Sa prvim hladnim danima vrtići, škole i kancelarije ponovo se pune kašljem i curenjem nosa. Tada naglo raste i broj pretraga o tome kako ojačati imunitet, a na policama apoteka ima sve više preparata koji obećavaju brzu pomoć. Ipak, preporuke domaćih i svetskih zdravstvenih institucija pokazuju da jačanje imuniteta ne počinje kesicom ili sirupom, već svakodnevnim navikama cele porodice: snom, ishranom, kretanjem, higijenom i vakcinacijom.
San: osnovna mera koja se zimi lako zanemari
Kada se dani skrate, a obaveze nagomilaju, san je prvo na čemu štedimo. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u svojim preporukama o dužini sna navodi da dovoljno sna, između ostalog, pomaže da se ređe razbolevamo. Prema istim smernicama, deci od tri do pet godina potrebno je 10 do 13 sati sna dnevno, računajući i dnevni odmor, školarcima od šest do 12 godina devet do 12 sati, tinejdžerima osam do deset sati, a odraslima najmanje sedam sati.
U zimskoj porodičnoj rutini to znači stalno vreme odlaska u krevet, i radnim danima i vikendom, mirno veče bez ekrana i provetrenu spavaću sobu. Raspored vredi prilagoditi najmlađima, jer deci predškolskog uzrasta treba i do šest sati sna više nego odraslima.
Ishrana i vitamin D u mesecima sa malo sunca
Nijedna namirnica sama po sebi ne „podiže“ imunitet, ali raznovrsna ishrana obezbeđuje vitamine i minerale koji su imunskom sistemu potrebni za normalan rad. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u preporukama za zdravu ishranu savetuje da osobe starije od deset godina dnevno pojedu najmanje 400 grama voća i povrća, deca od dve do pet godina najmanje 250 grama, a deca od šest do devet godina najmanje 350 grama. Zimi to lako obezbeđuju kupus, šargarepa, cvekla, jabuke i citrusi, uz mahunarke, integralne žitarice, ribu i jaja.
Vitamin D zaslužuje posebnu pažnju, jer ga telo stvara kada je koža izložena suncu, a zimi su dani kraći i više vremena provodimo u zatvorenom. Britanska nacionalna zdravstvena služba (NHS) u svom vodiču o vitaminu D zato savetuje da se tokom jeseni i zime razmotri dnevni unos od 10 mikrograma (400 i.j.), dok deci od jedne do četiri godine taj unos preporučuje tokom cele godine. Ista institucija upozorava da više nije bolje: deca od jedne do deset godina ne bi trebalo da unose više od 50 mikrograma dnevno, a odrasli više od 100 mikrograma. Dobri izvori vitamina D u hrani su masna riba, poput lososa, sardina i skuše, kao i žumance.
Kretanje napolju i pranje ruku
Prema smernicama SZO o fizičkoj aktivnosti, deca i mladi od pet do 17 godina trebalo bi da imaju u proseku najmanje 60 minuta umerene do intenzivne aktivnosti dnevno, a odrasli najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno. Zimi to može biti pešačenje do škole umesto vožnje, sankanje, igra u parku ili zajednička šetnja vikendom. Važno je da kretanje ne izostane ni kada napolju zahladni.
Jedna od najjeftinijih mera zaštite i dalje su sapun i voda. CDC u uputstvu za pranje ruku savetuje da se ruke trljaju najmanje 20 sekundi, posebno pre jela i pripreme hrane, posle toaleta, kao i posle duvanja nosa, kašljanja ili kijanja. Deci je lakše da zapamte trajanje ako tokom pranja dva puta otpevaju pesmicu „Srećan rođendan“. Kada sapun i voda nisu pri ruci, može da posluži sredstvo za dezinfekciju sa najmanje 60 odsto alkohola.
Vakcina protiv gripa: zaštita za rizične grupe i najmlađe
Sezonski grip, prema procenama SZO, godišnje izazove oko milijardu slučajeva bolesti u svetu, od kojih su tri do pet miliona teški. U činjeničnom listu o sezonskom gripu SZO navodi da je vakcinacija najbolji način prevencije i preporučuje je svake godine trudnicama, deci od šest meseci do pet godina, osobama starijim od 65 godina, hroničnim bolesnicima i zdravstvenim radnicima. Uz to savetuje redovno pranje ruku i prekrivanje usta i nosa pri kašljanju i kijanju.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, za sezonu 2026/2027. ugovoreno je 315.000 doza trovalentne vakcine, a vakcinacija se sprovodi na vakcinalnim punktovima u domovima zdravlja. Obavezna je za trudnice, osobe starije od 65 godina i osobe starije od šest meseci sa hroničnim bolestima pluća, srca i bubrega, šećernom bolešću i drugim stanjima koja povećavaju rizik od komplikacija. Jedna od dve dostupne vakcine može se dati deci od navršenih šest meseci života, a roditelji se o tome mogu posavetovati sa izabranim pedijatrom.
Zaštita se stiče dve do tri nedelje posle vakcinacije i traje šest do 12 meseci. Pošto se i sojevi virusa menjaju iz sezone u sezonu, vakcina se prima svake godine, a jesen je pravo vreme da se to uradi.
Suplementi: šta mogu, a šta ne mogu
Kancelarija za dijetetske suplemente američkog Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) u pregledu dokaza o suplementima i imunitetu navodi da su imunskom sistemu za normalan rad potrebni, između ostalog, vitamini B6, B12, C i D, jod i cink. Kada postoji manjak, dodatak ishrani može da pomogne da se unos dovede do preporučenog nivoa. Međutim, kod osoba kod kojih manjka nema, dodatni vitamini i minerali u većini slučajeva ne sprečavaju infekcije niti ubrzavaju oporavak.
Isti izvor navodi da redovno uzimanje vitamina C može da ublaži simptome i skrati trajanje prehlade, ali da verovatno ne pomaže ako se s njim počne tek kada se prehlada javi. Za cink upozorava da dugotrajno preteran unos može da snizi nivo bakra u krvi i čak oslabi imunski sistem. Zbog mogućih interakcija, lekaru i farmaceutu treba reći koje suplemente uzimate uz lekove.
Na policama apoteka nalaze se i kombinovani preparati za porodičnu upotrebu. Jedan od njih je Immunotrofina D sirup, dodatak ishrani koji je izvor beta-glukana iz pekarskog kvasca, arginina, vitamina B5, B6, B12, vitamina D3 i joda. Namenjen je deci starijoj od tri godine i odraslima, a nije namenjen trudnicama i dojiljama. O suplementima za decu uvek se posavetujte sa pedijatrom ili farmaceutom, posebno ako dete već dobija vitamin D iz drugog preparata, kako se ne bi prekoračio bezbedan dnevni unos. Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu ishranu, dovoljno sna i vakcinaciju.
Česta pitanja
Kako ojačati imunitet kod dece pred zimu?
Osnovu čine dovoljno sna (10 do 13 sati za predškolce, devet do 12 za školarce), raznovrsna ishrana sa voćem i povrćem, svakodnevno kretanje, redovno pranje ruku i vakcinacija prema preporuci pedijatra. Suplementi dolaze u obzir tek posle razgovora sa pedijatrom ili farmaceutom.
Da li vitamin C sprečava prehladu?
Redovno uzimanje vitamina C može da ublaži simptome i skrati trajanje prehlade. Prema NIH, rizik od same prehlade može da smanji uglavnom kod ljudi izloženih ekstremnom fizičkom naporu, poput maratonaca. Ako se s njim počne tek kada se prehlada javi, verovatno neće pomoći.
Kada je najbolje primiti vakcinu protiv gripa?
Pošto je za sticanje zaštite potrebno dve do tri nedelje, vakcinu je najbolje primiti na jesen, čim postane dostupna u domu zdravlja. Zaštita traje šest do 12 meseci, pa se vakcinacija ponavlja svake sezone.
Koliko vitamina D je bezbedno za dete?
Prema NHS, deca od jedne do deset godina ne bi trebalo da unose više od 50 mikrograma (2.000 i.j.) vitamina D dnevno, a bebe do godinu dana više od 25 mikrograma (1.000 i.j.). Dozu za dete treba dogovoriti sa pedijatrom.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.