Dakle, da li je u ovoj zemlji sneg padao pre 10, 20 ili stotinu godina. Naravno! Da li je padao ’41., ’48., kada nam je bilo teško? Pa, jeste, naravno! Ko je zaboravio, da ga podsetim: i prošle godine u ovo doba je padao sneg!
Jesu li pojedinci u ovoj zemlji, sve ovo vreme živeli negde drugde – na Kubi, u Kini, na Havajima…?
Da li je u ovoj zemlji sneg nekada padao u julu ili avgustu? Nije! Sneg u januaru, vejavica i snežni nanosi, temperature daleko ispod nule, led i klizavi putevi…nikada nam se nisu dogodili u julu ili avgustu.
Čemu onda vanredna situacija? Šta je to „vanredna situacija“? Moramo li svake godine u ovo vreme da dižemo pola države na noge? Moramo li da aktiviramo sve raspoložive službe, na hiljade ljudi, da pokrenemo mehanizaciju?
Ok. Neka bude: imali smo vanrednu situaciju. Proveli smo se kako smo se proveli. Valjda smo nešto i naučili?
Tombe la nege… (Tomb la než…), što bi rekao Salvatore Adamo. To je jednostavno priroda tako uredila.
Sneg nije politika. Sneg nije stranačko pitanje. Padanje snega nije dogovoreno na Gradskom veću…Kladim se u šta god hoćete da će sledećeg januara ponovo da pada sneg. Temperature će ponovo biti ispod nule, biće hladno, biće mraza i poledice.
Vreme je da se sada dogovorimo, da svima bude jasno.
Morbidno je, neukusno, do zla Boga naopako, da ponovo u januaru naredne godine, formiramo štabove i uvodimo vanredno stanje, zbog nekih koji ne znaju šta je lopata za sneg i koji nisu počistili ni sopstveno dvorište. I štoje još apsurdnije, da buldožerima i čistačima snega, raznosimo hranu i lekove po udaljenim selima.
Ni zemlji, ni nama njenim građanima, nije do šale. Dozovimo se pameti.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.