti osamdesetogodišnje starice, i obavite čin sahrane.

Valjda je za 80 godina života ova baka kakvu god narav imala, to zaskužila.

Amin!

 

           

 



  • Ostavi komentar