U slučaju smrzavanja ravnomerno zagrevanje celog tela moglo bi biti kobno jer širenje krvnih sudova pri zagrevanju dovodi do pada krvnog pritiska i istovremenog priliva hladne krvi s periferije organizma u srce što može izazvati srčani zastoj – upozorava Milena Mišić, direktorka ZZJZ.
Prema njenim rečima, ako je smrznuti pri svesti, treba ga uneti u toplu prostoriju i vlažnu odeću zameniti suvom. Zatim mu dati topla, zaslađena, bezalkoholna pića. Može se upotrebiti i termofor i slični izvori toplote za zagrevanje bolesnika koje ne treba prislanjati direktno na telo.
– Ako smrznuti nije pri svesti, treba proveriti disanje i srčani rad i po potrebi započeti mere oživljavanja. Zagrevanje smrznute osobe bez svesti treba sprovoditi postepeno i to tako da se prvo greje trup bolesnika, tj. predeo srca – objašnjava sagovornica.
Prvi simptomi smrzavanja su najpre drhatvica, a kassnije osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom.
-Sve telesne i psihičke funkcije usporavaju. Ponekad se javljaju priviđenja. Sa daljim snižavanjem temperature osoba gubi svest, disanje i rad srca usporavaju. Ako se ne pruži pomoć, smrt može nastupiti zbog prestanka disanja i srčanog.
Podnošljivost niskih temperatura zavisi od više faktora: težine rada, kondicije, starosti, odeće, debljine potkožnog masnog tkiva, vlažnosti vazduha, prisustva alkohola u krvi, nivoa šećera u krvi. Novorođenčad i mala deca su sklona smrzavanju zbog male telesne maze i nerazvijenih zaštitnih termoregulacionih mehanizama.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.