Miševi

Eko Taxi Vranje

Bila je još jedna Skupština, a na njoj baš ništa novo.

Sve brojnija vladajuća većina očas je završila posao, čak i ne skrivajući koliko im je on dosadan i suvišan.



Ovaj detalj dovoljan je da pokaže kako SNS shvata vlast – kao nešto što im je dato na plodouživanje, gde javnost, razmena mišljenja i sloboda govora nemaju šta da traže.

Samo, pitanje je drugo i drugačijeg kova – čemu sloboda govora, ako nema ko da je iskoristi?

Što naprednjaci ćute, to u redu, nije im mnogo ni do priče.

I ja da se zadužujem 200 miliona pokrio bih se ušima i gledao u zemlju, bez namere da dignem pogled bar dok me crvenilo ne prođe.

Ali, vranjskoj skupštini nisu samo oni ćutolozi sa razumevanjem, ćute svi, pa tako rasprava teče glatko, takoreći bez rasprave.

Projektovanu slobodu govora nema ko da koristi, i ne čine to ni SPS, ni DS, pa čak ni onaj jedan nezavisni odbornik.

Čudo jedno?

Što je to tako, kad ima baš šta da se kaže?

Eto, baš im se lepo napljuvaše naprednjaci SPS-u u lice što kao pojma nemaju da troše pare, pa će zbog toga da leže robiju, jednom kad se Vučić probudi iz kosovskog sna.

A ovi – ništa, ma ni reč.

I još podržali, dizanjem ruku, rebalans budžeta koji znači novo zaduživanje od 200 miliona, uz još 200 koje niko pojma nema gde će da nađe.

Pa izbor direktora ustanova…

Čudo jedno od anonimnosti, neupućenosti i uopšte nedostatka bilo kakve ličnosti, karijere ili bilo čega sličnog, čast, naravno, izuzecima.

I niko ništa, samo Nela Dimitrijević par rečenica.

Pa gde je ta Demokratska stranka?  

Kako iznenada nema šta da kažu ni Boban Stamenković, ni Pera Janković?

Čemu danas u Vranju služi DS?

I kome?

Što su se kandidovali kad su misli da ćute kao zaliveni u skupštini?

Pa i taj SPS.

Od njih nije za očekivati da budu neka vajna opozicija, nikad ljudi to nisu bili, pojma nemaju kako se to radi, ali opet – ni reč?

Ajde pa oni, hoće ljudi u vlast, pa će da tule glave hteli ne hteli.

Al’ demokrate?

Šta oni čekaju?

Da neće i oni u vlast kad im prođu stranački izbori?

I tu se dolazi u koren problema – svi bi u vlast do jednog, i taj scenario, kako se vidi, vrlo je blizu.

Naprednjaci bi ih sve primili, što da ne, ovi bi ušli za malo parče vlasti, ali parče, i ćao.

Tako bi se prvi put u istorji demokratije, onoj svetskoj, javila jednoumna skupština koja onda i nema potrebe da postoji.

Dovoljan je sastanak šefova odborničkih grupa, tu se sve lepo dogovore i ćao, kakva skupština, kakvi bakrači, kakva televizija Vranje.

Ono, smešno je, ali istinito, ovo je nekako i najrealniji scenario za budućnost.

Šema je jasna, a cilj je izbacivanje javnosti iz procesa odlučivanja u njeno ime.

Tome se, naravno, treba odupreti.

Svi se pitaju kako, a odgovor je samo jedan.

Znaćete ga, samo će vam se kasti kad sledeći put držite glasački listić u rukama, bez jasne ideje šta biste sa njim.



  • Ostavi komentar