„Da li si služio Vojsku?
Prijavi se za dobrovoljno služenje vojnog roka“.
Tako država Srbija, u programu Javnog servisa, poziva mlade, da se dobrovoljno priključe Vojsci Srbije.
Kakvu poruku ovim pozivom šaljemo svojim građanima, kakvu međunarodnoj javnosti, a posebno stranim donatorima?
Da li je Srbija zaista rešila sve svoje vitalne državne probleme, pa joj je ostalo samo još – vojno jačanje?
Da li ovim pozivom i planovima o jačanju vojnog faktora, Srbija jača ili slabi svoju lidersku poziciju na Balkanu i regionu?
Napokon, koliko će poreske obveznike da košta još nekoliko hiljada dobrovoljaca u Vojsci Srbije?
Da bi čovek odgovorio na ovih nekoliko pitanja, nije mu potrebno da bude ni političar, ni vojni stručnjak, ni vojni analitičar.
U svim jezicima, svim ideologijama i na svim meridijanima, vojska ima samo jedno značenje.
Na domaćem bunjištu, za patriote po zanimanju (ko o čemu, baba o uštipcima), ovaj poziv ima najviši nacionalni interes.
Oni, drukčije programirani građani moraju da se zapitaju da li je to ekonomski posrnuloj Srbiji najprioritetniji zadatak.
Ima li ona važnija posla od stvaranje nove, vojne sile na Balkanu?
Vani, (ne)prijateljima u svetu, ništa nije jasno: prvo smo broj profesionalnih vojnika doveli u međunarodne okvire i standarde, a sada ga opet povećavamo.
Valjda zato što na međunarodnom planu Srbija nema značajnije brige od jačanja vojske.
Sa ovakvim pozivom, budućim investitorima se šalje jasna poruka.
Posle nje, džaba Vučiću da kleči na kolenima i moli za nova radna mesta, jer je svet kroz istoriju iskusio da, „kad na Balkanu progovori oružje, razgovoru nikad kraja“.
Na našu bližu prošlost podseća nas aforističar Bojan Bogdanović svojim crnjakom: „Život je napisao roman o Bosni.
Pola tiraža je planulo, a pola razgrabljeno“.
Na Balkanu jeste košmar.
Sa manje ili više intenziteta, on traje od raspada Jugoslavije.
Ipak, za poziciju „lidera u regionu“, (kako nam tepaju naši političari), svet će teško prihvatiti onoga ko jača vojni faktor, jer to u prevodu uvek znači zveckanje oružjem.
Posebno je pitanje koliko će „dobrovoljno služenje vojnog roka“ da košta poreske obveznike, jer ti momci neće tamo ići da bi bili gladni, žedni, bosi i neodeveni.
Ipak, ako se oni odriču šest ili više meseci života u korist države, zašto ih ne pošaljemo u neku fabriku ili na njivu, pod istim uslovima, da tako jačaju odbrambenu moć Srbije.
Dakle, isto, ali malo drugačije.
To bi za državu Srbiju i njenu lidersku poziciju na Balkanu, bio daleko korisniji i međunarodno priznatiji projekat od ovog.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.