Koliko košta naprednjačka tišina na pozorišnoj sceni: Jović napravio POZORIŠTE na iznajmljivanje

Direktor pozorišta Nenad Jović za manje od dva meseca u 2022. godini uspeo je što nijedan njegov prethodnik nije, da potpuno i očigledno zauvek otuđi pozorište od grada.

Pozorište Bora Stanković Vranje u januaru 2022. godine više je funkcionisalo kao sala za razne proslave što gradske što private, nego kao jedan teatar kakav ovaj grad zaslužuje za 55 miliona dinara koliko se izdvaja godišnje za ovu instituciju.

Pa su tako građani Vranja ovog januara “bacilli” svojih 4,5 miliona dinara za ovu instituciju.

U toku prvog meseca ove godine, pozorište Bora Stanković izvelo je svega tri predstave iz svoje produkcije, što u proseku iznosi oko 1,5 miliona dinara po odigranoj predstavi.

Zahvaljujući Joviću i njegovoj politici Vranjanci plaćaju predstave kao da u njima igraju najveći glumci iz Rusije, Amerike i Engleske, a zauzvrat dobijaju pozorište na iznajmljivanje.

Jović je na vlast preko SNS-a došao 2016. godine, i naravno kao i svaki pravi napredni direktor pomislio je da pre njega nisu postojali ljudi, pa je tako uspeo da zaboravi Radeta Radivojevića, i to samo tri meseca nakon postavljanja njegove sliku u holu teatra.

Jović je uspeo da zaboravi godišnjicu smrti najvećeg direktora tog pozorišta, čoveka koji je teatar uveo u profesionalne i postavio ga u red prvih. Ali očigledno je i to u redu za Jovića, je on je kao i njegovi šefovi -prvi u novijoj istorji Srbije.

Ali to Joviću svakako nije dovoljno, jer on je direktor iz redova naprednjaka, a ne direktor pozorište. Jović nikada nije shvatio da je dužan da zbog građana Vranja, zbog njihovog novca koji oni izdvajaju za ovu instituciju, ne sme da zaboravi 126. godina postojanja pozorišnog života u Vranju.

Ali avaj!

Naravno da napredni Jović nije zaboravio da ode na SNS akciju i obuće svoj plavi “kostim” i istog trenutka postane Šonetova uzdanica i da zajedno sa svojim socijalnim šefom deli predizborne paketiće po gradu, ali Radoja Domanovića, Njegoša, učenike Gimnazije jeste, jer oni nisu njegovi, oni nisu nikada bili brži, bolji i jači.

I nije Jović zaboravio da obeleži sve godišnjice, jer je sala bila zauzeta proslavama gradskih oca. Ne, to je zbog potrebe Nenada Jovića da ne postoji ni on, ni teatar ni publika.

Jedno je sigurno, ili je Nenad Jović na mestu koje mu pripada ili pozorište nije u gradu kome je potrebno.

Ostaje samo ćutanje i zaborav, ostaje prazna sala i komercijalno iznajmljivanje, ostaje Jović da stoji u praznini koju je sam napravio, jer očigledno ili nije umeo ili nije želeo bolje!

Teatar u Vranju uvek je bio ogledalo našeg društva, lakmus papir na kome se jasno ocrtava situacija u ovom gradu.

A Vi Joviću, volite li vi teatar kako ga građani vole?

Ili samo onako kako morate?

MSB