Nestajanje i nastajanje

Eko Taxi Vranje

Čak ni oni koji su gajili nekakve nade da bi se stanje u zdravstvu moglo promeniti nabolje, kada je 2013. godine krenula podela ZC Vranje na Bolnicu i Dom zdravlja nisu mogli da pretpostave dokle će sve to da dođe samo jedan izborni ciklus kasnije.

Nije sigurno, ali u vranjskom zdravstvu trenutno ima četiri glavna i sijaset doglavnih direktora, tako da im se čak ni broj ne zna.



Najnovija vladavina zakona dogodila se imenovanjem naprednjaka Dragana Djošića, od strane Skupštine grada, za direktora DZ Vranje u osnivanju.

Nema lošo, osim što je Djošić uzeo otpremninu kad je odlazio iz istog tog DZ-a (ili možda nekog drugog?)

Lepo, nema šta – uzmeš pet šest ‘iljada evra, pa se ponovo zaposliš u istoj firmi.

Što se svi nisu ranije toga setili?

Ako to nije zabranjeno ljudskim, a sigurno jeste božjim zakonima.

Ali, da stvar bude zanimljivija, izvesni javnosti potpuno nepoznati Vladimir Stamenković, evo već tri godine tajni direktor ZC-a u nestajanju, imenovao je socijalistu Nenada Mladenovića na mesto upravnika DZ-a.

Mladenović je na to mesto imenovan umesto samog sebe, što je još jedan u nizu nonsensa koji prate čitavu priču.

I tako DZ sada ima dva direktora, a ne zna se koji je važniji.

Jer se ne zna da li je starija skupština ili direktor.

Najsmešnije u priči je da je Stamenković iz SNS-a, baš kao i Djošić, a postavlja socijalistu, čisto da zamuti vodu.

Takođe je za smejanje, ali ovo nije prvina čitave priče.

Do sada je pa ZC imao dva direktora – ovog u nestajanju, a aktuelnog gradonačelnika Slobodana Milenkovića u nastajanju.

Da li je Milenković podneo ostavku na tu funkciju ili je još u sukobu interesa?

Ovde je, pak, najzanimljivije što je oba direktora, i Stamenkovića i Milenkovića, postavilo isto ministarstvo koje deluje pri Vladi.

I sad, šta?

Jedna firma, a četiri direktora, od toga jedan čak i opozicioni.

Nema veze, i ova trojka iz SNS-a kao da pripada različitim strankama.

Treba znati da je ZC Vranje najveća lokalna fiirma sa oko 1.700 radnika.

Pa šta i ako ima četiri direktora?

Iako je mnogo, neće da se baci.

Još samo ostaje da se odgovori na pitanje – koji to šizofreni um upravlja lokalnim zdravstvenim poslovima, pa ovako postavlja direktore?

Igra liči na šah – ja povučem potez, pa ti, pa ja…

A nema igli, konca, vate, vode, o lekovima i da se ne govori.

Ali, ko to gleda, sad kad postavljamo direktore?

Ma koliko njih, na kraju krajeva. 



  • Ostavi komentar