Nedavno sam na jednom portalu pročitala članak „Koncentracioni logor Veterinarske stanice- Vranje bez dežurnih veterinara“.
Većina će pomisliti da su mnogo veći problemi životi ljudi, dece, socijalni slučajevi. Koga je još briga za pse lutalice ili napuštene pse?
Nisu li to bića koja kao i mi imaju pravo na život?
Elem, u članku koji nikog normalnog ne može ostaviti ravnodušnim, piše da je azil u Davidovcu logor za pse.
Tamo, kako je navedeno, nema dežurnih veterinara, postoje samo kavezi za umiranje.
Do detalja se opisuje kako jedan ulični pas cvili od bolova, jer mu je prilikom deportovanja povređena prednja noga.
I ništa, niko mu ne pomaže.
Godinama unazad u Vranju grupa od desetak žena zajedničkim snagama pomaže psima lutalicama da prežive.
Znaju kako je u Azilu u Davidovcu. One su često zbog toga izložene uvredama, psovkama i pretnjama.
Nedavno su odlučile da formiraju Udruženje za zaštitu životinja „Borba za život“ kako bi lakše „delovale“.
Zatražile su prijem kod gradonačelnika u nameri da ukažu na problem i zatraže da se izgradi prihvatilište za napuštene pse.
Kažu da je Milenković obećao da će nakon izvršene javne nabavke odrediti na kom zemljištu će biti izgrađeno prihvatilište.
Daj bože!
Udruženje „Borba za život“ u Vranju planira da ostvari nekoliko značajnih ciljeva.
Prvi je rešavanje problema vlasničkih pasa i mačaka. Program bi se realizovao u saradnji sa lokalnom samoupravom, Veterinarskom stanicom i JP „Komrad“.
Naime, značajno je da se obavi registracija vlasničkih pasa i mačaka, čipovanje i edukovanje vlasnika o odgovornom ponašanju prema životinjama. Tako bi se napravila baza podataka o broju vlasničkih pasa i mačaka.
Udruženje u svom planu i programu rada podrazumeva i obaveznu sterilizaciju kućnih ljubimaca kao i sprovođenje CNR programa.
To znači humano hvatanje napuštenih pasa, obavezna sterilizacija i vakcinacija protiv besnila, tretman protiv endo i i ekto parazita.
Svaki pas ili mačka treba da budu obeleženi i vraćeni na mesto odkle su na human način pokupljeni!
Jedan od najznačajnijih ciljeva je edukacija dece u vrtićima i školama o odgovornom ponašanju prema vlasničkim psima, ali i psima lutalicama.
Toga u obrazovnom sistemu Srbije, nema. Deca se uče da beže od napuštenih i uličnih pasa i na taj način ne gaje osećanje ljubavi prema životinjama.
Ona se plaše, što nije dobro.
I najznačajniji cilj je izgradnja humanog prihvatilišta.
Možda zvuči suludo, ali u velikom broju zemalja takva prihvatilišta mogu biti otvorena za posetioce.
Kada bi se slično izgradilo u Vranju, možda bi se ljubitelji životinja odlučili i da udome neko štene, psa ili mačku.
Udruženje „Borba za život“ se nada tome.
Članovi udruženja bi najviše voleli da na ulicama i trgovima grada nema ovoliki broj pasa.
Isto kao i ljudi koji psuju pse, ophode se prema njima kao da nisu živa bića, još samo kad bi znali zašto to rade.
Suština je u neshvatanju da svako ima pravo na život, zar ne?
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.