Ovo je SMS prepiska koju sam jednog dana ovog avgusta imao sa vlasnikom vranjskog restorana.
Prvu poruku ja šaljem njemu:
– Poštovani, ne mogu da verujem: u REPREZENTATIVNOM objektu čiji ste vlasnik, od bogate lepeze crnih vina, vi NUDITE SAMO „Medveđu krv“.
Ja ću da progutam ovu knedlu, ali (ime vlasnika restorana), ne dozvolite da sa ovom „ponudom“ u tvom i mom Vranju dočekaš nekog Nišliju, Beograđanina…ili ne daj Bože – stranca.
Verujem da je ovo samo tvoj trenutni peh.
S poštovanjem, (nije potrebno da vam se predstavim).
Minut dva kasnije, vlasnik odgovara:
– Sve po želji mušterije, od njih zavisi šta je domaćin zahtevao i za koliko para to i ima na ponudi, to je resoran za organizovana slavlja i tu ima u ponudi samo ono što je po dogovoru!
Ako želite nešto bolje i o svom trošku, izvolite u naš restoran koji radi a la kard (sledi adresa restorana). poz.
Nadajući se da se nismo razumeli i da će vlasnik restorana, poštujući gosta, spustiti loptu i makar prećutno ponuditi kompromis, šaljem novu poruku u nameri da mu objasnim ono što se podrazumeva.
– Poštovani gospodine, tražio sam da platim dva deci kvalitetnog crnog vina.
Znači li to da je po sredi MOJA GREŠKA?
Verovali ili ne, vlasnik brže-bolje odgovara ovako:
– Tako nekako, jer morate da razumete da u tom lokalu nemamo slobodnu prodaju, nego samo po dogovoru i odabiru slavljenika.
E, tada su mi stvari postale jasne: kod tog vlasnika, i u njegovom restoranu, svaki gost, čak i za svoje pare, nema šta da izvoljeva.
Ono zlatno trgovačko pravilo da je „gost uvek u pravu“ kod njih jednostavno, ne važi.
Nemajući kud, priznao sam grešku i prihvatio pravilo da u tom restoranu, koga bije dobar glas, ako me nekada noge nanesu, budem pristojan i lepše vaspitan.
Zato vlasniku šaljem poslednji SMS.
– Hvala. Da si mi živ i zdrav.
Uz napomenu da tvoj stav nije ni poslovno ni ekonomsko pravilo.
Dakle, priznajem: napravio sam grešku što sam u jednom REPREZENTATIVNOM restoranu u Vranju tražio da piće platim svojim novcem.
Gazda naravno odgovara, ali ostaje dosledan.
Savetuje mi da se manem glupih poslovnih standarda.
Štaviše, na kraju mi šalje i pozdrav što sam razumeo njegovu poslovnu filozofiju.
– Hvala i vama na razumevanju, a ako ste već pozvani kao gost na slavlje, ispoštujte tog slavljenika-cu i batalite telefon i poruke nego se opustite i uživajte.
Veliki pozdrav za vas i vaše društvo gospodine – napisa on.
Dakle, inat je vrhovni gospodar srpskog bića.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.