Predsedniče, vrati pet hiljada evra

Eko Taxi Vranje

Prošle nedelje sam imao zanimljiv telefonski razgovor.

Pozvao me nepoznat, obrazovan čovek.



Podsetio me je da sačuvam identifikaciju kako bih se zaštitio ukoliko dođe do skandala.

Da interpretiram taj razgovor.

Čujem ja da predsednik jedne naše južne opštine bez po muke zapošljava ljude u lokalnoj samoupravi ili u javnim preduzećima.

Provereno!

I, tu uslugu naplaćuje 5.000 evra.

Ta radnja me je vrlo zainteresovala.

Ali, kako doći do njega, kako da mu kažem gospodine predsedniče doneo sam 5.000 evra? Nije to baš prijatno.

I tako, setim se da taj transfer evra, umesto mene, može da završi  jedan drugi predsednik opštine koga dobro poznajem.

Odem ja kod mog druga, predsednika opštine i uz kaficu mu ispričam zašto sam došao. Navedem i neke primere, kako je taj drugi predsednik, njegov kolega, za 5.000 evra zapošljavao neke ljude.

Moj drug je prihvatio da to učini za mene.

Njemu sam dao 5.000 evra, a on ih je odneo i predao tom drugom predsedniku opštine.

Ovaj uzeo novac i rekao da sačekamo.

Čekam ja bogami prilično dugo.

Ne zove me ni taj predsednik opštine, ni njegovi iz kabineta.

Dosadi mi, pa se ponovo obraćam mom drugu predsedniku opštine.

Njemu prosto beše krivo što ga zovem, jer je očekivao da je taj posao odavno završen i da ja već uveliko radim.

Reče mi da hitno dođem do njega.

Odem ja.

I da bi kod mene razbio sumnju da li je dao novac onom drugom ili ne, stavi me u njegova kola i pravac kod tog predsednika opštine koji zapošljava ljude za 5.000 evra.

Zove ga usput telefonom i dogovori sastanak.

Kod njega u kabinetu samo nas trojica.

Ovaj moj predsednik, pita onog drugog: „Pa, dobro, dadoh ti 5.000 evra i ti mi nešto obeća.

Što me zeznu i uvuče u ovako glupu situaciju?“

Ovaj se s puno poniženja prema nama dvojici nasmeja pa kaže: „Aman, polako.

Jeste, uzeo sam novac.

Obećao sam i sve će biti uredu.

Realizacija je u proceduri“.

Ubedi nas on i mi se rastadosmo.

Od tada je protekla godina i po.

Posle izbora stvari su se promenile.

On više nije predsednik opštine, pa verovatno kod nove vlasti nema dobre kanale da mi obezbedi posao.

Sad čekam da mi barem vrati mojih 5.000 evra.

Zato i pišem novinama.

Pročitaće valjda, pa da ga podsetim na tu ljudsku obavezu.

PS: Kada sam ovog nepoznatog čoveka pozvao telefonom, odgovorio mi je: “Da, ovo je moj broj telefona. Ovaj razgovor je snimljen u baznoj stanici. Ako budeš imao neprijatnosti, obelodanićemo sve“.



  • Ostavi komentar