Više me ne iznenađuje narav našeg naroda.
A, govoreći o karakteru Vranjanaca, ovog puta bih se fokusirao samo na prodavce, kao posebnu sortu ljudi.
Umeju oni posebno da stanu na žulj kupcima, bez obzira što im od mušterija zavisi egzistencija.
Zdrav razum nalaže da bi ti prodavci trebalo da budu ljubazni i da ne lažu svoje kupce. I, nisu to one laži koje nemaju težinu i kojima se svako od nas služi na dnevnoj bazi zarad opšteg dobra i mira u kući.
Ne.
To su trikovi koje oni koriste svakodnevno, te kupac, i ne osvestivši se, umesto kusura dobije žvaku.
U pekarama, na primer, iz meni nepoznatog razloga, oni/one tvrdoglavo odbijaju da kažu istinu kada im postavim prosto pitanje: „Da li je burek svež“?
Slično je na pijaci.
Minule subote, pijačni dan, kolone formirane na gradskoj pijaci i u okolnim ulicama, ne nazire im se kraj.
Ljudi sa cegerima u rukama tumaraju, svako svojim poslom.
Krećem i ja kolicima kroz masu.
Primarni cilj: pronalaženje odgovarajuće paprike podobne za zimnicu.
Pronađem jednog prodavca, paprika mu na oko deluje lepo.
Džakovi su od po pet-šest kila, te sistemom eliminacije jedan uzimam u razmatranje.
One koje su bile sa spoljnih strana zadovoljavale su moje kriterijume.
Ali, šta je sa onima u unutrašnjosti koje se ne vide?
Svejedno, kupim jedan džak.
Kad sam stigao kući, ostajem razočaran sadržajem unutrašnjosti vreće.
Paprika skoro da nije za upotrebu.
I dalje su u većini oni kojima je cilj isključivo zarada.
Da li je ovom prodavcu na pijaci palo na pamet da ja više nikada neću poželeti da kupim robu koju on tako posvećeno reklamira, sve bez uporišta u realnom kvalitetu proizvoda?
Sumnjam.
Takvi smo mi Srbi, sve je kod nas od danas do sutra.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.