Poslao me Soroš da špijuniram Marka

Eko Taxi Vranje

Tog tipa viđam u Vranju dva-tri puta nedeljno.

Uvek me, bez moje saglasnosti, „vodi“ u Miloševićevo „vreme smrti“, kada je „domaće izdajnike“ mrak mogao da proguta za čas posla kao kolateralnu štetu.



Svako viđanje podseća me na avgust 1998.

Ta, priča ide ovako: mom drugu su, za nekakav događaj, bile potrebne dve flaše viskija.

Odvezao sam ga do fri-šopa na graničnom prelazu Čukarka.

On je otišao u kupovinu, a kako nisam imao pasoš kod sebe, ostao sam na parkingu da ga čekam.

U maloj šetnji peronom, zadržah se ispred prostorija pošte, čitajući okačena obaveštenja.

A onda, policijski prepad.

Oduzeli su mi ličnu kartu i sproveli me nadležnima na postupanje.

Čekajući da dođem kod drugova na red, sabirao sam se i oduzimao.

U trenutku mi se „upalila lampica“, pa sebi rekoh – kreeeteeenuuu!

Skoro da sam zanemo od straha: pa ja sam se muvao u teritorijalnoj zoni uticaja Marka Miloševića.

Tog Marka, koji je, noseći gajbe, napravio finansijsku imperiju.

Tu na Čukarki, preko puta Pošte, nalazio se njegov zabran.

Samo su „upućeni drugovi“, policija i carina, znali da je kroz njegove papire svakoga dana prolazilo nekoliko stotina šlepera sa cigaretama, naftom i raznom akciznom robom.

Prisetih se: jednoga dana je bacio oko na fri-šop na ničijoj zemlji, čiji je vlasnik bio  izvesni Zabunović.

Sutradan su ga buldožeri sravnili sa zemljom, a za nekoliko dana tu je sagrađen novi.

Vlasnik mu je bio Markov veliki prijatelj i poslodavac iz mlađih dana Vlada Kovačević Tref, čiji je „Interspid“ jedini imao dozvolu vlasti za uvoz cigareta.

Tako je finansijsko carstvo zvano Čukarka, dobila dvojicu gospodara.

Ali, kako ne biva „jedno carstvo, a dva gospodara“, februara 1997. Tref je likvidiran.

Njegov ubica nikada nije otkriven, a Marko Milošević je postao apsolutni gospodar Čukarke.

Naređivao je kada će sunce da zađe, a kada da izađe.

Ispostavilo se tako da sam ja iz Vranja došao tu da ga špijuniram.

Biće da su me poslali Soroš, Medlin Olbrajt, američki NDI, neka strana agentura – da prikupljam podatke za potkopavanje porodice Milošević.

Nadležnima sam dao i potpisao izjavu, a onda su me drugovi „ljubazno“ ispratili.

Da te noći ne bih eventualno „spavao“ u crnoj kesi, u Vranju sam noć proveo na lokaciji „iks“.

Sutradan mi je poštar doneo prijavu.

Proces protiv mene je potrajao godinu-dve.

A ovaj tip s početka teksta, tada i kasnije, bio je važna čivija kod Marka Miloševića.



  • Ostavi komentar