Zalalavanje provincijskog džepa

Eko Taxi Vranje

Odavno je rodna gruda nas u unutrašnjosti prozrela da smo glupi i naivni, da ćemo za nju i ako ne treba poginuti i nikada se ni za šta nećemo buniti, pa ovih dana samo zalalava šaku po našem plitkom provincijskom džepu ne bi li iskamčila još neku kopejkicu od građana koji pune lokalne budžete.

Najnoviji hit stiže u vidu najave (nacrta Zakona o finansiranju lokalnih samopurava) da će od naših gradskih i opštinskih budžeta u unutrašnjosti država ubuduće štrpkati umesto dvadeset čak pedeset odsto prihoda od poreza na zarade i da ćemo mi u Vranju, Pirotu, Kraljevu ili Zrenjaninu biti za trideset odsto siromašniji nego dosad.



U prevodu – više stotina miliona dinara godišnje manje po osnovu tzv. ustupljenih prihoda.

I isto toliko više za državu, da ne kažem Beograd.

Kontam da s našim učešćem u srpskoj realnosti 21. veka nešto ozbiljno nije u redu, ali da li treba tek tako da pređemo preko nečega što bi ugrozilo likvidnost, infrastrukturne projekte, funkcionisanje našeg grada itd, itd.

Porez na zarade, kažu, donosi u proseku 36 odsto tekućih prihoda lokalnim samoupravama, a u pojedinim gradovima i više od 50 odsto.

Pa, šta ćemo mi u provinciji ako to stvarno uzmu zlotvori?!

Ne sme se zaboraviti da smo u međuvremenu dobili dobile nove obaveze kao što je briga o gradskoj apoteci (uskoro i domu zdravlja), dakle ustanova sa neodrživim sistemom finansiranja i dugovima, pa potom poslove iz oblasti vanrednih situacija, komunalnu policiju i drugo.

Možda niste čuli, ali lokalne samouprave će morati da nekako nadoknade taj manjak u budžetima koji se najavljuje jer imaju preveliki broj nadležnosti koje moraju da finansiraju.

A zna se kako se to radi, zalalaće šaku po džepu poreskog obveznika; mene, njega, vas.

Najavljuje se već povećanje poreza na imovinu koji i onako povećavaju svake godine; pa veće lokalne takse; pa možda i češće registrovanje vozila.

Priča se i da je moguć scenario da se takozvana firmarina i naknada za ekologiju koju su dosad plaćali zagađivači na području gradova i opština, prebaci kao poreska obaveza na fizička lica.

Pitanje je šta mi činimo da to sprečimo.

Odgovor je – ništa!

Kad će ta decentralizacija?

Nikad!

Hoćemo li naše pare?

Nećemo!

Briga nas.

Osim nekoliko gradonačelnika (nisu iz SNS) koji su malo podigli glas, sve ostalo je dobro prepoznatljivo provincijsko tihovanje.

Narod ćuti, niko glas ne podiže, ne pada nam na pamet da izađemo na ulice naših gradova i opština i pobunimo se protiv pretećeg zuluma.

Treba svi da zastanemo i da se zamislimo – zar nas nije sramota što smo takvi Srbi?!

Što izbegavamo da se susretnemo sa našim realnim egzistencijama i što ne pokušavamo da izađemo iz psihozatočeništva naših „velikih“ vođa.

Što ćutimo kad nam uzimaju naše.



  • Ostavi komentar