Nastava na albanskom jeziku počela je da se emituje na lokalnim televizijama od 30. marta, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
Ministarstvo je, samo njima poznatim metodama, izabralo i televizije na kojima će nastava na albanskom biti emitovana – RTV Vranje, RTV Preševo i RTV Bujanovac.
Vlasnik dve od ove tri televizije je Zoran Zuja Veličković, očigledno čovek od poverenja ove države.
Samo, za koga RTV Vranje emituje program na albanskom?
Ili u Vranju ima nekih Albanaca za koje javnost ne zna, ili se pak RTV Vranje masovno gleda među albanskim življem na jugu?
Narano, nema ni jednog ni drugog, pa je pitanje – za čije babe zdravlje Zuja emituje nastavu na albanskm na svojom televiziji?
Ovo bi svakako trebala da se pita i država koja se ovo plaća, na ovaj ili onaj način, ali, izgleda da su stvari ovde potpuno jasne.
Eto, u Vranju ima Bugara, ali RTV Vranje neće prenositi nastavu na bugarskom, već je država taj posao poverila TV „Kopernikus“.
Ali, ovim novim poslom Veličković se pookazuje javnosti u zapravo pravom svetlu – reč je o državnom medijskom tajkunu čija ruka dopire mnogo dalje od Vranja, kunući se da je patriotska i državotvorna, a zapravo u cilju kontrole prelaska budžetskih para u privatne džepove.
Najnoviji slučaj koji pokazuje istinitost ove tvrdnje su dešavanja oko dodele sredstava iz budžeta opštine Kraljevo za sufinansiranje projekata javnog informisanja.
Članovi komisije koja je odlučivala o dodeli sredstava za medije u Kraljevu bili su iz PROUNS-a, ComNeta, NMS-a i dva pojedinca,Nenad Savić iz Vranja i Zoran Panić iz Pirota.
Kakve to veze sa Veličkovićem može da ima?
Pa, on se nalazi na čelu PROUNS-a, u zajednici je sa ComNetom i NMS-om, a Nenad Savić je kamerman u njegovoj TV Bujanovac.
E sad se jasnije vidi zašto država ima poverenja u Velikovića i dodeljuje mu emitovanje nastave na albanskom.
Za uzvrat, Zuja pazi kome će državne pare da odu. Priča se i da je zvao u Leskovac da se interesuje da li tamošnja lokalna saamouprva deli pare vranjskih medijima na konkursu.
Kad je čudo da ne, ni jedan leskovački medij nije sagledan u Vranju, od, naravno, nezavisne komisije.
Vrzino kolo se zatvara tako što Veličković dobija podršku za svoje projekte skoro na svim konkursima, kao niko drugi u Srbiji.
Kako se uopšte došlo u situaciju da je Veličković toliko moćan?
On je, recimo, davno prošao de minimis, cenzus do koga država može svojim sredstvima, kroz projekte ili kako god, nekoga da pomaže u tri godine.
Ali, onda je došlo objašnjenje da de minimis ne važi za televizije.
Ako se zna da je Veličković jedini uspeo i to preko Skupštine Srbije da privatizuje svoj medij onako kako je želo, onda njegova figura u srpskoj informativnoj sferi postaje još krupnija.
Ali, onda se ne treba ni žaliti. Kakvi su nam čelni ljudi, takvi u nam mediji, takva nam je država, takvo nam je društvo.
Takvi smo, zapravo, mi. Daleko od bilo čega u ovom času, u mračnoj šumi punoj divljih zveri.
SSB
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.