Moram da priznam da ne gledam informativne emisije na televiziji.
Ranije sam još i bacio pogled, ali kad sam video kako to braća Hrvati rade, pao sam u depresiju, i ovaj srpski amaterizam me baš nervira.
Moram li da kažem da među tim silnim programima koje ne gledam najviše izbegavam RTS, ili se to podrazumeva, kod svakog čoveka koji iole drži do sebe?
Al’ prevarim se neko veče i pogledam – morao sam posle da popijem neki aksiolitik, da ne poludim.
Da li je moguće da tamošnji urednici u 40 minuta dnevnika koji gleda čitava Srbija nemaju ni jednu jedinu lošu, ili bar negativnu vest?
Sve to pršti od lepote – otvaraju se fabrike, Vučić je u svakoj pvoj vesti, svaka im počinje sa „Vučić je…“, na Kopaoniku pada sneg a mi se pripremamo za zimovanje, i znamo šta se dešava u Peruu i oko Trampa, ali pojma nemamo kako stvari stoje u Zaječaru ili Kragujevcu.
Užas jedan! Ono boli koliko je neprofesionalno, politički bedno, ljudski mizreno. I kažem, u pravu sam što ne gledam, bar mi mirna glava, da ne kidam živce.
Ali ne lezi vraže, sutra mi stigne račun za struju, sumnjivo visok.
Prelistavam ja i bistrim da vidim o čemu se radi, kad ono – pretplata za RTS, 150 dinara, to mi direktno ušlo u račun, nije ono oćeš – nećeš da platiš, nego automatski.
I tek tad se izneviram – pa ja to plaćam da oni mojim parama prave ONAKAV program. I tu puknem načisto.
Setim se kad sam ležao u bolnici, ima u sobi televizoor, ali samo RTS, pa sam bio prinuđen da pratim njihov program od jutra do sutra.
Tri puta menjaju vestu – ujutru, pa iste idu do podneva, pa onda u podne dodaju jednu dve nove, pa to ide do Slagalice, pa onda do besvesti puštaju treće, kao najnovije vesti.
Pa to ni RTV Vranje sebi ne dozvoljava. I ja to plaćam!
Strava jedna i užas, za koji ima jedno jedino rešenje – ugasiti.
Pa neka narod, ovaj i ovakav, gleda samo Pink i Hepi, i zbogom pameti.
Sramno je vreme Dragana Bujoševića na RTS-u, sraman je način na koji oni anesteziraju već uspavani narod, sramno je sve što se na bilo koji način dootiče RTS-a i njegovog programa.
Da zlo bude gore, sve su to imena srpskog novinarstva, ljudi za ozbiljnim rejtingom iza sebe.
I oni nam prave tu čorbu koju sada kusamo, praznu i neslanu, ubeđujući nas pri zdravoj pameti da je to nešto najlepše što smo u životu probali.
I onda, nije Vučić kriv, niti su krivi Vučićevi mališani i sline.
Sami smo si krivi, sami mi plaćamo to iživljavanje koje se nad nama vrši, taj informativni genocid kome kraja nema.
A kad može RTS, što pa da ne može neki lokalni informativni princ?
Ima li ko da ih spreči?
A nama ostaje da ćutimo i plaćamo.
Čujem da ćemo posle Deda Mraza da plaćamo tri puta skuplje pretplatu na RTS.
I treba. Možda će otrovna šećerlemica koju primamo u ogromnim, ljudskom organizmu neizdrživim dozama, da bude još slađa, i time, očigledno je, daleko otrovnija.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.