Majke

Eko Taxi Vranje

Vranje, prema onome kako trenutno stvari stoje, nema para za pomoć majkama novorođenih beba. Ta informacija našoj redakciji indirektno je potvrđena iz Odeljenja za zdravstvenu, socijalnu i dečju zaštitu.

Dakle, ne samo da se mladim mamama ovim poručuje da novca nema, već im se perfidno smeju u lice. Zašto? Zato što se novac uplaćuje „kad se, i koliko ima, zbog pristiglih obaveza koje su došle na naplatu.“ Pa, zar ne beše da majke i deca nikad ne smeju da oskudevaju? Za njih uvek „mora da se ima“. Tako su nas učili u predizbornim, marketinškim i kojekakvim drugim kampanjama, i time dojili – ovi na vlasti, zdravstveni radnici, pravnici, ma – svi!



Apsolutno se slažem. I treba i mora da se ima! I za lekove. I inkubatore za bebe. I za lečenje bolesne dece čiji roditelji nisu u mogućnosti da plate skupe operacije u inostranstvu. Zar nam nisu dovoljne opomene tragično preminula deca, koja su nas zbog nemara lekara i nedostatka vremena i para prerano napustila?

Ponovljena je i do sad bezbroj puta izrečena mantra o blokadi računa. I to bi i imalo nekog smisla u ovom našem razularenom društvu, da se ljudima ne serviraju informacije koje su lako proverljive. Blokada računa, a ovamo se za druge „potrebe“ (naravno, „neophodne“) izdvajaju bezobrazno velike pare.

Elem, većina tih majki se služi internetom i ima televizore u kući. Pojedine kupuju i novine. I mogu da pročitaju i čuju da se, nota bene, za kićenje centralnih gradskih ulica uoči novogodišnjih i božićnih praznika izdvojilo 500.000 dinara. Da bar ovo što je učinjeno vredi tih para… I mogu samo da se žderu.

Miljana Veličković, majka: Čekajući 12.000 dinara

Rečeno nam je i da ne postoji zvaničan datum za uplate novca majkama, kao i da bi isplate bile redovnije da nisu pristigla tolika dugovanja koja nisu plaćena. Već je naš portal pisao o ovom problemu i slučaju Vranjanke Miljane Veličković, majke dvoje dece, koja čeka na jednokratnu pomoć.

U članu 1. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. Glasnik RS“, br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009) navodi se da finansijska podrška porodici sa decom, između ostalog, obuhvata i „poseban podsticaj rađanju dece“.

Kako nas, bre, podstiču da rađamo i pravimo decu?! Ukidanjem jednokratne finansijske pomoći „ako postoje bilo kakva dugovanja prema Gradu, sve dok građanin ne izmiri svoju obavezu“?

Miljana nije videla obećani novac. Još. A, i dalje čeka.

Eeee, živote, podignuti kreditu.

 

 

 



  • Ostavi komentar