Teodor

Eko Taxi Vranje

Sitnim koracima, stidljivo i nesigurno počinjemo da ličimo na ljude. Možda. U ovom našem društvu, u kome se sve posmatra iz prizme lične koristi i gde zbog svake sitnice tražimo razlog, neretko banalan, da nekoga kompromitujemo i obezvredimo, dese se i ovakvi primeri. Kad se ne gleda samo materijalno, nego vas prodrma i sujeta, i šta će reći drugi, i osećaj krivice. I – date otkaz. A, opet se nađe neki hipokrat da laje. Eee, Srbima se stvarno ne može ugoditi.

Reći ću vam o čemu je reč, pa vi razmislite i procenite. Već smo na našem portalu pisali o tome da je sin lokalne većnice za socijalu dobio posao kuvara u Centru za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, projektu finansiranom od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. A, što je još zanimljivije – ona je, pored funkcije većnice koju obavlja, i sekretar Centra. Doduše u fazi mirovanja. Prevedeno na jezik shvatljiv nama – mama je bila nadređena sinu! Kvaka 22.



Većnica se branila tvrdeći da ni na koji način nije uticala da njeno dete dobije posao na ovom konkursu, a dala je i jedan prilično konfuzan odgovor: „Moj sin je kuvar, a Centru je bio potreban kuvar i tako su ga angažovali“. Da li se među ostalima koji su dobili posao preko projekta krio, možda, još neki kuvar? U pitanju je 36 ljudi, moguće je. Pitam se, pitam.

Rekla je još i da odgovorno tvrdi da u slučaju radnog angažovanja njenog sina nije prekršen nijedan zakon niti povređena procedura. U redu. Možda, zaista, nije.

No, pozitivno sam reagovao kada sam čuo odgovor njenog sina. Mladić je, na iznenađenje mnogih, dao otkaz! Verovatno ne želeći da se zasluge za dobijanje posla pripisuju njegovoj majci. Hoće čovek sam da se probije u tom svetu i ja apsolutno podržavam ovakav potez. Mada, možda je moja percepcija pogrešna. Ostavljam prostor i za kritiku mog viđenja stvari.

Ima i onih koji na gest gledaju sa sumnjom. „Učešće u projektu završava se do Nove godine, lako je njemu da sad da otkaz“, mogu se čuti čaršijske priče. Bili komentari zlonamerni ili ne, na ovo sam mislio kad sam pri vrhu teksta napisao da počinju pozitivno da me iznenađuju postupci naših ljudi. Valjda nisam navikao.

Običan narod, neupućen u gradska dešavanja, reći će da je mladić radno angažovan na poslu kuvara jer je njegova majka član Gradskog veća. To se od naroda i očekuje. Brine ipak to što ni sam Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, kao uostalom ni Ministarstvo za rad i zapošljavanje nisu uradili ništa da spreče sumnju u moguću zloupotrebu i doveli u pitanje integritet zapošljavanja. U ovom slučaju, kao i godinama unazad.

A, verovatno je da ćemo i ubuduće biti svedoci sličnih dešavanja, dilema i polemika o tome kako u Vranju doći do posla – partijskom linijom, „porodičnom“, pobratimskom, ili kakvom drugom. I sumnjaćemo, svaki put, s pravom. Jer, Teodor, uz sve sumnje, ipak je samo izuzetak.

 

 



  • Ostavi komentar