Paučina crne rupe

Pričaju ljudi da je 6. oktobar u Srbiji zapamćen kao Dan paučine. Navodno, kad je Mlađan Dinkić ušao u Narodnu banku, te 2.000. godine, ne samo da je zatekao praznu državnu kasu nego je u njoj, kao u crtanim filmovima, bila i paučina, tek da jasno pokaže koliko je prazna. Posle se Mlađa falio drugarima o ovoj temi, pa su se svi smejali, iako im baš i nije bilo smešno. Nešto slično dogodilo se ovih dana vranjskim naprednjacima, samo što oni nisu zatekli paučinu u gradskoj kasi, nego rupu, crnu i veliku, u koju je i sam pogled opasan, a kamoli šta drugo. E ta rupa koju su zatekli duboka je najmanje 600 miliona, a oni hrabriji, koji su u nju ozbiljnije smeli da pogledaju, tvrde da je dno na čitavu milijardu daleko od vrha. I sad ide klasična priča – ko je kriv za ovoliku dubiozu? Što je pa to važno? Što je važno ko je zapalio  pozorište i da li je taj neko otkriven i streljan, kad teara nema pa nema? Isto tako i sa gradskom kasom – kriv je ko je kriv, ležaće neko robiju ili neće, al ona prazna pa prazna. Veliko je pitanje šta su naprednjaci očekivali da vide kad su prvi put otškrinuli vrata famozne gradske kase, koja u stvarnosti i ne postoji, nego je više neki imeginaran pojam, da radni čovek može da zamisli da opštinari ipak negde čuvaju pare. Šta su očekivali, kupove para, zlatne poluge, šta? Logično je da je kasa bila prazna, mada se rupi u koju sad niko ne sme ni da gleda malo ko nadao. I nije pitanje kolika je budžetska rupa, nego zna li nova vlast kako njome da manipuliše, da je hrani, održava i ne pušta da više raste.  Ono, kažu da je novi većnik za finansije, takoreći novi Dragan Spirić, isti čarobnjak kao i prethodnik. Godinama je radio u „Simpu“, firmi u kojoj i ne znaju šta znači reč „puna kasa“, pa će se čovek valjda snaći. Ali, hoćemo li mi ovde da slušamo žalopojke po čitav dan – nema jer su oni prethodni potrošili sve, i majkino i očevo nasledstvo. Pa šta su očekivali, da će nešto da pretekne i njima? To nikad nije bilo, i neće ni biiti. Prethodni su bili u još zajebanijoj poziciji – em su zatekli rupu, em nisu smeli da se žale jer su tu rupu napravili njihovi. Vidi se kolika je bila kad se sitnice, tipa „Tuša“, plaćaju i dan danas, četiri godine kasnije. Zato, nova vlast da prekine da se žali, i da krene jako u saniranje zatečenog stanja.  Da se vidi da li su kadri stići i uteći ili su spremni samo da stoje iznad beskonačne budžetske crne rupe i žale se na  zlu sudbinu koja ih je zadesila.