U poslednje vreme nailazim i na neke pozitivne primere koji počinju da mi vraćaju veru u ljude.
Prosto poverujem da Srbija ima želju da načini odlučujući korak ka toleranciji i podršci ugroženim pojedincima ili grupama.
Ili, da se lati rešavanja nekog globalnog problema.
Moram priznati da sam bio pozitivno iznenađen kad sam čuo da se Vranje priključilo kampanji protiv trgovine ljudima.
Da ne ispadne da se osim nasilničkog ponašanja, pretnji, ucena, reketiranja, paljenja automobila i diskoteka baš ništa pozitivno ne dešava.
Problem trgovine ljudima je globanog karaktera i zahteva sagledavanje šire slike.
Pojedinac u ovoj borbi nema šta da traži, to je unapred izgubljena bitka.
Suština je u angažovanju i mobilizaciji što većeg broja instanci i njihovoj međusobnoj saradnji.
Opet, da bi se to ostvarilo neophodno je, između ostalog, mito i korupciju svesti na minimalu, ali onda ulazimo u začarani krug iz kog je teško izaći.
Čak i ekonomski mnogo jače i socijalno razvijenije države od Srbije se bore da izađu na kraj sa svojevrsnim kancerom modernog doba.
Ozbiljnost same organizacije obeležavanja Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima me je iznenadila.
Volonteri su na više mesta u gradu zainteresovanim sugrađanima pružali informacije o samom fenomenu, rizičnim situacijama koje mogu dovesti do problema, kao i o adekvatnim merama opreza.
Uzmimo samo kao primer ekspanziju društvenih mreža, čisto da ilustrujemo odakle, verovatno, ponajviše preti opasnost.
Empatija, to ovom „nebeskom“ narodu fali.
Saosećanje i briga za prava i potrebe drugih.
A ne da, kao što imamo običaj, poput nojeva zabijamo glavu u pesak.
A, problemi su i dalje tu, te ostaje pitanje da li ćemo se maći sa mrtve tačke i ustalasati „mrtvo more“ ili ćemo nastaviti da plovimo vodama inertnosti i sivila.
Bez želje da pomognemo sebi, a kamoli drugima.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.